Сиромашни радници

мини|Сиромашне жене раде на железничкој прузи

Запослени сиромашни (познати и као сиромашни радници) су запослени људи чији приходи падају испод одређене линије сиромаштва због слабо плаћених послова и ниских прихода домаћинства. Ово су људи који проведу најмање 27 недеља у години радећи или тражећи запослење, али остају испод прага сиромаштва.

У Сједињеним Америчким Државама, званично мерење запослених сиромашних је контроверзно. Многи социолози сматрају да званична мерења која се користе не пружају свеобухватан преглед броја сиромашних радника. Једна недавна студија предложила је преко 100 начина за мерење овога и дошла до бројке која се креће између 2% и 19% укупног становништва САД.Thiede, Brian C., et al. „America's Working Poor: Conceptualization, Measurement, and New Estimates.” Work and Occupations, vol. 42, no. 3, 8. 2015., pp. 267–312,

Мерење Апсолутно Према Министарству рада САД, сиромашни радници „су особе које су провеле најмање 27 недеља [у протеклој години] у радној снази (тј. радећи или тражећи посао), али чији су приходи пали испод званичног нивоа сиромаштва.” Другим речима, ако је неко провео више од половине протекле године као радна снага не зарадивши више од званичног прага сиромаштва, Министарство рада САД би га класификовало као „сиромашног радника”. (Напомена: Званични праг сиромаштва, који одређује Биро за попис становништва САД, варира у зависности од величине породице и старости њених чланова.) Од 2021. године, праг сиромаштва за четворочлану породицу износио је 27.479 долара, а за самца 13.788 долара.

Званични праг сиромаштва се израчунава коришћењем Индекса потрошачких цена добара, множењем трошкова минималне прехрамбене дијете из 1963. године са три, уз узимање у обзир бруто прихода породице (пре опорезивања) и броја чланова породице. У 2017. години, било је 6,9 милиона појединаца дефинисаних као сиромашни радници. Пошто је било, и још увек има, дебата о томе колико је тачна употреба ове метрике, Биро за попис становништва САД је 2011. године почео да објављује Додатну меру сиромаштва (SPM). Главна разлика при коришћењу ове метрике је у томе што се статус сиромаштва особе одређује након одузимања пореза, трошкова за храну, одећу, склониште, комуналије, бригу о деци и трошкове у вези са радом, уз укључивање државних бенефиција и људи који живе у дому а не уклапају се у дефиницију „породице” (као што су невенчани парови или зависна хранитељска деца). Користећи SPM, укупна стопа сиромаштва расте, а посебно стопа сиромашних радника. У 2018. години, званична стопа износила је 5,1% у поређењу са 7,2% према SPM мери.

Релативно У Европи и другим земљама са високим приходима ван САД, сиромаштво и радно сиромаштво дефинишу се релативним терминима. Релативна мера сиромаштва заснива се на расподели прихода у земљи, а не на апсолутном износу новца. Евростат, статистичка канцеларија Европске уније, класификује домаћинство као сиромашно ако је његов приход мањи од 60 процената медијалног прихода домаћинства у тој земљи. Према Евростату, релативна мера сиромаштва је одговарајућа јер се „минимално прихватљиви стандарди обично разликују између друштава у складу са њиховим општим нивоом просперитета: неко ко се сматра сиромашним у богатој развијеној земљи могао би се сматрати богатим у сиромашној земљи у развоју.”

Према најновијим подацима, стопа радног сиромаштва у Уједињеном Краљевству износи 10%, са медијалним приходом од 507 фунти недељно у 2018. години.

