Христифор Рачанин (око 1595 – 1670) био је српски писар који је радио на богато украшеним рукописима. Најпознатији је по „Псалтиру са додацима“ (Псалтир са последовањем), који је написао (око 1490-их) много пре његовог последњег страног штампања Марко Гинами и његов син Бартоло у Венецији 1638. године. Био је игуман манастира Рача на реци Дрини када је завршио Псалтир 1645. године.
Музеј српске православне цркве поседује мали број богато украшених (илуминираних) рукописа непознатих писара, мада је неколико идентификовано, наиме свештеномонах Христифор Рачанин. Његово име је сачувано у рукописима у музејској колекцији.
Рођен 1670-их, Христифор ће ускоро стићи у манастир тражећи знање. Српски манастир у 18. веку сматран је бастионом учења. У ствари, Православна црква била је манифестација знања и учености у време када су турски освајачи окупирали Балкан.
Христифор се данас једва помиње у историографији српске књижевности. У његово време, међутим, био је много читано у Србији и царској Русији. Године 1688, током аустро-турских ратова, када су се протерани Турци опорављали и напредовали ка манастиру Рача, близу реке Дрине, игуман је позвао на општу евакуацију. Христифор и други монаси су се спаковали и отишли да се придруже својим сународницима у северној Србији. Максимилијан II Емануел, изборни кнез Баварске, предводио је заузимање Београда 1688. године од османских Турака, уз пуну подршку српских устаника под командом Јована Монастерлије.
Књижевни критичар Јован Скерлић одаје признање Кипријану Рачанину, Јеротеју Рачанину, Ћирјаку Рачанину, Григорију Рачанину, Симеону Рачанину, Теодору Рачанину, Гаврилу Стефановићу Венцловићу (такође званом Рачанин) и Христифору Рачанину за очување српске књижевности након турске окупације Србије. Године 1668, преписао је Теодосијеву Службу Светом Петру Коришком, која се сада у целини чува у Збирци Балтазара Богишића у Цавтату.
Референце
Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски књижевници из средњег века