Авион Арадо E 561 је пројект немачког тешког двомоторног ловца "разарача" кога је пројектовала компанија -{Arado Flugzeugwerke GmbH}- 1937/38 године. Пројектовање и развој мини|десно|370п|Цртеж авиона Арадо E 561 у две пројекције Авион Арадо E 561 је био ниско крили моноплан вретенастог трупа са два мотора. Необично је код овог авиона било то што су мотори били унутар трупа авиона а не на крилима што је било уобичајено у то време, како би могле елисе да наставе са радом ако један мотор откаже. Ово је такође омогућило елегантнију у аеродинамичком дизајну. Два прстенаста хладњака налазила су се на предњој страни иза пропелера. Имао је класичан увлачећи стајни трап и посаду од четири особеhttps://warmachinesdrawn.blogspot.com/2016/04/arado-are561.html.
Технички опис Авион Арадо E 561 је био двомоторни и четвороседи, нискокрилни конзолни моноплан са пилотском кабином за 3 + 1 члана посаде, са моторима у трупу, увлачећим стајним трапом и репом са двоструким вертикалним стабилизатором са кормилима правцаhttps://histaviation.com/ar-e-561.html.
Труп авиона Арадо E 561 састојао се од правоугаоне, заварене челичне цевасте просторне решеткасте конструкције са спољним додацима од лаких метала и тако да се добио елиптичан попречни пресек. Облога комплетног трупа авиона је била од дуралглатког алуминијумског лима. Труп авиона је имао чисту аеродинамичку линију. Носећа конструкција трупа је имала носаче мотора и прикључке за крила. Два мотора овог авиона су се налазила са стране кабине за посаду и крила. Горња кабина за посаду је имала три седишта (пилот, навигатор-радиооператор и стражњи стрелац) и имала је провидан клизни поклопац а доња кабина је била намењена трбушном стрелцу у лежећем положају.
Погонска група: Ово је најзанимљивији део овог авиона. Погонска група се састојала од два течношћу хлађена мотора и четворокраке металне елисе променљивог корака. Мотори су се налазили у трупу авиона а снага се од мотора до елиса преносила преко преносног механизма који се састојао од спојница, зубчастог преносника, вратила и коничних зупчаника. Ово решење има предности јер се мотори као најтежи делови авиона налазе у тежишту авиона што је најповољније решеље са аспекта стабилности. Повољно је и то што ће при испаду једног мотора, обе елисе добијати погон са исправног мотора, додуше са дупло мањом снагом али довољно да се авион довуче до аеродрома. Неповољност овог решења се огледа у губитцима снаге на преносни механизам, компликованост целог система, отежано одржавање мотора и њихова замена. Хладњаци расхладне течности мотора су се налазили у квази гондолама мотора у којима су се иза елиса налазили прстенасти хладњак а ваздух за њихово хлађене је пролазио кроз прстенасту главчину елисе. Мада не постоје подаци о планираним мопторима на основу расположивих мотора у то доба (1938, година) то су могли да буду мотори DB 601 снаге 809 -{kW}- или Jumo 211 снаге 736 -{kW}-.
Крило се састојало из два дела (лево и десно). Било је конзолно релативно великог профила. Облик сваког полукрила крила је био трапезаст са заобљеним крејем. Крила су имала металну носећу конструкцију и облогу од дуралуминјума причвршћену закивцима. У шупљинама крила су били смештени резервоари са горивом. Крила су била опремљена на задњим ивицама су се налазили елерони (крилца) и флапсови (закрилца). Са предње стране ових крила налазила су се слатсови (преткрилца) који су додатно повећавали узгон. Предња, нападна ивица крила је била закошена у односу на осу авиона (трупа). На крилима су се налазиле квази моторне гондоле у којима нису били инсталирани мотори него хладњаци расхладне тећности мотора и део преносног механизма снаге од морора до елиса.
Репне површине: Хоризонтални стабилизатор је конзолно везан за труп авиона са кормилом висине а на његовим крајевима су била причвршћена два вертикана стабилизатора са кормилима правца. Све репне површине су имале металну носећу конструкцију обложену дуралом.
Стајни трап је класичан увлачећи са две главне ноге које су се налазиле испод квази моторних гондола, биле су опремљене амортизерима са пригушивачима и точковима са балон гумама које су се увлачиле уназад у празан простор у крилима, стим што су се пре увлачења точкови заокретали за 90о. Точкови су били опремљени хидрауличним кочницама. Испод репа авиона налазио се увлачећи самоуправљиви точак.
Наоружање: Овај авион је био моћно наоружан, као комбинација офанзивних и одбрамбених система. Четири топа MG 151 калибра 20 mm била би распоређена одмах испод седишта у кокпиту за разарајући предњи офанзивни удар. Задњи део летелице би био брањен са два тешка митраљеза MG 131 калибра 13 mm - један би се контролисао са леђне стране кокпита, а други са доње трбушне стране са стрелцем у лежећем положајуhttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=668. Оперативно коришћење Због компликованости техничког решења авиона са унутрашњим моторима, од овог пројекта се одустало још у фази кад је пројект био у папирној фазиhttps://war-book.ru/arado-ar-e-561-bombardirovshhik/. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
. . Kranzhoff, Jörg Armin (1997). Arado: History of an Aircraft Company. Schiffer Pub. .
Види још Месершмит Bf 110 Јункерс Ju 88 Де Хевиланд DH.98 Москито P-38 лајтнинг Потез 630 Петљаков Пе-3 Змај Р-1 Рогожарски Р-313 Спољашње везе https://histaviation.com/ar-e-561.html https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=668 https://warmachinesdrawn.blogspot.com/2016/04/arado-are561.html https://tvd.im/aviation/160-arado-ar-e-561.html#google_vignette https://war-book.ru/arado-ar-e-561-bombardirovshhik/ https://aftershock.news/?q=node/393232&full
Категорија:Војни авиони Категорија:Арадо авиони Категорија:Ловачки авиони