Коерцитивна контрола у партнерским односима (, често превођена и као принудна контрола) представља систематски образац доминације који један партнер успоставља над другим, користећи различите поступке са циљем постепеног сужавања његове аутономије.
Опште одлике алт=Илустрација која приказује коерцитивну контролу: жена, затворена у кући чији прозори подсећају на затворске решетке, надзире је џиновска и претећа сенка мушкарца у позадини. Слика симболизује заточеност у брачном животу.|мини|Коерцитивна контрола у партнерским односима претвара дом у невидљиви затвор: извршилац користи систематска ограничења која жртву постепено лишавају могућности да делује и да се ослободи. Коерцитивна контрола у интимним односима заснива се на систематској принуди. Чини је скуп понашања која укључују наметљиво надзирање, циљану изолацију, ускраћивање ресурса, произвољно прописивање свакодневице, застрашивање, понижавање, економску принуду, претње и разноврсне психолошке притиске. Овај механизам претвара партнерски однос у простор релационог заробљеништва: жртва, која се дуготрајно држи у стању страха, зависности и збуњености, суочава се са систематским кршењем основних права и способности за самостално деловање.
Појам истиче хроничност, кумулативност и наметљивост ове доминације. Она не почива на изолованим инцидентима, већ на читавој архитектури принуде која посредно обезбеђује послушност. Обухвата две димензије: спровођење контроле (поступци извршиоца) и потчињеност (доживљај жртве обележен постепеним психолошким заробљавањем и све тежим изласком).
Кривична законодавства и међународне организације често преформулишу овај израз како би се усредсредиле на понашање извршиоца: канадско право помиње „присилно и доминантно понашање“, Светска здравствена организација говори о „тиранском и доминантном понашању“, док закон Енглеске и Велса кажњава controlling or coercive behaviour.
Порекло појма Психосоциолошки појам коерцитивне контроле у партнерским односима обликовао је амерички социјални радник и социолог Еван Старк. У делу Coercive Control : How Men Entrap Women in Personal Life („Коерцитивна контрола: како мушкарци заробљавају жене у приватном животу”, 2007) он описује режим доминације у коме извршилац ограничава аутономију партнерке – злочин против слободе. Ова књига допринела је да концепт постане део институционалног оквира друштвених наука, криминологије и јавних политика борбе против насиља над женама.
Карактеристике
Систематска стратегија доминације Спровођење контроле разликује се од појединачног насилног чина по својој трајности, структурираности и кумулативности. Истраживачице Изабел Коте и Симон Лапјер описују је као скуп „микрорегулација свакодневног живота“.. Овај механизам почива на систематској принуди: сталном следу маневара, од којих су неки изразито присилни, а други прикривенији, али чији се прави значај види тек из њиховог укупног учинка.
У програму интервенције против насиља у породици из Дулута (DAIP) ове логике су приказане у „точку моћи и контроле”.. Физичко и сексуално насиље су на периферији тог точка: они су само један од елемената система који се првенствено ослања на облике доминације који нису физички.
Главни облици понашања Истраживања и неколико правних оквира – посебно британски водич из 2015. године – наводе следеће категорије понашања, које представљају различите видове систематске принуде:
Циљана изолација и наметљиви надзор
Постепена изолација од породице, пријатеља и мрежа подршке. Надзирање кретања, комуникације и дигиталних активности. Ограничавање приступа службама помоћи, здравственим и социјалним услугама.
Нарушавање свакодневне самосталности
Ограничавање животних избора (дружење, изласци, одевање, распоред, слободне активности). Ускраћивање основних потреба (сна, хране, лекова, кретања). Економска контрола: искоришћавање финансијских средстава, ометање запослења или школовања.
Психолошко насиље и стратегије дестабилизације
Поновљено обезвређивање, увреде и довођење у сумњу здравог расуђивања жртве (гаслигхтинг). Наметање произвољних, понижавајућих или неизводљивих правила. Неосноване оптужбе за неверство или нелојалност.
Претње и застрашивање
Претње физичким насиљем, смрћу или инструментализоване суицидне поруке. Претње усмерене на децу, ближње или одавање осетљивих информација. Опасно или непредвидиво понашање са циљем изазивања страха.
Инструментализација
Коришћење деце ради слабљења или притиска на другог родитеља (ометање неге, емоционална манипулација). Присилно навођење жртве на поступке који је могу изложити правним последицама.
За коерцитивну контролу није пресудан изолован поступак нити његов појединачни интензитет, већ понављање, комбиновање и кумулативни ефекти ових понашања. Управо та системска логика омогућава извршиоцу трајну превласт, а жртву држи у стању потчињености.
Улога физичког насиља Коерцитивна контрола може да укључи и физичко насиље, али се оно најчешће надовезује на континуирану стратегију доминације. Истраживања показују да и један изоловани инцидент „може терорисати жртву годинама”.
Више студија наглашава изражену везу између систематске принуде и најтежих облика насиља. Џонсон и сарадници (2019) бележе систематско присуство контроле у анализираним случајевима фемицида у Аустралији. Монктон Смит (2020) уочава сличну повезаност у већини фемицида у Уједињеном Краљевству. У случајевима убиства детета од стране оца, нарочито током развода или његовог планирања, историја спровођења контроле представља утврђени фактор ризика (однос шанси 2,5), што је вредност добијена у индијској студији Канугије и сарадника (2021) на репрезентативном националном узорку од преко 66.000 жена.
Фаза разлаза често је повезана са порастом опасности. Према подацима из базе Femicide Census (2018), 41% жена које је убио партнер било је растављено или у поступку развода; 30% убијено је у првом месецу, а 70% током прве године након разлаза. Контрола се може наставити и после разлаза кроз прогањање, инструментализацију деце, економске или административне притиске, те злоупотребу судских поступака. Ове постсепарацијске механизме документују Коте и Лапјер (2021), као и Товс и Бермеа (2017).