Профил сиромашних радника у САД Према извештају америчког Бироа за статистику рада из 2017. године, 4,5% свих људи који су радили или тражили посао најмање 27 недеља у претходној години имало је приходе испод нивоа сиромаштва. Од тога је 10,9% било запослено на пола радног времена, а 2,9% на пуно радно време. Занимања која имају највећу стопу сиромаштва су пољопривредни послови, послови у услужном сектору (попут брзе хране или малопродаје) и грађевинска индустрија, са 9,7%, 9,0% и 7,1%, респективно. Највеће етничке групе међу сиромашним радницима су Афроамериканци и Хиспаноамериканци или Латиноамериканци, обе са по 7,9%, док белци чине 3,9%, а Азијати 2,9%. Жене су много више изложене ризику да раде а буду у сиромаштву него мушкарци, 10% у односу на 5,6%. Док већина сиромашних радника има завршену само средњу школу или мање, 5% има неко факултетско образовање, 3,2% има вишу школу, а 1,5% има диплому основних студија или више. Породице са децом имају четири пута веће шансе да живе у сиромаштву у односу на самце, при чему породице на чијем су челу самохране мајке чине 16% свих породица сиромашних радника.

Заступљеност и трендови У 2018. години, према званичној дефиницији сиромаштва Бироа за попис становништва САД, 38,1 милиона америчких грађана било је испод линије сиромаштва (11,8% становништва). Међутим, овај број укључује децу млађу од 18 година, старије особе преко 65 година и особе са инвалидитетом које не могу да раде. Стопа сиромаштва људи између 18 и 64 године износила је 10,7%, или 21,1 милиона људи. Од тога је скоро половина, 5,1%, радила бар део радног времена.

Користећи дефиницију сиромаштва Бироа за попис становништва САД, чини се да је стопа радног сиромаштва остала релативно стабилна од 1978. године. Постоји одређена контроверза у вези са овим мерењем, наиме, како се израчунавају новчани износи који чине праг сиромаштва. У 1961. години, Министарство пољопривреде САД осмислило је „економични план исхране” који би се привремено користио током хитних случајева или када је породица у потреби. Овај план није узимао у обзир потрошњу хране ван куће, и иако се сматрао хранљивим, био је ограничен у разноликости и монотон, отуда и привремена ознака. Влада САД је узела овај број и — зато што је просечна породица у то време трошила једну трећину свог прихода на храну — помножила га са три. Ово је остао стандардни начин за постављање прагова сиромаштва. План исхране се није променио, већ је само прилагођаван инфлацији. Један од аргумената је да ово више није тачан начин за мерење сиромаштва, јер се просечан начин живота драстично променио од 1960-их.

САД у поређењу са Европом Друге земље са високим приходима такође су искусиле пад производних сектора током протекле четири деценије, али већина њих није доживела толику поларизацију тржишта рада као Сједињене Америчке Државе. Поларизација тржишта рада била је најоштрија у либералним тржишним економијама попут САД. Земље попут Данске и Француске биле су изложене истим економским притисцима, али због својих више „инклузивних” (или „егалитарних”) институција тржишта рада, као што су централизовано и солидарно колективно преговарање и јаки закони о минималној заради, искусиле су мању поларизацију.

Крос-националне студије откриле су да су стопе радног сиромаштва у европским земљама много ниже него у САД.

Следећи графикон користи податке из студије аутора Брејди, Фулертон и Крос (2010) (енгл. Brady, Fullerton, and Cross) како би приказао стопе радног сиромаштва за мали узорак земаља. Аутори су приступили овим подацима преко Студије прихода из Луксембурга (енгл. Luxembourg Income Study). Овај графикон мери стопе сиромаштва на нивоу домаћинства, а не на нивоу појединца. Домаћинство је означено као „сиромашно” ако је његов приход мањи од 50% медијалног прихода његове земље. Ово је релативна, а не апсолутна мера сиромаштва. Домаћинство се класификује као „запослено” ако је најмање један члан домаћинства био запослен у време истраживања. Најважнији увид садржан у овом графикону јесте да САД имају знатно више стопе радног сиромаштва од европских земаља.

