Теслина експериментална станица била је лабораторија у Колорадо Спрингсу, у савезној држави Колорадо, САД, коју је 1899. године изградио проналазач Никола Тесла ради проучавања могућности примене високонапонске и високофреквентне електричне енергије у бежичном преносу енергије. Тесла је лабораторију користио током само једне године, до 1900. године, а она је срушена 1904. године како би се намирили његови неизмирени дугови.

Историја thumb|upright=1.3|Фотографија Тесле добијена вишеструком експозицијом (једна од 68 слика које је направио фотограф часописа Century, Дикенсон Али), на којој се види Тесла како седи у својој лабораторији у Колорадо Спрингсу са својим „увећавајућим предајником“ који генерише милионе волти. Лукови дуги 7 метара нису били део нормалног рада, већ су се производили само ради ефекта брзим укључивањем и искључивањем прекидача за напајање. У мају 1899. године Тесла је, заједно са неколицином својих сарадника и локалним извођачем радова, започео изградњу лабораторије убрзо након доласка у Колорадо Спрингс. Овај град, смештен на великој надморској висини, пружао му је знатно више простора за извођење експеримената са високим напонима и високим фреквенцијама него његова лабораторија у центру Њујорка. Главни циљ његових истраживања у Колорадо Спрингсу било је проучавање проводних својстава разређеног ваздуха, што је представљало део ширег рада на бежичном преносу електричне енергије.PBS, Tesla – Life and Legacy – Colorado Springs. У лабораторији се налазио највећи Теслин калем икада изграђен, пречника 15,01 m (49,25 стопа)., 21st Century Books, 1994, Овај уређај представљао је претходницу увећавајућег предајника који је Тесла планирао да постави у Ворденклиф торњу. По доласку у Колорадо Спрингс, Тесла је новинарима изјавио да планира експерименте у области бежичне телеграфије, укључујући могућност преноса сигнала са врха Пајкс Пика до Париза.

Током експеримената у лабораторији Тесла је производио вештачке муње, електрична пражњења јачине више милиона волти, која су достизала дужину до 41 m (135 стопа).Gillispie, Charles Coulston, "Dictionary of Scientific Biography;" Tesla, Nikola. Charles Scribner's Sons, New York. Посматрачи су извештавали да су варнице прескакале између стопала пролазника и тла док су се кретали улицом у близини лабораторије. Варнице су се појављивале и на славинама водоводне мреже када би их неко додирнуо. Сијалице удаљене до 30 m (100 стопа) од лабораторије светлеле су чак и када нису биле прикључене на извор електричне енергије. Коњи у оближњој штали истрчавали су из својих боксова након што су преко металних потковица осетили електричне ударе. Лептири су такође били под утицајем електричног поља, летећи у круговима са плавичастим ореолима ватре светог Елма око крила.

Током једног експеримента Тесла је ненамерно изазвао квар на генератору локалне електране, што је довело до прекида у снабдевању електричном енергијом. Он је касније, августа 1917. године, у часопису The Electrical Experimenter описао овај догађај: „Као пример онога што је постигнуто са неколико стотина киловата ослобођене високофреквентне енергије, утврђено је да су динаме у електрани удаљеној 10 km (шест миља) више пута прегоревале услед снажних високофреквентних струја које су се у њима стварале. Те струје су изазивале јаке варнице које су прескакале кроз намотаје и уништавале изолацију.“

Током боравка у лабораторији Тесла је забележио необичне сигнале на свом пријемнику, за које је закључио да би могли представљати комуникацију са друге планете. О томе је писао у писму новинару Џулијану Хоторну из листа Philadelphia North American од 8. децембра 1899. године,, Frog Book. као и у писму Друштву Црвеног крста из децембра 1900. године, у којем је говорио о могућим открићима новог века и помињао поруке „са другог света“ које су садржале низ „1... 2... 3...“. Новинари су ову причу представили сензационалистички, закључивши да Тесла прима сигнале са Марса. У чланку „Talking With Planets“, објављеном 9. фебруара 1901. године у часопису Collier's Weekly, Тесла је навео да му у почетку није било јасно да је реч о „разумно управљаним сигналима“ и да су они могли потицати са Марса, Венере или неке друге планете. Касније је изнета претпоставка да је Тесла можда примио сигнале из Марконијевих експеримената у Европи из јула 1899. године. Према тој претпоставци, Гуљелмо Маркони је током једне поморске демонстрације могао емитовати слово S Морзеовом азбуком (три тачке), што одговара трима импулсима које је Тесла описао у Колорадо Спрингсу. Друга могућност је да су сигнали потицали од неког другог истраживача бежичног преноса.

Тесла је 7. јануара 1900. године направио последњи запис у свом дневнику током боравка у Колорадо Спрингсу. In 1904, Tesla was sued for unpaid bills in Colorado Springs, Године 1904. против њега је у овом граду покренут судски поступак због неплаћених рачуна. Лабораторија је исте године срушена, а њена опрема је две године касније продата на судској лицитацији ради намирења дугова.

Локација Експериментална станица налазила се на празном земљишту на највишој локалној тачки Кноб Хил, између Школе за глуву и слепу децу Колорада, основане 1876. године, и установе Union Printers Home. На том месту Тесла је спроводио истраживања која су касније објављена у његовим белешкама Colorado Springs Notes, 1899–1900.

Неколико тадашњих новина наводило је да се лабораторија налазила око 61 m (200 стопа) источно од Школе за глуву и слепу децу и око 61 m (200 стопа) северно од авеније Пајкс Пик. Према тим подацима, лабораторија се налазила на врху брда, на раскрсници данашњих улица Ист Киова (E. Kiowa Street) и Норт Фут (N. Foote Avenue), окренута према западу. Ову локацију је документовао Библиотечки округ Пајкс Пик.

Референце

Литература

Категорија:Никола Тесла