Терористички напад у Сусу 2015.

У туристичком комплексу у Порт ел Кантауију, око 10 километара северно од града Суса у Тунису, 26. јуна 2015. године догодило се масовно убиство. Наоружани нападач Сејфедин Резгуи упао је у један хотел и убио 38 особа, од којих су 30 били британски држављани. Ово је остало забележено као најсмртоноснији напад терористичких група у савременој историји Туниса, са већим бројем жртава чак и од напада на Национални музеј Бардо који се догодио три месеца раније и однео 22 живота. Трагедија је изазвала оштре осуде широм света, а туниска влада је касније „признала кривицу” због превише споре реакције полицијских снага на самом терену.

Позадина Бомбаш самоубица се у октобру 2013. године разнео у неуспелом покушају напада на плажи у Сусу, док су снаге безбедности у исто време успеле да осујете још једну планирану акцију у непосредној близини.timesofisrael.com: "Tunisia to shut illegal mosques as IS claims deadly hotel attack", 27 June 2015 Друштвене промене након туниске револуције довеле су до парламентарних избора 2014. године на којима је водећа секуларистичка партија освојила релативну већину; пошто није могла да влада самостално, на крају је формирана влада националног јединства. На председничким изборима 2014. године победио је секулариста Беџи Каид Есебси. Након свргавања дугогодишњег председника Туниса Бен Алија, у земљи је забележен нагли пораст тероризма у којем је страдало 60 припадника безбедносних и војних трупа. Наредни напади били су директно усмерени на цивиле и стране туристе, мада се упркос томе Тунис у међународној јавности и даље сматрао релативно безбедном дестинацијом.

Три терориста су 18. марта 2015. године упала у Национални музеј Бардо у Тунису и том приликом убила 21 страног посетиоца и једног локалног полицајца. Двојицу наоружаних нападача, туниске држављане Јасина Лабидија и Сабера Хашнауија, ликвидирала је полиција, док је трећи извршилац успео да побегне. Надлежни органи су овај догађај третирали као класичан терористички напад. Одговорност за трагедију убрзо је преузела Исламска Држава (ИД), која је упутила претње о извршењу нових напада. Насупрот томе, туниска влада је за организацију окривила Бригаду Окба ибн Нафа, локалну отцепљену фракцију Ал Каиде у исламском Магребу. Полиција је у великој рацији спроведеној 28. марта убила деветорицу чланова те групе. Након дешавања у музеју Бардо, државни врх је донео одлуку о увођењу нових безбедносних мера и поново прогласио Тунис сигурном земљом.

Ток напада У шпанском хотелу са пет звездица „Риу Империјал Мархаба” у Порт ел Кантауију, 26. јуна 2015. године боравило је 565 гостију, углавном из западне Европе, што је чинило 77% његовог укупног капацитета. Туристи из овог, као и из оближњег хотела „Совива”, у тим тренуцима су се одмарали на плажи.

Негде око поднева, Сејфедин Резгуи Јакуби се, маскиран у туристу, најпре дружио са осталим гостима, а потом је из сунцобрана извукао скривену аутоматску пушку Калашњиков и отворио ватру на људе на плажи. Након тога је ушао у сам хотел, пуцајући у свакога на кога је наишао, а према изјавама сведока, бацао је и ручне бомбе. Ликвидиран је у размени ватре са снагама безбедности. Обдукција је касније показала да је нападач током извршења злочина био под дејством одређених лекова и илегалних наркотика. Уврђено је да су сви меци испаљени из само једног оружја, а нападач је код себе имао четири шаржера са муницијом. Пре напада, он је мобилним телефоном разговарао са својим оцем, да би током самог чина апарат бацио у море, одакле је касније извучен.

Портпарол Министарства унутрашњих послова Туниса изјавио је да су истражни органи сигурни да су нападачу помагала и друга лица која нису директно учествовала у пуцњави, већ су му обезбедила Калашњиков и помогла му да стигне до места злочина.

