„Imagine” је песма енглеског музичара Џона Ленона са његовог истоименог албума Imagine из 1971. године. Текст позива слушаоце да замисле свет мира, полазећи од одсуства религије и њених догми, економског материјализма и граница које раздвајају народе. Непосредно пред смрт, Ленон је рекао да већи део текста и садржаја песме потиче од његове супруге Јоко Оно, која је 2017. и званично потписана као коауторка.
Ленон и Оно су песму продуцирали заједно са Филом Спектором. Снимање је почело у Леноновом кућном студију на имању Титенхерст Парк у Енглеској маја 1971, а завршни овердаби су рађени у студију Record Plant у Њујорку током јула. У октобру је „Imagine” објављена као сингл у САД и попела се на прво место листе Record World Топ 100, друго на Cashbox Топ 100 и треће на Billboard Hot 100. У Великој Британији је сингл први пут изашао 1975. године као најава компилације Shaved Fish и тада је доспео до шестог места британске листе синглова. Након Леноновог убиства 1980. године, песма се попела на прво место.
Од свог настанка, „Imagine” је непрестано хваљена, али су њени стихови изазивали и контроверзе. BMI ју је прогласио једном од 100 најизвођенијих песама 20. века. Године 1999. заузела је 30. место на листи 365 „Песме века” америчког Удружења дискографских кућа, добила је награду Греми за Кућу славних и увршћена је у Рокенрол кућу славних у оквиру изложбе „500 песама које су обликовале рокенрол”. Часопис Ролинг стоун је на листи „500 најбољих песама свих времена” 2004. сместио на треће, а у ажурираној верзији 2021. на 19. место. У анкети коју је 2002. спровела Гинисова књига британских хит синглова проглашена је другим најбољим синглом свих времена. Од 2005. године песма се пушта или изводи у завршним минутима пред новогодишњи пад кристалне кугле на Тајмс скверу у Њујорку. Године 2023. Библиотека Конгреса уврстила је „Imagine” у Национални регистар снимака САД као „културно, историјски или естетски значајно” дело.
„Imagine” је најпродаванији сингл Ленонове соло каријере. У Уједињеном Краљевству је продато преко 1,7 милиона примерака. Обрадило ју је или извело више од 200 извођача, међу којима су Мадона, Стиви Вондер, Џоан Баез, Лејди Гага, Дејвид Боуи, Елтон Џон и Дајана Рос. Након извођења на Летњим олимпијским играма 2012., песма се поново нашла на британској Топ 40 листи на 18. месту, а била је и део церемоније отварања Зимских олимпијских игара 2022. године. Због свог текста, песма је од самог објављивања предмет расправа.
Композиција и писање мини|десно|усправно|alt=Слика браон усправног клавира средње величине у стакленој витрини. Дирек клавира су откривене.|Ленонов клавир Стенвеј, на коме је настала песма „Imagine”. Године 2000. купио га је певач Џорџ Мајкл како би остао у УК. Текст за „Imagine” инспирисан је неколицином песама из књиге Грејпфрут Јоко Оно из 1964. године, нарочито песмом „Cloud Piece”, коју је Капитол рекордс одштампао на задњој страни омота оригиналне плоче Imagine, а која гласи: „Замисли да облаци капљу, ископај рупу у свом врту да их ухватиш.” Ленон је касније рекао да би композиција „требало да буде означена као песма Ленона и Оно. Доста тога — и текст и идеја — потиче од Јоко, али сам у то време био себичнији, 'мачо' тип, па сам некако изоставио њен допринос, а директно је из Грејпфрута.” У разговору са Дејвидом Шефом за Плејбој у децембру 1980, на питање о значењу песме, Ленон је рекао да је Дик Грегори њему и Оно поклонио један хришћански молитвеник који га је инспирисао за концепт песме.
Под утицајем „Облачног комада” и Грегоријевог молитвеника, Ленон је написао оно што аутор Џон Блејни описује као „хуманистички пеан народу”. Блејни каже: „Ленон тврди да је глобална хармонија надохват руке, али тек ако одбацимо механизме друштвене контроле који спутавају људске потенцијале.” Дејвид Фрике из Ролинг стоуна додаје: „[Ленон] позива на јединство и једнакост засноване на потпуном укидању савременог друштвеног поретка: геополитичких граница, организоване религије [и] економских класа.”
