Андрија Раичевић (око 1610. - после 1673.) био је српски иконограф и минијатуриста који је радио током османске окупације југоисточне Европе.
Андрија Раичевић је рођен у Толачу, Херцеговина. Преузимао је поруџбине за Пећку патријаршију и одлазио је у Босну и Херцеговину да наслика иконе за иконостас у цркви Светих арханђела Михаила и Гаврила у Сарајеву. Познат је по томе што је насликао Светог Николу у апстрактном, али традиционалном облику. Његова икона није под утицајем западне уметности; Свети Никола је представљен у византијском уметничком стилу дванаестог века и онима који су уследили. Све његове поруџбине дошле су из Пећке патријаршије или од високих српских званичника.
Манастир Свете Тројице у Пљевљима, познат и као Врхобрезница, био је највећи центар за преписивање (Скрипторијум) у Црној Гори током периода османске владавине.
У монашком братству Свете Тројице настала су нека од најважнијих достигнућа српске рукописне књижевности из османског доба. Шестомерон Јована Егзарха (руски превод из 15. века) и Хришћанска топографија Козме Индикоплева, које је ручно преписао Гаврило Тројичанин 1649. године, а затим илустровао сликар Андрија Раичевић, били су изванредан и значајан подухват минијатурног сликарства у седамнаестом веку. Раичевић је био рођак Мојсија, игумана манастира Свете Тројице. Временом су ова два дела у истој вези постала посебно препознатљива по Раичевићевим изванредним илустрацијама. Данас су дела Андрије Раичевића изложена у Музеју српске православне цркве и Завичајном музеју Пљевља.
Умро је у Пећи.
Референце
Категорија:Српски сликари Категорија:Иконописци Категорија:Српски иконописци