Жртве Држављанство Погинули Повређени Укупно Реф. 30 26 56 3 0 3 2 1 3 1 3 4 1 0 1 1 1 2 The Latest: Germany Says 1 Citizen Killed in Tunisia Attack 0 7 7 0 1 1 Ukrainian woman injured in attack on Tunisia resort, life not in danger – Foreign Ministry Укупно 38 39 77

У овом масовном убиству страдало је 38 особа, од којих су 30 били британски држављани. Међу погинулима је био и Денис Твејтс, бивши професионални фудбалер који је наступао за Бирмингем сити, као и његова супруга Елејн. Међу жртвама су били и чланови једне породице из три различите генерације: Адријан Еванс, Патрик Еванс и Џоел Ричардс.

У нападу је такође повређено 39 особа.

Починилац и саучесници Нападач Сејфедин Резгуи Јакуби, у екстремистичким круговима познат и под ратним именом Абу Јахја ал Кајравани, био је 22-годишњи студент електротехнике на Универзитету у Кајравану. Рођен је 29. августа 1992. године и живео је у граду Гафур на северозападу Туниса, а убијен је током напада 26. јуна 2015. године. Према изјавама блиских људи, он у почетку није показивао типичне особине исламског екстремисте: имао је девојку, конзумирао је алкохол, а у свом месту је био познат као вешт брејкплесач. Такође се верује да је током извршења масакра био под дејством кокаина. Сматра се да се радикализовао пратећи догађаје попут Грађанског рата у Либији и услед огорчења због пасивности Запада према Асадовом режиму током Грађанског рата у Сирији.

Верује се да је Резгуија регрутовала организација Аџнад ал Хилафа,telegraph.co.uk: "Tunisia attack: gunman's links to Britain", 30 June 2015 која је настала као огранак туниског дела групе Ансар ал Шарија. Ту групу је основао Сејфалах Бен Хасин, радикални екстремиста који је током деведесетих година 20. века живео у Уједињеном Краљевству, а ментор му је у том периоду био Абу Катада.telegraph.co.uk: "'Why weren't we told of Sousse suicide bomber?’", 4 July 2015 Документи Високог суда у Лондону, који се односе на мере надзора над једним осумњиченим са боравиштем у Британији, откривају да је Бен Хасин „имао за циљ да регрутује нове чланове и шаље их у Авганистан на обуку”.telegraph.co.uk: "Tunisia attack: gunman's links to Britain", 30 June 2015 У истим судским списима се додаје да се „Абу Катада појављује као водећа фигура која прожима цео овај случај као главни организатор”.

Бен Хасин је пуштен из затвора у марту 2011. године на основу амнестије након свргавања туниског председника Бен Алија, после чега је покренуо Ансар ал Шарију у Тунису. Ова група се успешно противила забрани свог деловања све до 2013. године, тврдећи да се бави искључиво хуманитарним радом. То је чинила упркос личној умешаности Бен Хасина у напад на амбасаду САД у Тунису 14. септембра 2012. године, који је изведен свега три дана након што су чланови либијског огранка ове групе убили америчког амбасадора Џ. Кристофера Стивенса у Бенгазију. Када је Ансар ал Шарија коначно стављена ван закона у августу 2013. године, након убистава двојице секуларистичких левичарских посланика, Сједињене Америчке Државе су означиле Бен Хасина као забрањеног терористу, после чега је он побегао у Либију.telegraph.co.uk: "Senior Tunisian jihadist and Osama bin Laden associate 'killed by US strike in Libya'", 3 July 2015telegraph.co.uk: "How Britain and the EU allowed jihadists to wage war on their own tourists", 4 July 2015 Према извештајима, Бен Хасин је погинуо 14. јуна 2015. године у близини Аџдабије на истоку Либије, током ваздушног удара Америчког ратног ваздухопловства чија је примарна мета био Мохтар Белмохтар.

У свом писму објављеном на интернету у јануару 2014. године, Абу Катада је за Бен Хасина написао да је „међу најбољима које је познавао по интелекту” и „особа која најбоље разуме његове намере, будући да му је био најближи сарадник”.