Историчарка Сара Картер сматра да је могућ и други извор. Документовала је да је Ленон вероватно знао за протест Канађанке домородачког порекла Лилијан Пише Ширт у Едмонтону, која се присећала да су 1969. Ленон и она разговарали на радију и да му је том приликом пренела изреку своје баке: „Keespin esa Kasakehetoyah, Kasetos-katoyah, Kawechehetoyah, Namoya Ka-no-tin-to-nanhoyo” („Замислите, да нема мржње, да волимо једни друге, једни друге, не би било рата међу нама”).Geoff McMaster, „Was John Lennon's 'Imagine' inspired by an Alberta Cree grandmother?”, UofA Folio, децембар 2018. https://www.ualberta.ca/en/folio/2018/12/was-john-lennons-imagine-inspired-by-an-alberta-cree-grandmother.html посећено 30. 10. 2025.
Ленон је, с оклевањем, рекао да је „'Imagine', која каже: 'Замисли да нема више религије, држава, политике', у ствари нешто као Комунистички манифест, иако ја нисам неки комуниста и не припадам ниједном покрету.” За NME је појаснио да „не постоји права комунистичка држава на свету; то морате да разумете. Социјализам о коме говорим... [није] онај какав би неки луди Рус или Кинез спроводили.” Оно је, с друге стране, укратко описала поруку песме: „управо оно у шта је Џон веровао: да смо сви једна држава, један свет, један народ.” Ролинг стоун је текст описао као „22 стиха достојанствене, јасно исказане вере у моћ света, уједињеног у намери, да се излечи и промени”.
Изворни клавирски мотив, касније назван „John's Piano Piece”, настао је у јануару 1969. током снимања албума Let It Be. Ленон је довршио „Imagine” једног јутра почетком 1971. на свом Стенвеј клавиру, у спаваћој соби на имању Титенхерст Парк у Аскоту у Беркширу. Оно га је посматрала како осмишљава мелодију, акордску структуру и скоро сав текст, у суштини завршивши песму у једном кратком налету инспирације. Описана као клавирска балада из жанра софт рока, песма је у кључу Це-дура. Увод од четири такта почиње акордом C, затим прелази у Cmaj7, па у F; свако понављање ове шеме завршава се кратким, препознатљивим клавирским рифом који хроматски иде од А до B. Строфе од дванаест тактова прате исту акордску прогресију, с тим да последња четири такта прелазе из Am/E у Dm и Dm/C, завршавају са G, G11, G7 и коначно се враћају на C. Рефрени од осам тактова иду од F преко G до C, затим Cmaj7 и E, да би завршили на E7, при чему је у последњем такту C замењен са E7. Четворотактни аутро почиње са F, па G, и на крају C. Песма траје 3 минута и 3 секунде, у такту 4/4, са темпом око 75 откуцаја у минути.
Снимање и комерцијални одјек мини|лево|усправно|alt=Црно-бела фотографија Ленона за белим концертним клавиром. Носи слушалице и тамну кошуљу.|Оглас за песму „Imagine” у часопису Billboard из 1971.
Ленон и Оно су заједно са Филом Спектором продуцирали и песму и албум. Спектор је рекао да је, с обзиром на Ленонову намеру, „знао шта ћемо да радимо... То је требало да буде Џонова политичка изјава, али веома комерцијална... Увек сам мислио да је 'Imagine' као национална химна.”За Спекторово копродуцирање са Леноном и Оно видети: ; за „Увек сам мислио да је та песма као национална химна” видети: . Ленон је описао рад са Оно и Спектором: „Фил ништа не аранжира — [Оно] и Фил само седе у другој соби и довикују: 'Што не пробаш овај звук' или 'Не свираш клавир баш најбоље'... Добијем почетну идеју и... онда заједно нађемо звук.”
Снимање је почело 27. маја 1971. у Ascot Sound студију, Леноновом новоизграђеном кућном студију на Титенхерст Парку, а гудачки овердаби су додати 4. јула у Рекорд Планту у Њујорку. Сесије су започеле касно ујутру и трајале до ране вечери. Ленон је музичарима показао акордску прогресију и радни аранжман за „Imagine”, увежбавајући песму све док није био сигуран да су спремни за снимање. У покушају да постигне жељени звук, Спектор је у неким ранијим покушајима имао Ленона и Никија Хопкинса како свирају на истом клавиру у различитим октавама. Такође је првобитно хтео да Ленон свира на белом полуконцертном клавиру у потпуно белој соби, али је, незадовољан акустиком, одустао од те идеје и преселио се у кућни студио. Снимање је завршено за неколико минута: снимљена су три покушаја, а изабран је други. На коначном снимку Ленон свира клавир и пева, Клаус Вурман је на басу, Алан Вајт на бубњевима, а група Flux Fiddlers на гудачким инструментима. Гудачки аранжман написао је Тори Зито.
