Авион Фоке Вулф F 19 "Енте" (нем. Патка) је био експериментални авион који је направио немачки произвођач -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- 1927. године у циљу истраживања својства канард авионаhttps://aviastar.org/air/germany/fw-19.phphttps://archive.org/details/Flight_International_Magazine_1927-09-29-pdf/page/n3/mode/2up. Пројектовање и развој мини|лево|150px|инж. Хенрих Фоке пројектант Фоке Вулф F 19 мини|десно|300п|Мотор Siemens Sh 14 авиона Фоке Вулф F 19 мини|десно|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф F 19 у три пројекције мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф F 19 у лету Примена канара у конструкцији авиона датира од почетка развоја авијације. Браћа Фоке су експериментисала у овој области али избијањем Великог рата морали су да прекину ове експерименте. По завршетку рата њихова фирма Фоке Вулф се током 1925. године, обратила Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt (DVL) са својим предлогом за изградњу авиона канардског типа. Пре почетка радова на изградњи првог авиона, обављени су у Гетингенском експерименталном институту, опсежна испитивања серије модела у аеротунелу.

Нетрадиционални распоред хоризонталних стабилизатора са кормилима висине авиона (авион типа канард) пружао је неколико предности у односу на конвенционалне авионеhttp://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clanak/n-rd-ili-h-riz-n-lni-r-p; Канард тип авиона не може бити доведен, чак ни највећом грешком у пилотирању, у критични положај у којем губи бочну стабилност и контролу то јест пад у ковит и на тај начин побољшава безбедност лета. Канард на авиону повећава узгон за разлику од хоризонталних репних пераја која стварају аеродинамички отпор. Повећање узгона аутоматски повећава носивост авиона. Смањење отпора и усклађивање узгона повећава брзину и економичност лета. Канард омогућава краће полетање и слетање авиона. Код борбених авиона канард повећава маневарбилност. Због свега овога пројект овог авиона је био веома интересантан и значајан.

Технички опис Авион Фоке Вулф F 19 је био двомоторни висококрилни моноплан, вишеседи, мешивите конструкције са фиксним стајним трапом и канаром уместо класичног репаhttps://ntrs.nasa.gov/citations/19930090641https://adl-luftfahrthistorik.de/dok/focke-wulf-f-19-ente-entenflugzeug.pdf.

Труп је био направљен од заварених челичних цеви пресвучених тканином мада је било делова трупа који су били обложени шперплочом (путничка кабина) и лимом од лаких метала (горња страна трупа). Са вертиканим стабилизатором чини јединствену целину. Пилот седи у отвореној кабини смештене у кљуну авиона. Иза те кабине, на делу трупа повећане висине, налазила се затворена путничка кабина са прозорима и бочним вратима са десне стране трупа.

Погонска група авиона F 19 је имала два ваздухом хлађена радијална мотора Siemens & Halske Sh 11 снаге 60 -{kW}- и дрвену вучну двокраку елису фиксног корака. Верзија F 19а која је полетела 1930. године, имала је појачани мотор Siemens & Halske Sh 14 снаге 80 -{kW}- и такође дрвену вучну двокраку елису фиксног корака.

Крило је једноделно, елипсастог облика, са релативно дебелим профилом, благим диедром, дрвене конструкције са две рамењаче од смреке и ребра од шперплоче пресвућена импрегнираним платном. Испод крила се налазе две моторне гондоле од ал-лима са челичним носачима мотора. Крила су опремљена крилцима исте грађе као и крило. Резервоари за гориво су се налазили на предњој ивици крила, лево и десно од трупа.

Репне површине имају само вертикални стабилизатор са кормилом правца, конструкција, мешовита пресвучана платном. Хоризонтални стабилизатор има овлик једакостраничног троугла, налази се на кљуну авиона (канард). Носећа конструкција канарда је мешовита а облога је од импрегнираног платна.

Стајни трап је фиксан (неувлачив) типа трицикл, један точак напред испод трупа авиона а два главна точка су испод крилаhttps://histaviation.com/fw_19_ente.html. Крилни точкови су се налазили на виљушкама које су биле везане за труп авиона а спој виљушке је везан за рукавац точка и вертикалним ослонцем за гондолу мотора. У вертикалном носачу је био уграђен амортизер удара.

Оперативно коришћење Укупно је произведено два авиона Фоке Вулф F 19.

Први авион је завршен 1927. године и први пут је полетео 2. септембра исте године. Четрнаест успешних пробних летова је извршено пре него што се авион срушио 29. септембра 1927. године, када је погинуо Георг Вулф сувласник компаније Фоке Вулф.

Други изграђени авион, регистрације D-1960, добио је ознаку F 19a и први пут је полетео 25.04.1930. године. Демонстриран је у неколико европских земаља следеће године као део промотивне турнеје. Овај авион D-1960 је уништен у Савезничком ваздушном бомбардовању 1944. године, а био је изложен у Немачкој колекцији авијације у Берлинуhttps://www.airwar.ru/enc/cw1/fw19.html. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

.

Види још Фоке Вулф Fw 42

Спољашње везе http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/clanak/n-rd-ili-h-riz-n-lni-r-p https://aviastar.org/air/germany/fw-19.php https://histaviation.com/fw_19_ente.html https://www.airwar.ru/enc/cw1/fw19.html https://ntrs.nasa.gov/citations/19930090641 https://adl-luftfahrthistorik.de/dok/focke-wulf-f-19-ente-entenflugzeug.pdf https://archive.org/details/Flight_International_Magazine_1927-09-29-pdf/page/n3/mode/2up

Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Експериментални авиони