Документи до којих је у јануару 2017. године дошла позната британска истраживачка емисија Панорама, идентификовали су Шамседина ал Сандија као главног организатора овог терористичког акта. Његово име се директно помиње у признањима осумњичених који су ухапшени у вези са овом пуцњавом. Иако је Резгуи ликвидиран на самом месту злочина, списи до којих је дошла емисија Панорама потврђују да га је регрутовао и њиме руководио управо ал Санди. Према овим признањима, ал Санди је управљао милитантном ћелијом која је извела пуцњаву у Сусу, али и напад на Национални музеј Бардо три месеца раније, у којем су погинуле 22 особе. Одговорност за оба ова напада преузела је Исламска Држава.

Последице Одмах након самог терористичког чина, авион на лету JAF5017, који је био на путу према Међународном аеродрому Енфида-Хамамет, преусмерен је за Брисел. Немачки туроператор -{TUI}- понудио је својим туристима могућност хитног повратка у домовину, као и бесплатан отказ или измену аранжмана уплаћених за Тунис. Британска путна агенција -{Thomson Holidays}- саопштила је да отказује све летове за Тунис најмање до 9. јула 2015. године, при чему је већ у вечери напада организовано десет летова како би се 2.500 британских клијената извукло из овог летовалишта и вратило у Уједињено Краљевство. Компаније Изиџет и Томас Кук такође су објавиле да сви путници који су планирали посету Тунису могу бесплатно да промене своје планове путовања.

Хотели су се нашли на мети терориста са двоструком намером: како би се урушио туниски туризам и због чињенице да их је Исламска Држава сматрала „јавним кућама”. Туризам и пратеће привредне гране су током 2014. године чинили чак 14,9% укупног бруто домаћег производа туниске економије.

мини|десно|Фудбалски шалови и дресови остављени у знак почасти испред стадиона Бескот, дома Волсола – клуба за који су навијале три британске жртве. Британска министарка унутрашњих послова Тереза Меј и министар у оквиру Министарства спољних послова Тобијас Елвуд посетили су место трагедије 29. јуна 2015. године. Истовремено је најављено да ће бити ангажовани авиони Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) ради репатријације тела погинулих и евакуације рањених назад у Британију. Већ истог дана, војно-транспортни авион Боинг C-17 Глобмастер III полетео је из базе РАФ Бриз Нортон према Тунису како би преузео четири британске жртве; авион се вратио преко аеродрома у Бирмингему где је искрцан један пацијент, након чега је продужио у Бриз Нортон са преостала три тела.

Доњи дом британског Парламента одржао је минут ћутања 29. јуна, непосредно пре него што је премијер Дејвид Камерон објавио да ће 3. јула 2015. године у 12.00 часова по локалном времену бити организован национални минут ћутања у знак сећања на жртве, тачно недељу дана након трагедије. Камерон је након тога председавао неколицини ванредних састанака владиног комитета за кризне ситуације (COBRA). Министарство спољних послова упутило је посебан тим у хотел како би пружио подршку преживелим британским грађанима и прикупио информације о страдалима. Помоћник комесара Метрополитен полиције најавио је појачано полицијско присуство и подизање мера безбедности током предстојећег Дана оружаних снага и лондонске Параде поноса који су се одржавали током тог викенда. Британска краљица Елизабета II изјавила је 28. јуна 2015. године да су она и војвода од Единбурга шокирани нападом, упутивши изразе најдубљег саучешћа породицама страдалих и повређених. У данима непосредно након масакра, у Тунис је упућено шеснаест британских антитерористичких полицајаца, док је готово 400 службеника распоређено на британским аеродромима са циљем да идентификују и интервјуишу потенцијалне сведоке напада који су се вратили кући.

Тела свих тридесет британских држављанима убијених у овом терористичком акту пребачена су војним летовима из Туниса у базу РАФ Бриз Нортон у периоду између 1. и 4. јула. Премијер Дејвид Камерон и министар одбране Мајкл Фалон отпочели су већ 2. јула разговоре и апеле за покретање ваздушних удара на Сирију, будући да су британски обавештајни кругови веровали да је напад у Сусу координисан са те територије. Током општенационалног минута ћутања 3. јула, државне заставе Уједињеног Краљевства на свим владиним зградама и на Бакингемској палати биле су спуштене на пола копља.