Јохан Кристијан фон Енгел (; Љевоча, 17. октобар 1770 — Беч, 20. март 1814) био је аустријски историчар и државни службеник, познат по својим истраживањима историје Угарске, Украјине, Трансилваније, Влашке, Молдавије и југоисточне Европе. Својим радовима допринео је развоју научног проучавања историје средње и југоисточне Европе.
Биографија Јохан Кристијан фон Енгел рођен је 17. октобра 1770. године у Љевочи, тада у саставу Краљевине Угарске у оквиру Хабзбуршке монархије. Потекао је из протестантске грађанске породице немачког порекла. Школовао се у Љевочи и Братислави, а 1788. године започео је студије историје и класичне филологије на Универзитету у Гетингену.
После завршетка студија, Енгел је 1791. године добио службу у Бечкој дворској канцеларији за Трансилванију. У државној служби је напредовао, а од 1812. године обављао је дужност дворског секретара. Захваљујући познавању више језика, био је задужен и за цензуру јужнословенских и новогрчких књига.
Научни рад Енгел је припадао генерацији историчара која је настојала да историјска истраживања заснује на критичком проучавању писаних извора. Посебно се бавио историјом источне и југоисточне Европе, користећи бројне и на различитим језицима написане изворе. Немачка биографска литература га описује као једног од пионира истраживања историје југоисточне Европе на немачком језику.
У својим радовима проучавао је историју Угарске и њених суседних земаља, Украјине, украјинских Козака, Далмације, Хрватске, Славоније, Србије, Босне, Влашке и Молдавије. Његова истраживања представљала су значајан допринос тадашњем познавању историје ових области.
Значај Енгелов рад има значајно место у развоју историографије средње и југоисточне Европе. Његова дела су објединила велики број до тада разуђених и вишејезичних извора и учинила их доступнијим истраживачима на немачком језику. Због тога се у историографији описује као један од пионира научног проучавања југоисточне Европе.
Иако су поједина Енгелова тумачења данас превазиђена развојем модерне историографије, његови радови представљају значајан извор за проучавање начина на који се крајем 18. и почетком 19. века приступало историји Угарске, Украјине и подунавских и балканских земаља.
Најзначајнија дела мини|усправно|Насловна страница дела Историја Украјине и украјинских Козака
– Расправа о Трајановим походима на Дунав и пореклу Влаха. – Историја Украјине и украјинских Козака, као и краљевине Халич и Владимир – Историја Угарске краљевине и њених зависних земаља – Историја Слободне државе Рагузе – Мађарски споменици – Историја Краљевине Угарске
Референце
Спољашње везе
DNB, Katalog der Deutschen Nationalbibliothek
Категорија:Аустријски историчари