Очекивани животни век лезбијки, гејева, бисексуалних и трансродних (ЛГБТ) особа представља предмет научних истраживања. Рана истраживања Камеронове групе, која су тврдила да хомосексуалци имају значајно краћи животни век, не сматрају се поузданим, иако су често злоупотребљавана и цитирана. Током кризе АИДС-а, забележен је пад просечног очекиваног животног века међу геј мушкарцима.

Крајем 2000-их, истраживања су сугерисала да су „тврдње о драстично повећаном укупном морталитету код геј мушкараца и лезбијки изгледа неосноване”. Студија из 2022. године у Шведској није утврдила разлику у морталитету између хомосексуалних и хетеросексуалних особа, иако је морталитет можда виши код бисексуалних особа. Студија из 2022. године у Сједињеним Државама није пронашла повишен морталитет међу геј и бисексуалним мушкарцима, али га је пронашла међу бисексуалним и лезбијским женама. Студија Канцеларије за националну статистику Уједињеног Краљевства из 2026. године проценила је да је очекивани животни век мушкараца из сексуалних мањина 1,2 године краћи него код хетеросексуалаца, а 0,9 година краћи код жена из сексуалних мањина.

Закључно са 2021. годином, још увек не постоје поуздана истраживања о очекиваном животном веку трансродних особа, иако су нетачни подаци нашироко распрострањени.

Очекивани животни век геј и бисексуалних особа

Погрешне тврдње о значајно краћем животном веку

Камеронове студије Ране студије Пола Камерона тврдиле су да хомосексуалци имају 20 до 30 година краћи очекивани животни век од хетеросексуалаца, али су због методологије критиковане као непоуздане. Демограф Николас Еберстат из конзервативног Америчког института за предузетништво описао је Камеронов рад као „просто смешан”, а епидемиолог Мортен Фриш оценио је да је његов рад „толико озбиљне природе да ниједан пристојан рецензирани научни часопис не би требало да дозволи његово објављивање”. Камерон се ослањао на новинске читуље које су експлицитно помињале сексуалну оријентацију, што је довело до пристрасности у узорку и грешака у статистичкој обради. Осамдесетих година 20. века, Камерон је избачен из Америчке психолошке асоцијације због етичких прекршаја.

Хогова студија Друга студија, објављена 1998. године од стране Хога и сарадника, моделовала је утицај смртности од АИДС-а у Ванкуверу између 1987. и 1992. године, користећи узорак мушкараца који су посећивали клинику за сексуално здравље, и проценила губитак просечног животног века геј и бисексуалних мушкараца од 8 до 21 године. Аутори су 2001. године објавили саопштење у коме појашњавају да су њихови налази били релевантни искључиво за период кризе АИДС-а, али да у време објављивања више нису актуелни јер је смртност од АИДС-а значајно опала, пре свега захваљујући антиретровирусној терапији.

Злоупотреба Упркос мањкавостима Камероновог истраживања и ограниченој примени Хогове студије, многе анти-геј групе и појединци цитирали су их како би хомосексуалност приказали као инхерентно нездраву. Камеронова истраживачка група тврдила је да је хомосексуалност „опасна по јавно здравље колико и злоупотреба дрога, проституција и пушење”. Године 1997, бивши амерички министар образовања Вилијам Бенет изјавио је у телевизијском интервјуу да геј мушкарци умиру у 43. години, што је податак из једне од нетачних Камеронових студија.

Реагујући на учестале злоупотребе, Хог и сарадници су 2001. године појаснили да њихови налази више нису валидни. Године 2003, економиста Волтер Е. Вилијамс цитирао је Хогову студију тврдећи да би хомосексуалци требало да плаћају веће премије животног осигурања, наводећи да „такав начин живота скраћује животни век више него гојазност и употреба дувана”. Године 2012, аустралијски англикански надбискуп Питер Џенсен изнео је сличне тврдње на националној телевизији.

