Стеничњак (, ), стари утврђени град у Хрватској, недалеко од Карловца. Од 13. до 16. века један од највећих властелинских градова у Хрватској, али је почетком 17. века потпуно опустошен од Турака и напуштен. Данас се на том месту налази општина Сјеничак.

Историја

Опис Рушевине Стеничњака налазе се код села Доњег Сјеничака око 12 км северозападно од Вргинмоста. Град је изграђен на тешко приступачном брду, према Лопашићевом опису био је највећи утврђени град у Хрватској, а 1895. године виделе су се још три куле и остаци стамбених зграда, као и трагови утврђеног улаза, тако да је цео комплекс зграда био окружен зидом, местимично високим до 6 хвати.

Власници Град је свакако веома стар, иако се место помиње тек пред крај 13. века. Породица Бабонићи били су његови најстарији господари, и држали су га до 1327. године, када су изгубили своје поседе око река Саве и Купе. Године 1380. краљ Лудовик је заложио за 10.000 дуката имање Стјепану Франкопану, а 1415. године град је дат Фридриху Цељском, који се оженио Елизабетом, ћерком Стјепана Франкопана. Када је породица Цељски изумрла (1456), Мартин Франкопан га је добио на доживотно уживање (до 1479). До 1492. град је припадао краљу, који га је уступио хрватском бану Ладиславу Егерварском, а након женидбе град је пао у руке породице Канижај (1508), све док удајом Уршуле, ћерке Ладислава Канижаја, град није дошао у руке хрватског бана и касније палатина Томе Надажда (1539), иако су Франкопани 1542-1553. привремено преотели град. Неко време породица Ауерсперг је држала град у закупу, који су већ били напустили почетком 17. века. Женидбом су грофови Драшковићи 1670. дошли у посед имања, све док нису уступили већи део имања ради регулације Војне крајине, те су стога 1788. године добили велико имање Банлук у Торонталској жупанији.

Поседи Испод града Стеничњака развило се и трговиште (делимично ограђено зидом), које је 1550. имало 150 грађанских кућа. Почетком 16. века у варошици је био смештен суд за целу Хрватску јужно од Купе, који је заседао једном месечно. Ту су одржана и два хрватска Сабора, 1530. и 1558. године. На пространим поседима Стеничњака било је 1550. најмање 9 села: код Купе (са 50 селишта кметова), Роженица (200 кметова), Требиња (300 кметова), Злат (150 кметова), Галац (200 кметова), Велемерић (150 кметова), Радоња (60 кметова), Хајтићева Пећ (60 кметова) и Речица преко Купе (150 кметова). Села Речица и Злат имала су сопствена дрвена утврђења, која су подигли и одржавали сами кметови. Укупно је на властелинству било око 1.320 кметовских и 150 грађанских породица, као и неколико вазалних племића и предијалаца. Само од 12 властелинских рибњака убирао се годишњи приход од 1.000 форинти.

Порески регистар загребачке жупаније из 1546 (сачуван до данас) садржи само податке за села Лука и Речица код Стеничњака () која су била северно од Купе (у загребачкој жупанији) и имала 25 пореских димњака. Попис из 1553. године бележи 25 - 28 димњака за Луку и Речицу, које су ослобођене пореза, а помиње се и Лукавец са поседом Ђорђа Фаркошића код Стеничњака () који има 3 пореска димњака. Лука са Речицом код тврђаве Стеничњак помиње се и 1554. са 25 димњака, али са напоменом да је 5 димњака опустошено.

Посада У време Франкопановог освајања Сеничњака 1542, у граду је било свега 8 војника (трабаната) и један каштелан (поркулаб): тројица су се спасли бекством, а остали су убијени. Године 1549-1557. у граду је становало 7-10 племића (управник, провизор, каштелан, рачуновођа...) и 49-57 слугу, од чега 33-39 војника. Они се у регистрима називају "вратари и коњаници и остала дружина тврђаве" (). +Број слугу по годинама (1549-1557)ЗанимањеЛатински назив1549.1553.1555.1557.Коњанициagazones25151614Вратариportarii10151515Стражариvigilatores4444Кључариclavigeres1222Кувариcoci1121Пекариpistores1222Колариcarpentharii2444Ковачfaber1111Обућарsutor1100Вртларhortulanus1111Кириџијеagazones onerariorum equorum0222Рудариcarbonarii in fodina0432Циглариtegulatores0440Клесарlapicida0001Надзорникprocurator allodiorum, spanus0111Укупно49505057

Турски напади и напуштање (1541-1584) Турци су први пут напали Стеничњак 1541, када су спаљена 2 села и 3 засеока, а око 3.000 људи одведено је у ропство. Нови напади и пустошења уследили су 1548 (под Малкоч-бегом), 1565. и 1574. Да би се ојачала одбрана, команда Хрватске војне крајине смештена је од 1575. у Стеничњак, који је генерал Иван Ауерсперг узео у закуп (1575-1589), али су нове турске провале уследиле 1576 (два пута, када је одведено у ропство 147 и 8 људи) и 1577 (два пута, када је разорена тврђавица код Злата и одведено много робља). Наредне године биле су још горе: 1578. одведено је у робље 800 људи (други напад одбиле су крајишке чете), а 1580. Турци су спалили варош под градом. Неке нападе одбиле су крајишке чете, али је 1581. пала и тврђавица у селу Речици, одакле је одведено 200 робља. У општој несигурности преживело становништво се исељавало на север, у Крижевачку жупанију и даље у Угарску. Фрањевци из Стеничњака преселили су се 1581. у Трсат код Ријеке, а 1584. многи кметови су побегли у Карловац, где су се настанили под заштитом крајишника. Тек 1589. већ потпуно опустошени Стеничњак враћен је грофу Надажду, који је у њега сместио каштелана са неколико стражара. Почетком 17. века град је напуштен, а једини део властелинства који је 1613. још имао кметова био је посед Речица, северно од Купе. Палатин Фрањо Надажди погубљен је 1671. због учешћа у зринско-франкопанској завери, али је разорени град Стеничњак и дрвени каштел у Речици претходно дао у мираз кћери Магдалени, која се удала за грофа Ивана Драшковића. Након потискивања Турака на Уну (1683), грофови Драшковићи поново су населили напуштене поседе око Стеничњака, углавном православним избеглицама из Турске.

Референце

Литература

Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку Категорија:Бивши градови Категорија:Тврђаве