мини|Стопе радног сиромаштва у различитим државама

Фактори ризика Раса Мањине у САД су несразмерно погођене сиромаштвом. Црнци и Хиспаноамериканци имају двоструко веће шансе да буду део сиромашне радне снаге него белци. У 2017. години, стопа за Црнце и Хиспаноамериканце износила је 7,9%, за белце 3,9%, а за Азијате 2,9%.

Образовање Виши нивои образовања генерално доводе до нижих нивоа сиромаштва. Међутим, високо образовање није гаранција за излазак из сиромаштва. 5,0% сиромашних радника има неко искуство на факултету, 3,2% има вишу школу, а 1,5% има диплому основних студија или више. Користећи Додатни извештај о сиромаштву и посматрајући све у сиромаштву, не само оне који раде, ови проценти заправо расту на 14,9% са завршеном средњом школом, 9,7% са неким факултетским образовањем и 6,2% са дипломом основних студија или вишом. Црнци и Хиспаноамериканци имају више стопе сиромаштва од белаца и Азијата на сваком нивоу образовања. Дуг за студентске кредите у САД такође може допринети сиромаштву због капитализоване камате, уколико зајмопримац не зарађује довољно да би редовно отплаћивао рате.

Породице Брачни и ванбрачни партнери имају мање шансе да искусе сиромаштво од појединаца и самохраних родитеља. Проценат брачних и ванбрачних партнера који живе у сиромаштву у 2018. години износио је 7,7% и 13,9%, респективно, наспрам 21,9% за појединце. Самохране мајке чешће искушавају сиромаштво од самохраних очева, са 25% у односу на 15,1%.

Старост Старији радници имају мање шансе да буду запослени а сиромашни него њихове млађе колеге. Старосна група са највећом стопом сиромаштва (8,5%) су млади од 20 до 24 године, као и они од 16 до 19 година са 8,4%. Како радници старе, стопа сиромаштва опада на 5,7% за старосну групу од 25 до 34 године и 5% за оне од 35 до 44 године. Радници од 45 до 50, од 55 до 64 и 65+ година имали су знатно ниже стопе радног сиромаштва, са 3,1%, 2,6% и 1,5%, респективно.

Пол Жене свих раса чешће се класификују као сиромашне раднице од мушкараца, посебно ако су самохране мајке. Укупна стопа за жене у 2017. години износила је 5,3%, у поређењу са 3,8% за мушкарце. Стопа за Црнкиње и Хиспаноамериканке била је значајно виша у односу на њихове мушке сународнике, са 10% и 9,1%, у поређењу са 5,6% за Црнце и 7,0% за Хиспаноамериканце. Стопа за белкиње била је ближа оној за беле мушкарце, износећи 4,5% наспрам 3,5%. Једино су Азијаткиње имале нижу стопу радног сиромаштва од Азијата, са 2,5% наспрам 3,2%.

Трансродне особе чешће се класификују као сиромашни радници од цисродних мушкараца или жена. У Сједињеним Америчким Државама, трансродне особе имају три пута веће шансе од просечне популације да имају приход домаћинства између 1 и 9.999 долара, и скоро двоструко веће шансе да имају приход домаћинства између 10.000 и 24.999 долара.

Инвалидитет Радници са инвалидитетом зарађују знатно мање од својих колега без инвалидитета.

Препреке за напредак Сиромашни радници се суочавају са многим истим свакодневним животним тешкоћама као и незапослени сиромашни људи, али се сусрећу и са неким јединственим препрекама. Неке студије, од којих су многе квалитативне, пружају детаљан увид у препреке које ометају способност радника да пронађу посао, задрже га и саставе крај са крајем. Неки од најчешћих проблема са којима се суочавају сиромашни радници су проналажење приступачног становања, организовање превоза до и са посла, куповина основних потрепштина, обезбеђивање бриге о деци, суочавање са непредвидивим радним распоредом, жонглирање са два или више послова и суочавање са пословима ниског статуса.

Становање