Ел Мунафикун () је 63. поглавље (сура) Курана, са 11 ајета. Скоро цело поглавље сачувано је у доњем тексту из Сане.

Сажетак Поглавље се бави феноменом лицемерја. Критикује лицемерје и осуђује лицемере. Такође подстиче вернике да буду искрени у својој вери и да дају милостињу. Према муслиманском теологу Џаведу Ахмаду Гамидију (), тема 63. суре је да обавести муслимане да су лицемери апсолутни лажљивци. Амин Ахсан Ислахи () објашњава да: Ова сура је додатак сури Ел Џумуа, претходној сури. Може се поделити у два дела. Први део се састоји од осам ајета, док последња три ајета чине други део. У првом делу се процењује карактер лицемера и показује се да је њихова права бољка похлепа за овоземаљским богатством. У другом делу, муслимани се упозоравају да љубав према богатству и деци не би требало да их учини равнодушним према сећању на Свевишњег. Ако данас истински не искористе своје богатство не трошећи га на Алаховом путу, биће им жао када се њихов живот заврши, а у том тренутку њихово жаљење неће бити ни од какве користи. Другим речима, у првом делу се елаборира болест лицемерја, док се у другом делу од муслимана тражи да се чувају исте.

Ајети 1-3 Разоткривена и укорена издаја лицемера из Медине 4 Мухамед је упозорен да се чува поверења према лицемерима 5-6 Лицемери проклети и проглашени неваљалима 7-8 Прети им се протеривањем из Медине 9-11 Наређена је дужност давања милостиње

Асбаб ел нузул Асбаб ел нузул (поводи или околности објаве) је секундарни жанр куранске егзегезе (тафсир) усмерен на утврђивање контекста у којем су објављени одређени ајети Курана. Иако је од неке користи у реконструкцији историчности Курана, асбаб је по природи егзегетски, а не историографски жанр, и као такав обично повезује ајете које објашњава са општим ситуацијама, а не са специфичним догађајима. Хадис који је забележио Мухамед ел Бухари и који описује повод објаве ове суре гласи овако:

Преноси Зејд ибн Аркам: Док сам био са својим ујаком, чуо сам Абдулаха ибн Убаја () како говори: „Не трошите на оне који су уз Алаховог посланика, како би се разишли и отишли (од њега). А ако се вратимо у Медину, сигурно ће часнији одатле протерати подлије.” Споменуо сам то свом ујаку који је, заузврат, то споменуо Пророку. Пророк ме је позвао и испричао сам му о томе. Затим је послао по Абдулаха ибн Убаја и његове другове, а они су се заклели да то нису рекли. Пророк није поверовао мојој изјави, а њиховој јесте. Био сам узнемирен као никада до тада, и остао сам у својој кући. Ујак ми је рекао: „Само си желео да те Пророк сматра лажовом и да те мрзи.” Тада је Алах објавио: — 'Кад ти дођу лицемери, они говоре: „Ми сведочимо да си ти, заиста, Алахов посланик.”' (63.1) Тако је Пророк послао по мене, проучио то и рекао: „Алах је потврдио твоју изјаву.”

Хадиси о сури Ел Мунафикун Каже се да је у намазу петком он (Мухамед) учио суру Ел Џумуа и суру Ел Мунафикун.

Један хадис приписује Ибн Аби Рафију изјаву: Ебу Хурејра нас је предводио у намазу петком и учио суру Ел Џумуа и „Када ти дођу лицемери” (Ел Мунафикун) на последњем рекату. Рекао је: Срео сам Ебу Хурејру када је завршио молитву и рекао му: „Учио си две суре које је Алија ибн Ебу Талиб имао обичај да учи у Куфи.” Ебу Хурејра је одговорио: „Чуо сам Алаховог посланика како их учи петком.”

Види још Мунафик — концепт лицемерја у исламу Ел Бекара — Сура 2:8-20, о лицемерима

Напомене

Референце

Категорија:Мединске суре