Рт је роман српског писца Саше Илића, објављен 2025. године.

Прво издање објавила је „Академска књига” из Новог Сада, а исте године објављено је и хрватско издање загребачког издавача „В. Б. З.” Роман је 2026. године, заједно са књигом Забава код мојих ја Данице Павловић, добио Награду „Биљана Јовановић” за дела објављена током 2025. године. Био је и у ширем избору за 72. НИН-ову награду за роман године. Садржај и структура

Радња романа организована је у више временских равни, чија су средишта 1942, 1992. и 2022. година. Приче су повезане судбинама више генерација породице Буквић и планином Ртањ, која у роману има улогу географског, историјског и симболичког средишта.

Прва временска раван прати Магду Буквић, партизанку која под конспиративним именом Јелена током 1942. године долази на Ртањ. Један од ликова је и књижевник и дипломата Иво Андрић, а кроз причу се појављују мотиви из приповетке Јелена, жена које нема.

Друга раван одвија се 1992. године, у време распада Југославије и ратова, док је трећа смештена у 2022. годину и усредсређена на еколошки отпор експлоатацији природних ресурса. Различите периоде повезују породична историја, наслеђе рата и насиља, однос појединца према друштвеној одговорности и настојање ликова да заштите простор у ком живе.

У интервјуу за недељник Време, Илић је роман описао као причу о расцепу између природе и друштва и о настојању једног дела друштва да ту изгубљену везу поново успостави. Навео је да је због тога одустао од линеарне радње и једног главног јунака, постављајући судбину планине Ртањ у средиште романа. Три временске равни (ратна лета 1942, 1992. и 2022. године) обједињене су истим местом радње, док чланови породице Буквић повезују историјске сукобе са савременом експлоатацијом критичних минералних сировина на периферији Европске уније.

Поред чланова породице Буквић и историјских личности, међу ликовима се појављују панк музичар Сатан Панонски, магарац Лунги и персонификовани или фантастични ликови повезани са историјом и природом Ртња.

Радња романа обухвата три међусобно удаљена географска простора: Ртањ у источној Србији (43° 46′ СГШ, 21° 54′ ИГД), Женеву у Швајцарској (46° 12′ СГШ, 6° 09′ ИГД) и рударско место Кубер Пиди у Аустралији (29° 00′ ЈГШ, 134° 45′ ИГД). Овакво распоређивање радње у планетарном простору, заједно са надморским висинама и минералним сировинама са којима су повезани поједини делови романа, упућује на његово бављење људским деловањем на природу и тло. У анализи математичких образаца у роману, Александра Равас повезала је његову структуру са пирамидалним обликом Ртња и указала на употребу тријада и парова у распореду ликова, временских токова и поглавља. Просторну везу Ртња и аустралијског рударског окна протумачила је као инверзију засновану на замишљеном пречнику Земље. Према њеном тумачењу, Магдин успон ка излазу доводи до обртања просторне перспективе, јер се небо које она угледа налази на другој страни планете.

Три главне целине романа („Од самог почетка”, „На путовању” и „До дана данашњег”) носе исте наслове као три дела Андрићеве приповетке Јелена, жена које нема, чиме је интертекстуална веза са тим делом уграђена и у композицију Рта. Друга целина садржи и три глосе: „О светлости”, „О сили кохезије” и „О хијероглифима”. Поглавља унутар главних целина насловљена су према сировинама и надморским висинама: „Угаљ, 405 мнв”, „Бакар, 645 мнв”, „Злато, 1058 мнв”, „Литијум, 1565 мнв” и „Опал, 215 мнв”. Таква организација повезује кретање кроз просторне и временске равни романа с различитим облицима експлоатације природних ресурса.

Теме

Међу главним темама романа књижевни критичари су издвојили антифашизам, рат и његово трансгенерацијско наслеђе, национализам, друштвени и еколошки отпор, однос човека према природи и последице експлоатације природних ресурса.

