Драгољуб Голуб Ерић (Краљево, 30. мај 1922 — Београд, 21. септембар 1963) пореклом из села Бељина код Чачка, био је српски диригент, музички педагог и шеф Музичке продукције РТВ Београд. Најпознатији је као оснивач и први диригент Дечје филхармоније, првог симфонијског оркестра састављеног од најталентованијих ученика музичких школа у Србији.„Дечија филхармонија”, Радио Београд 1, РТС, „Дечија филхармонија”, 1. јун 2023. Током своје каријере био је директор Музичке школе „Јосип Маринковић”, диригент Београдске филхармоније, сарадник Радио-телевизије Београд и оснивач више омладинских музичких ансамбала који су оставили значајан траг у музичком животу Југославије.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966.

Биографија Рођен је 30. маја 1922. године у Краљеву, као син Милисава и Драгиње Ерић. Породица Ерић потицала је из села Бељина код Чачка.Музичку надареност испољио је још током школовања у гимназији и Учитељској школи. Први јавни диригентски наступ имао је као ученик, када је заменио оболелог професора музике.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966. Жеља за музичким усавршавањем одвела га је на Музичку академију у Београду, где је студирао дириговање у класи професора Крешимира Барановића. Током студија дириговао је Симфонијским оркестром „Иво Лола Рибар”, а већ тада је запажен као диригент изузетне музичке меморије, ритмичке прецизности и осећаја за звучну уравнотеженост оркестра.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966. Након дипломирања провео је годину дана на усавршавању у Риму код аргентинског диригента Хуана Хосеа Кастра. Током боравка у Италији имао је прилику да прати рад истакнутих европских диригената, што је значајно утицало на формирање његовог уметничког и диригентског израза.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966.

Диригентска каријера По повратку из Италије постављен је за директора Музичке школе „Јосип Маринковић”, а истовремено је сарађивао са Радио Београдом и касније Радио-телевизијом Београд.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966. Као симфонијски диригент привукао је пажњу музичке јавности наступима са Београдском филхармонијом. Његов дебитантски концерт са овим оркестром одржан је 27. јануара 1957. године, када је дириговао делима Лудвига ван Бетовена, Мориса Равела, Петра Стојановића и Доменика Чимарозе. Музички критичар Михаило Вукдраговић оценио је да је Ерић успешно савладао изазов интерпретације Бетовенове Седме симфоније и показао значајан диригентски потенцијал. Савремена музичка критика издвајала је његову природну диригентску технику, прецизност, осећај за стил и способност рада са младим музичарима.Михаило Вукдраговић, „Драгољуб Ерић за пултом Београдске филхармоније”, Политика, 29. јануар 1957.

Оснивање Дечје филхармоније У пролеће 1957. године Ерић је окупио најталентованије ученике београдских музичких школа и основао Дечју филхармонију при Радио Београду. Оркестар је у почетку називан и Пионирском филхармонијом, а касније је деловао под називима Дечија филхармонија Радио Београда и Дечија филхармонија Телевизије Београд.РТС, „Дечија филхармонија”, 2023. Према сведочењима савременика, оркестар је већ након неколико месеци рада наступио пред председником Јосипом Брозом Титом поводом његовог рођендана.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966. Дечија филхармонија окупљала је најуспешније ученике музичких школа, добитнике бројних домаћих и међународних признања. Оркестар је имао значајну улогу у развоју музичког образовања и популаризацији класичне музике међу младима.РТС, „Дечија филхармонија”, 2023. Године 2023. у часопису НИН објављено је сведочење виолинисте Дарка Коџаша, који је подсетио да је Драгољуб Ерић био оснивач и први диригент Дечје филхармоније, основане још средином педесетих година двадесетог века.НИН, „Десило се то још педесетих”, 20. септембар 2023.

Рад са младима Поред Дечје филхармоније, Ерић је основао и Београдску омладинску филхармонију, која је на фестивалу југословенских аматерских оркестара у Охриду освојила прво место. Касније је у оквиру Радио-телевизије Београд основао и Камерни оркестар младих, ансамбл који је стекао признања публике и музичке критике својим извођењима дела барокних и класичних композитора.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966.

Смрт и наслеђе Преминуо је 21. септембра 1963. године у Београду, у тренутку када се налазио на врхунцу своје уметничке каријере.Драган Илић, „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”, 1966. У музичкој јавности остао је упамћен као диригент и педагог који је поставио темеље организованог симфонијског рада са децом и омладином у Србији. Његов рад имао је значајан утицај на развој генерација младих музичара и музичких ансамбала у другој половини двадесетог века.РТС, „Дечија филхармонија”, 2023.

Референце

Литература

Илић, Драган. „Недосањана ватра Драгољуба Ерића”. Повеља, Краљево, 1966. Вукдраговић, Михаило. „Драгољуб Ерић за пултом Београдске филхармоније”. Политика, 29. јануар 1957. „Дечија филхармонија”. Радио Београд 1 – РТС, 1. јун 2023. „Десило се то још педесетих”. НИН, 20. септембар 2023.

Спољашње везе

РТС — „Дечија филхармонија” НИН — „Десило се то још педесетих” Библиографија прилога у краљевачкој књижевној периодици Историјске новине — „Драгољуб Ерић за пултом Београдске филхармоније”