„Дежурни кривац” (енгл. ) је колоквијални израз који се односи на особу којој се намерно и лажно приписује кривица како би се скренула са друге стране.

Порекло Порекло израза на енглеском језику је непознато и спорно. Многи извори га смештају у рани 20. век, док неки тврде да је настао раније. У априлу 2007. године, Вилијам Сефајр покренуо је потрагу за откривањем његовог порекла.

Термин за особу на коју се усмерава кривица како би се заштитили други, појавио се у масовној јавној култури у САД барем до 1920-их година. Године 1925. то је био наслов бродвејске представе, The Fall Guy, аутора Џејмса Глисона и Џорџа Абота, у којој су глумили будући холивудски карактерни глумци Ернест Труекс и Дороти Патерсон. Холивуд је ово претворио у криминалистички филм 1930. године, такође под називом The Fall Guy, где је гангстер поново искористио „дежурног кривца” као несвесног курира за наркотике. Израз је ушао у широку употребу током ере филм ноара, којом је доминирао криминал, од средине до краја 1940-их, па у ране 1950-е.

Сродна употреба овог термина односила се на некога ко је „остављен на цедилу” (енгл. ), што значи да је напуштен како би био ухваћен и умешан у злочин, посебно држећи украдену робу, било случајно или намерно. То је заузврат довело до термина „онај који држи врећу” (енгл. ), што означава жртву преварне инвестиционе шеме. Још један сродни термин био је „насамарени” (енгл. ), који се типично (али не искључиво) односио на некога коме је унапред смештено да преузме кривицу, за разлику од некога ко је једноставно остављен на цедилу када нешто крене по злу приликом извршења злочина.

Погрешно повезивање са скандалом Типот Дом Једна сугестија која се појавила у популарној култури, али коју је Сефајр одбацио, јесте да порекло речи датира из администрације америчког председника Ворена Џ. Хардинга (1921–1923), када је Алберт Б. Фол, амерички сенатор из Новог Мексика који је служио као секретар за унутрашње послове током Хардинговог мандата, постао озлоглашен због своје умешаности у чувени Скандал Типот Дом.

У америчкој политичкој арени Употреба израза током 1940-их година, која је имплицирала некога ко наслеђује посао или одговорност — по дифолту — појавила се у тој деценији. Рад на тему „Изолационизам није мртав” цитира анонимни уводник из новина са пацифичког северозапада на тему Бретонвудског финансијског споразума и Конференција о храни, у којима су Сједињене Државе приказане као „дежурни кривац, онај који ће носити терет”.

До 1950-их година, употреба термина се променила у контексту синдиката и индустријског друштва, те се односила на особу на најнижем положају којој би се додељивали непријатни задаци на послу или у одређеној ситуацији.

До 1950-их и 1960-их година, израз „дежурни кривац” могао се користити уместо израза „жртвени јарац”, за некога кога треба ритуално разапети на стуб срама у одсуству (или ради избегавања кажњавања) специфичније одговорне стране. У раду из 1960. године под називом The Politics of Pollution, Роберт Булард је написао да су јавни званичници који су настојали да одбију критике због депонија пронашли „дежурног кривца” у облику безличних фигура у „федералној влади, државним владама и приватним компанијама за одлагање отпада”.

Примери мини|Класификована тајна порука америчке владе о Јоахиму Јостену због тога што је назвао Лија Харвија Освалда „дежурним кривцем” за атентат на Џона Ф. Кенедија. Неки специфични примери употребе израза обухватају:

Атентатор на Џона Ф. Кенедија, Ли Харви Освалд, окарактерисан је као „дежурни кривац” у традиционалном криминалном смислу (без обзира на чињеницу да је атентат био политички догађај који се преклапао са кривичним делом убиства) од стране писца Јоахима Јостена у наслову његове књиге из 1964. године, Освалд: Атентатор или дежурни кривац? (енгл. ).

У рецензији Јостенове књиге за New Times, амерички новинар Виктор Перло појачао је тему да је Освалд „био 'дежурни кривац,' да искористимо речник оне врсте људи који су морали испланирати детаље атентата”.

Бивши државни тужилац Сједињених Држава Џон Н. Мичел тврдио је да му смештају да буде „дежурни кривац” у традиционалном смислу некога ко је „остављен на цедилу” у скандалу Вотергејт. У делу Public Doublespeak: On Mistakes and Misjudgments, Теренс Моран користи овај израз у вези са транскриптом разговора Ричарда Никсона и Џона Дина. Он такође цитира сцену из романа Малтешки соко у којој је Вилмер, млади револвераш, издат и остављен да „преузме кривицу”.

Ова фраза је коришћена у вези са скандалом Иран–Контра од стране представника Луиса Стокса током седнице Конгреса 1987. године, који је тврдио да је Оливер Норт одлучио да игра улогу „дежурног кривца” тако што је током саслушања остао непоколебљив и лојалан онима за које је радио, како би их заштитио.Видети званични транскрипт, али такође и: "The discourse of American civil society: A new proposal for cultural studies". Jeffrey C. Alexander and Philip Smith. : ,

Види још Бацити под аутобус Колатерална штета Онај који држи врећу Жртвено јагње Жртвени јарац Тражење жртвеног јарца Намештање неуспеха Аргумент страшила Дечак за бичевање

Напомене

Референце

Категорија:Социјални концепти Категорија:Стереотипи