Сингл је у Сједињеним Државама објавила кућа Епл рекордс у октобру 1971. и постао је најпродаванији сингл у Леноновој соло каријери. Заузео је треће место на Billboard Hot 100 листи и прво у Канади, где се на националној листи часописа RPM задржао две недеље. Одређене верске групе је узнемирио стих „Imagine there's no heaven” (Замисли да нема раја). На питање о песми у једном од последњих интервјуа, Ленон је рекао да је сматра једнако снажном као и било шта што је написао са Битлсима. Објаснио је значење песме и њен комерцијални успех: „Антирелигиозна, антинационалистичка, антиконвенционална, антикапиталистичка, али пошто је зашећерена, пролази... Сада знам шта треба да радиш. Пренеси политичку поруку с мало меда.” У отвореном писму Полу Макартнију објављеном у Мелоди Мејкеру, Ленон је написао да је „Imagine” „'Working Class Hero' са шећером, за конзервативце попут тебе”. Дана 30. новембра 1971, албум Imagine је доспео на прво место британске листе. Постао је комерцијално најуспешнији и од стране критике најпризнатији албум у Леноновој соло каријери.
Филм и поновна издања Ленон и Оно су 1972. објавили 81-минутни филм као пратњу албуму, са снимцима пара у кући, башти и студију на имању Титенхерст Парк у Беркширу, као и у Њујорку. Овај дугометражни документарни рок видео почиње кадром Ленона и Оно како кроз густу маглу прилазе кући, а у позадини почиње „Imagine”. Изнад улазних врата је натпис „This Is Not Here” (Овде није овде), што је био назив Оноине актуелне њујоршке уметничке изложбе. У следећој сцени Ленон седи за белим концертним клавиром у слабо осветљеној, потпуно белој соби. Оно отвара ролетне, пропуштајући све више светлости како песма одмиче.За опис собе и Оно како отвара ролетне видети: ; за назив Оноине тадашње њујоршке изложбе видети: . На крају песме, Оно седа поред Ленона за клавир; погледају се и кратко пољубе.
У филму се појављује низ познатих личности, међу којима су Енди Ворхол, Фред Астер, Џек Паланс, Дик Кавет и Џорџ Харисон. Критичари су га назвали „најскупљим кућним филмом свих времена”, а премијерно је приказан америчкој публици 1972. године. Збигњев Рибчињски је 1986. режирао музички видео за песму, који је 1987. добио награду „Сребрни лав” за најбољи клип на Канском фестивалу и фестивалску награду на Филмском фестивалу у Рију.
У Уједињеном Краљевству је сингл изашао 1975. уз компилацију Shaved Fish и попео се на шесто место британске листе. Фотографију за омот направила је Меј Панг 1974. године. Након Леноновог убиства 1980. сингл се поново нашао на листи, овог пута на првом месту, где се задржао четири недеље у јануару 1981. Поново је издат 1988. (45. место) и 1999. (треће место). До јуна 2013. продато је преко 1,64 милиона примерака у УК, чиме је то Ленонов најпродаванији сингл тамо.: Ленонов најпродаванији сингл; за 1,64 милиона продатих примерака у УК видети: Године 1999, на Национални дан поезије, Би-Би-Си је објавио да су слушаоци „Imagine” изабрали за најбољи песнички текст у Британији. Године 2003. доспела је на 33. место као Б-страна поновног издања песме „Happy Xmas (War Is Over)”.: Поновно издање из 2003. и највиша позиција на британској листи за „Happy Xmas (War Is Over)”; : „Imagine” као Б-страна поновног издања „Happy Xmas (War Is Over)” из 2003.
Пријем и критике Ролинг стоун је описао „Imagine” као Ленонов „највећи музички дар свету”, похваливши „ведру мелодију; мекану прогресију акорада [и] онај призивни, четворотонски [клавирски] мотив”. Роберт Кристгау рекао је да је то „и химна Покрету и љубавна песма за супругу, која истовремено слави јокојизам и маркузеанство”. Record World је прокоментарисао да је то „можда [Ленонова] најлепша композиција до сада”.