Фришове студије из 2009. и 2013. године Дански епидемиолог Мортен Фриш спровео је 2009. године методолошки робусније истраживање користећи податке о браковима из Данске. Његова студија је открила да је повишени морталитет био ограничен на првих неколико година брака, што је у складу са претпоставком да су се неки мушкарци са већ постојећим болестима (попут ХИВ-а/АИДС-а) венчавали и убрзо умирали. Фриш је изјавио: „приметили смо драстично смањење са 9,63 вишка смртних случајева на 1000 особа-година међу онима који су ступили у брак у периоду пре ХААРТ терапије на 1,53 вишка смртних случајева на 1000 особа-година за оне који су ступили у брак током ХААРТ периода”. Према Фришу, „тврдње о драстично повећаном укупном морталитету код геј мушкараца и лезбијки изгледају неосноване”. мини|150x150px|Истополни брак се повезује са продужењем очекиваног животног века у односу на невенчане истополне парове. Године 2013, Фриш је објавио још једну студију која је показала да се вишак морталитета код хомосексуалних мушкараца додатно смањио. Она је указала на везу између истополног брака и повећања очекиваног животног века.

Повлачење студије из 2014. године Студија Хатценбилера и сарадника из 2014. године тврдила је да сексуалне мањине које живе у срединама са високим степеном анти-геј предрасуда имају 12 година краћи очекивани животни век. Међутим, ова студија је повучена 2019. године када је откривена грешка у кодирању података. Након њене исправке, „веза између структурне стигме и ризика од морталитета више није била статистички значајна”.

Шведска студија морталитета из 2020. године Студија Линдстрема и сарадника из 2020. године показала је да се морталитет међу шведским хомосексуалним мушкарцима и женама не разликује значајно од хетеросексуалних, иако је био повишен код бисексуалних мушкараца и жена.

Студија морталитета у Сједињеним Државама из 2022. године Студија из 2022. године у Сједињеним Државама није пронашла повишен морталитет код геј или бисексуалних мушкараца, али је потврдила његово постојање код жена из сексуалних мањина.

Студија Канцеларије за националну статистику УК из 2026. године У фебруару 2026. године, Канцеларија за националну статистику (ОНС) објавила је прве процене периодног очекиваног животног века према сексуалној оријентацији за Уједињено Краљевство, на основу повезаних одговора са пописа из 2021. (самоидентификована оријентација за особе од 16 и више година) и регистрација смрти од марта 2021. до марта 2024. у Енглеској и Велсу. Ове експерименталне статистике приказују преостали очекивани животни век навршивши 20 година:

Мушкарци који се идентификују као ЛГБ+ (геј, бисексуални, остали) имали су процењени очекивани животни век 1,2 године краћи од хетеросексуалних мушкараца. Жене које се идентификују као ЛГБ (лезбијке, бисексуалне, остале) имале су процењени очекивани животни век 0,9 година краћи од хетеросексуалних жена.

Очекивани животни век трансродних особа Према Босоновој и сарадницима, „систематска истраживања неопходна за утврђивање просечног очекиваног животног века трансродних особа још увек нису спроведена”.

Један непоткрепљен податак који се често преноси у медијима тврди да је очекивани животни век трансродних жена које нису белкиње (понекад и свих трансродних жена) свега 35 година; међутим, то није потврђено ниједним истраживањем. Према социологу Лорел Вестбрук, ова нетачна статистика добијена је рачунањем просечне старости трансродних жртава убистава, што је погрешна методологија за израчунавање очекиваног животног века, јер жртве убистава нису репрезентативан узорак трансродне популације.

Неколико спроведених студија указује на то да трансродне особе имају повишену стопу морталитета, али ове студије нису моделовале очекивани животни век.

Види још

Очекивани животни век Анти-ЛГБТ реторика Епидемиологија

Референце

Очекивани животни век Категорија:ЛГБТ+ студије Категорија:Здравство ЛГБТ