Боривоје Шантић био је српски национални и културни радник, омладински активиста и један од оснивача тајног ђачког друштва „Матица” у Мостару, које је представљало један од темеља каснијег револуционарног покрета Млада Босна. Потицао је из угледне мостарске трговачке породице Шантић и био је близак рођак чувеног српског песника Алексе Шантића.Гаћиновић, Владимир (1965). Огледи и писма. Сарајево: Свјетлост.
Биографија Рођен је у Мостару крајем 19. века. У родном граду је уписао Велику гимназију, која је у то време била главно жариште националног и културног бунта српске омладине против аустроугарске окупационе управе у Босни и Херцеговини.
Деловање у тајном друштву „Матица” Као гимназијалац, Шантић се брзо повезао са напредним кругом омладине коју је предводио Димитрије Митриновић. Године 1904. учествује у историјском оснивању тајне ђачке библиотеке и књижевно-филозофског друштва „Матица”. Заједно са Митриновићем, Владимиром Гаћиновићем, Пером Слијепчевићем, Јефтом Дедијером, Глигором Круљем и Драгом Перовићем, Боривоје Шантић је чинио најуже језгро ове илегалне организације.Палавестра, Предраг (1977). Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде. Београд: Слово љубве.
У оквиру „Матице”, Шантић је био активан у прикупљању забрањених књига из Србије и европских земаља, као и у организацији тајних састанака. На овим скуповима, који су се одржавали изван домашаја аустроугарске полиције, омладинци су читали револуционарну поезију, расправљали о филозофији Фридриха Ничеа и заговарали национално ослобођење и стварање заједничке југословенске државе.
За разлику од радикалнијег крила мостарске омладине окупљеног око Богдана Жерајића (који су касније основали друштво „Слобода” са фокусом на политичке атентате), Шантић је унутар „Матице” заступао Митриновићеву струју која је веровала да до слободе води унутрашњи, духовни, књижевни и културни преображај нације.
Каснији живот Породична повезаност са Алексом Шантићем и културним кругом око часописа Зора омогућила му је да буде веза између старије генерације мостарских српских интелектуалаца и младе, бунтовне генерације која ће касније извести Сарајевски атентат. Током Првог светског рата, као и већина чланова породице Шантић и бивших младобосанаца, био је изложен прогону и репресији од стране аустроугарских војних власти.
Види још Млада Босна Димитрије Митриновић Алекса Шантић
Референце
Литература
Палавестра, Предраг (1994). Књижевност Младе Босне. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Категорија:Мостарци Категорија:Млада Босна