У критичким приказима истакнуто је повезивање историјских облика окупације и политичког насиља са савременом интензивном експлоатацијом природних ресурса и деловањем транснационалних компанија. Природа није само простор радње већ и активни део приповедног света. Посебно место у роману има магарац Лунги, који из угла животиње преиспитује поступке људи и њихов однос према природи.

Наслов романа односи се на географски истурен и издвојен простор, али га аутор у интервјуима повезује и са идејом усамљеног места слободе и отпора. Пријем критике Бранислав Јаковљевић је у недељнику Време три временске равни романа тумачио као историјске и друштвене слојеве повезане породичним наслеђем и планином Ртањ. Посебно је издвојио повезивање Другог светског рата, распада Југославије и савремене борбе против експлоатације литијума.

Татјана Росић је у приказу за лист Данас истакла повезивање породичне историје са антифашистичком, антиратном и еколошком борбом, као и улогу звука, природних материјала и различитих надморских висина у структури романа.

У приказу објављеном у НИН-у као важни елементи дела издвојени су планина Ртањ, породица Буквић, фикционализовани лик Иве Андрића и магарац Лунги. Различите временске равни протумачене су као приче о појединцима који у преломним историјским околностима бирају различите облике отпора.

Ђорђе Крајишник Бајрамовић је у Ослобођењу роман представио као трансгенерацијску породичну причу и дело о побуни против политичког, друштвеног и еколошког угњетавања. Истакао је да роман, упркос историјским поразима и разарањима које приказује, задржава могућност наде и промене.

Маринко Крмпотић је у Новом листу дело одредио као породични, еколошки и антиратни роман, оценивши да Илића сврстава међу занимљивије савремене писце са простора бивше Југославије.

Владимир Маровић је у Радару роман посматрао као политички ангажовано дело и „литерарну базу отпора”, посебно истичући однос према природи и улогу магарца Лунгија као посебног приповедног и вредносног гласа.

Награде

Жири Награде „Биљана Јовановић”, у саставу Виолета Стојменовић, Саша Ћирић и Даница Вукићевић, одлучио је у мају 2026. године да награду за дела објављена током 2025. равноправно додели роману Рт Саше Илића и књизи Забава код мојих ја Данице Павловић. На конкурс је било пријављено 190 књига, од којих је девет ушло у завршни избор.

Роман је у децембру 2025. уврштен међу 39 дела у ширем избору за 72. НИН-ову награду. На конкурс је било пријављено 195 романа.

У јулу 2026. године Рт је, по избору српског селектора Драгана Бабића, уврштен међу двадесет романа предложених за Награду „Меша Селимовић”, као један од пет наслова из Србије. Издања

Радијска читања и емисије

Одломци из романа емитовани су у седам наставака, од 23. до 29. децембра 2024. године, у циклусу Књига за слушање и емисији Путеви прозе на Трећем програму Радио Београда. Текст је читао глумац Жељко Максимовић, а уредник циклуса био је Иван Миленковић.

Роману су биле посвећене и емисије Рт и Ту сам далеко и Ртањ отпора, евокације и добре наде на Другом програму Радио Београда.

Референце

Спољашње везе Рт на сајту Академске књиге Рт на сајту В. Б. З.-а „Ниједна прича о отпору није прича о поразу” — интервју са Сашом Илићем у недељнику Време „Одупиремо се систему који је запосео све” — интервју са Сашом Илићем у недељнику Новости Разговор о роману у подкасту КУПЕК „Има ли тамо литијума и чија је планина Рт?” — разговор на радију WDR COSMO Радијско читање романа Саша Илић: Рт — 1. део, Радио Београд 3 Саша Илић: Рт — 2. део, Радио Београд 3 Саша Илић: Рт — 3. део, Радио Београд 3 Саша Илић: Рт — 4. део, Радио Београд 3 Саша Илић: Рт — 5. део, Радио Београд 3 Саша Илић: Рт — 6. део, Радио Београд 3 Саша Илић: Рт — 7. део, Радио Београд 3

Одломци из романа

Категорија:Српски романи Категорија:Романи 2025. Категорија:Антиратни романи