Музеј катедрале у Мдини (енгл. Mdina Cathedral Museum) је музеј религиозне уметности који се налази унутар средњовековног утврђеног града Мдина на Малти. Смештен је у барокној згради која је првобитно подигнута као језуитски семинар. Налази се са десне стране катедрале Светог Павла, на Тргу надбискупа.
Музеј поседује разноврсну збирку световне и црквене уметности, као и археолошке предмете. У његовој колекцији налазе се значајна дела уметника Матије Претија, као и једна од најважнијих збирки италијанске барокне музике сачуване јужно од Напуља.
Историја Дана 28. марта 1592. године, велики мајстор кардинал Хјуз де Вердал и бискуп Томазо Гаргало примили су апостолско писмо којим је наложено оснивање језуитског семинара на Малти.
Дана 8. августа 1616. године бискуп Балтазар Калијарес отворио је семинар у Мдини, у који је примљено 12 ученика који су учили филозофију, теологију, граматику и логику о трошку бискупа.
Дана 24. маја 1681. године наредба префекта Конгрегације Савета налаже бискупу Хијерониму Молини да поново успостави семинар у Мдини. Крајем XVII века семинар више није функционисао.
Дана 25. марта 1703. године монсињор Коко Палмијери у својој палати у Валети утврдио је оснивачки акт за поновно успостављање семинара у Мдини.
Године 1733. откупљен је велики број средњовековних зграда како би се изградио нови, већи семинар, који данас чини простор катедралног музеја.
Малтешки бискуп Пaул Алферан де Бусан (1728–1757) најзначајније је повезан са изградњом данашње зграде. Камен темељац постављен је 1733. године, а зграда је служила као семинар Малтешке бискупије. Након Тридентског сабора, широм Католичке цркве основани су семинари ради образовања свештенства.
Разни покушаји оснивања сталног семинара трајали су деценијама, све док бискуп Коко Палмијери 1703. године није отворио прве полазнике у Мдини. Године 1723. бискуп Манћини преместио је семинар у Валету, али је захваљујући Алферану де Бусану и великом мајстору Мануелу де Виљени изграђена нова зграда у Мдини.
Пројекат зграде приписује се архитекти Ђованију Барбари или Андреи Белију, при чему се Бели сматра вероватнијим аутором. Семинар је свечано отворен 20. маја 1742. године.
Године 1749. уметник Антоан Фавре добио је 250 скудија за серију слика у осмоугаоној капели посвећеној Благовестима.
Семинар је остао у Мдини до 1858. године, када га је бискуп Паче Форно преместио у Флоријану. Након тога зграда је имала различите намене.
Током Кримског рата британска војска је користила зграду као штаб, а касније је дограђен горњи спрат и додати елементи викторијанске архитектуре, укључујући камине. Током Првог светског рата зграду је користила Британска адмиралитета.
Почетком XX века зграда је повремено служила као складиште, а 1912. године покренуто је питање обнове слика Матије Претија које су биле запуштене.
Поново је коришћена као семинар око 1919. године. Током Другог светског рата у њој су били смештени студенти колеџа Сент Едвард.
Крајем 1940-их у згради су боравиле часне сестре Доброг пастира, а коришћена је и као школа и место духовних вежби.
Коначна идеја о музеју реализована је након изложбе из 1949. године. Музеј је званично отворен 4. јануара 1969. године.
Године 1992, отворена је сала др Џона А. Кочија у којој је изложена његова колекција слика.
Дана 18. новембра 2008. године, опсежна колекција античког сребрног посуђа, коју је сакупио бивши председник Представничког дома Џими Фаруђа, поклоњена је Музеју катедрале у Мдини. Отварање других сребрних соба 2010. године (раније коришћених за очување архиве) искоришћено је за смештај чувеног Апсотолата Антонија Аригија, блага Катедралне цркве и блага које долази за Цркву Светих душа у Валети.
Значајни експонати
„Ругање Христу” – Матија Прети „Проповед Светог Павла” – Матија Прети „Свети Јероним у својој радној соби” – Албрехт Дирер „Алегорија љубави и смрти” – Батистело Карачоло „Христос и апостоли” – Ђовани Салво д’Антонио „Богородица са Дететом и Светим Јованом” – круг Фра Филипа Липија
Референце
Категорија:Музеји на Малти