Пахомије Руски (рођ. Прокопије; умро 1730) био је светитељ и мученик Руске православне цркве који је живео у првој половини 18. века.
Прокопије је рођен у Малорусији и, у младости, су га заробили Татари, који су га продали у ропство у граду Усаки турском кожару, где је живео 27 година, много патећи за хришћанску веру, али није прешао у ислам. Власник се веома везао за Прокопија и чак је желео да уда своју ћерку за њега, али је он одбио и био је ослобођен.
Манастир Светог Јована Богослова
Једног дана се разболео и пао у несвест, а Турци су га обукли у своју одећу и прогласили да се одрекао Исуса Христа. По опоравку, отишао је у Смирну, одбацио турску одећу и отпловио до Свете Горе, где се постригао у манастиру Светог Павла, узевши име Пахомије и живећи тамо око дванаест година. Затим је отишао у испосницу једног аскете, где је провео шест година у смирењу, посту и молитви. Све време је ментално патио, сумњајући да ли је изговорио било какве речи против хришћанства или осрамотио Христа током болести. То га је приморало да одлучи да предузме подвиг исповести. Прерушен у монаха, вратио се Турцима у Усаки. Турци су га оптужили за издају Мухамеда, вређали га, мучили и коначно, 7. маја 1730. године, одсекли му главу.
Његове нетљене мошти почивају на острву Патмос у југоисточном Егејском мору, у манастиру Светог Јована Богослова.
Његов спомен се поштује 7. маја.
Референце
Категорија:Руски светитељи