Последице по жртве Контрола коју извршилац спроводи изазива код жртве психотрауматске последице које су широко документоване. Студије указују на учестале симптоме: појачану изолацију, осећај кривице, пад самопоштовања, сталну напетост, смањену способност одлучивања, изражену анксиозност, паничне нападе и друге симптоме повезане са стресом.
У оквиру ове симптоматологије, бројни радови описују стање потчињености, дефинисано сплетом когнитивних и емоционалних промена: губитак поверења у сопствено расуђивање, избегавајуће понашање, дисоцијативне појаве, нарушавање идентитета и интензивна осећања стида или страха. Ово стање није крајња тачка, већ психолошка конфигурација повезана са присилним функционисањем односа.
Обим ових последица варира у зависности од трајања, учесталости и тежине присилних понашања. Многа истраживања истичу да се контрола често касно препознаје управо због своје постепене, кумулативне и нормализоване природе. Смернице Светске здравствене организације, као и радови Евана Старка и Еме Кац, наглашавају потребу за одговарајућом заштитом и специјализованом подршком – психолошком, правном и социјалном – како би се прекинула динамика доминације, посебно када су психолошке повреде дубоке.
Последице по децу Коерцитивна контрола у партнерским односима препозната је као облик родитељства који штети развоју деце. Деца могу бити сведоци присилних понашања, непосредна мета или укључена у стратегије доминације унутар пара.. Истраживања указују на неколико међусобно повезаних динамика. Прво, неки насилни родитељи стварају сужено окружење, обележено ограничавањем контаката са другим родитељем, широм породицом или вршњацима. Квалитативне британске студије наглашавају да ова присилна изолација, смањујући друштвене интеракције, може ометати емоционални развој деце..
Осим тога, деца могу постати средство у поступцима контроле. Бенкрофт и Силверман примећују да се деца могу искористити за слабљење везе са другим родитељем, понекад и наизглед добронамерним гестовима (поклони, посебна пажња), што може навести дете да одговорност за напетости припише родитељу-жртви.
Коначно, неколико студија описује индиректне последице принуде на емоционалну доступност родитеља-жртве. Према Данијели Меклауд, исцрпљеност изазвана стратегијама доминације смањује способност тог родитеља да буде пажљив и да задржи ауторитет, што повећава рањивост деце и нарушава родитељски однос.
Родна димензија Иако коерцитивна контрола може постојати у свим типовима парова, доступни подаци указују да се она претежно испољава у динамици где мушкарац доминира над женом. Дулут модел посебно издваја „искоришћавање мушких привилегија“ као категорију тиранског понашања, ослањајући се на структурну неједнакост родних односа.
Терминолошка расправа у франкофоном свету
„Contrôle coercitif“ – оспоравани калк Израз „contrôle coercitif“, дослован превод енглеског coercive control, појављује се у појединим радовима на француском и у неколико судских одлука, попут пет пресуда Апелационог суда у Поатјеу од 31. јануара 2024. под председавањем Гвеноле Жоли-КозАпелациони суд у Поатјеу, 31. јануар 2024, предмети бр. 22/00830, 22/00831, 22/00832, 22/00833 и 22/00834.. Тада се користи да означи понашања попут електронског надзора, регулисања свакодневице или парадоксалних налога. Међутим, реч „contrôle“ у француском првенствено упућује на повремену проверу, а не на кумулативну принуду, гушење аутономије и релациону доминацију коју описује Старк.
Законодавни избор у Француској: појам „emprise“ Од закона бр. 2020-936 из 2020. године, француско грађанско и кривично право користе термин „emprise“ (надмоћ, запоседање) да означе одређене облике моралне принуде. Појам обухвата и поступке извршиоца и психолошко стање жртвеГрађански законик, чл. 515-9 и даље; Кривични законик, чл. 378-2.. Пошто је уведен без чврсте законске дефиниције како би судије имале простор за процену, изазвао је резерве дела правосуђа који га сматрају превише апстрактним или непрецизнимБарб, Г., Дреан-Ривет, И., Корбо, Е., излагања на конференцији „Le contrôle coercitif : de la reconnaissance judiciaire à la consécration législative ?”, Институт за криминологију и кривично право Париза/Клуб правника, март 2025. Погледати на YouTube.. Године 2025, Сенат је одбио стварање самосталног кривичног дела „коерцитивне контроле”, али је неколико елемената тог феномена унео као отежавајуће околности код дела прогањања у браку (чл. 222-33-2-1 Кривичног законика)Сенат, пленарна седница 3. априла 2025, расправа о предлогу закона бр. 236..
Два доктринарна приступа појму „emprise“ У франкофоној литератури разликују се две главне концепције надмоћи у контексту породичног насиља:
1. Приступ усредсређен на жртву (претрпљена надмоћ) Надмоћ се посматра као психолошко стање жртве (subjugation), обележено дезоријентацијом и релационим заробљавањем (entrapment)Груев-Винтила, А., излагање у „Qu’est-ce que le ‘contrôle coercitif’ ?”, Esprit de justice, France Culture, среда, 24. јануар 2024.. Из те перспективе, термин „коерцитивна контрола” се користи да директно именује понашање извршиоца и да се тежиште анализе помери са психичког одговора жртве, који се тешко објективизује у кривичном праву. Више истраживача, правника и судија сматра ову терминологију погоднијом за праћење начина на који извршилац постепено гради систем доминације.
2. Интеракцијски или системски приступ (спроведена надмоћ + претрпљена надмоћ)