мини|Тапкање латекса са -{Hevea brasiliensis}-, за производњу каучука
Латекс () је емулзија (стабилна дисперзија) полимерних микрочестица у води. Латекси се налазе у природи, али синтетички латекси су такође уобичајени.
У природи, латекс се јавља као млечна течност присутна у 10% свих цветница (скривеносеменица) и у неким гљивама (нарочито врстама рода Lactarius). То је сложена емулзија која коагулише на ваздуху, а састоји се од протеина, алкалоида, скроба, шећера, уља, танина, смоле и гуме. Обично се излучује након повреде ткива. Код већине биљака латекс је бео, али постоје и врсте са жутим, наранџастим или скерлетним латексом. Гљива -{Lactarius indigo}- има живоплави латекс. Од 17. века, латекс се користи као термин за течну супстанцу код биљака, а потиче од латинске речи за 'течност'. Служи углавном као одбрана од биљождера и микофага.
Латекс не треба мешати са биљним соком; то је посебна супстанца, која се посебно производи и има различите функције. Реч латекс се такође користи за природни латекс каучук, посебно невулканизован каучук. Такав је случај код производа попут латекс рукавица, латекс кондома, латекс одеће и балона.
Дефиниција латекса према ИУПАК-у гласи: „колоидна дисперзија полимерних честица у течности“. Полимер у честицама може бити органски или неоргански. ИУПАК-ова дефиниција „синтетичког латекса“ је „латекс добијен као производ емулзионе, мини-емулзионе, микро-емулзионе или дисперзионе полимеризације“.
Биологија
Чланковити млечни цеви Ћелије (млечне цеви) у којима се латекс налази чине млечни систем, који може настати на два сасвим различита начина. Код многих биљака млечни систем се формира од низова ћелија насталих у меристему стабла или корена. Ћелијски зидови између ових ћелија се растварају тако да настају непрекидне цеви, латексни судови. Пошто су ови судови састављени од више ћелија, познати су као чланковите млечне цеви. Овакав начин формирања присутан је у породици мака и код каучуковог дрвећа (пара каучуково дрво, чланови породице Euphorbiaceae, чланови породице дудова и смокава, као што је панамски каучуковац -{Castilla elastica}-), и код представника породице Asteraceae. На пример, -{Parthenium argentatum}-, биљка гвајуле, припада племену Heliantheae; остали Asteraceae са чланковитим млечним цевима обухватају представнике Cichorieae, кладуса чији чланови производе латекс, неки од њих у комерцијално интересантним количинама. Ту спада и -{Taraxacum kok-saghyz}-, врста која се гаји ради производње латекса.
Нечланковите млечне цеви У породицама свиларица и млечика, с друге стране, млечни систем се формира потпуно другачије. У раном развоју клијанца, млечне ћелије се диференцирају, и како биљка расте, ове ћелије формирају разгранати систем који се протеже кроз целу биљку. Код многих млечика, цела структура настаје од само једне ћелије – овакав тип система познат је као нечланковита млечна цев, да би се разликовала од вишећелијских структура поменутих горе. У одраслој биљци, читав млечни систем води порекло од једне ћелије или групе ћелија присутних у ембриону.
Млечни систем присутан је у свим деловима одрасле биљке, укључујући корен, стабло, листове, а понекад и плодове. Посебно је уочљив у кортексу. Латекс се обично излучује као бела течност, али у неким случајевима може бити бистар, жут или црвен, као код Cannabaceae.
Продуктивне врсте
Латекс производи 20.000 цветница из преко 40 фамилија. Оне обухватају како дикотиледоне тако и монокотиледоне. Латекс је пронађен код 14 процената тропских биљних врста, као и код шест процената биљака умереног појаса. Више представника царства гљива такође производи латекс приликом повреде, као што су -{Lactarius deliciosus}- и друге млечнице. То сугерише да је латекс производ конвергентне еволуције и да је селектован у више наврата.
Одбрамбена функција мини|Тапкање каучука латекса
Латекс служи за заштиту биљака од биљождера и гљива од микофага. Идеју је први предложио 1887. Џозеф Ф. Џејмс, приметивши да латекс свиларе „носи са собом истовремено таква непријатна својства да постаје боља заштита биљци од непријатеља од свих трна, бодљи или длака које би се могле појавити. У овој биљци, сок је толико обилан и одвратан да испуњава најважнију сврху у њеној економији“. Докази за ову одбрамбену функцију укључују налаз да пужеви једу лишће из којих је исцеђен латекс, али не и нетакнуте, да многи инсекти пресецају вене које носе латекс пре него што се хране, и да латекс врсте -{Asclepias humistrata}- (пешчана свилара) убија тако што зароби 30% тек излеглих гусеница монарх лептира. Ово је такође утврђено код гљива, са мање зглавкара који инфестирају латекс-продукујуће -{Lactarius}- него оне које не производе латекс. У експериментима исхране са -{Lactarius}-, пужеви -{Ambigolimax valentianus}- избегавају да се хране печуркама које луче латекс.
Други доказ је да латекс садржи 50–1000 пута већу концентрацију одбрамбених супстанци од других биљних ткива. Ови токсини обухватају и оне који су такође токсични за саму биљку и чине разноврстан низ хемикалија које су или отровне или „антинутритивне“.
Латекс се активно премешта на место повреде; у случају врсте -{Cryptostegia grandiflora}-, латекс удаљен и преко 70 цм од места повреде бива мобилисан. Велики хидростатички притисак у овој лијани омогућава изузетно високу брзину протока латекса. У извештају из 1935. ботаничарка Катрин М. Бангам приметила је да је „пробадање петељке плода -{Cryptostegia grandiflora}- изазвало млаз латекса дужине преко метар, и одржавало [тај млаз] неколико секунди.“
Својство латекса да се згрушава функционално је у овој одбрани, јер ограничава губитак и лепљивост хвата инсекте и њихове усне апарате.
Иако постоје друга објашњења за постојање латекса, укључујући складиштење и транспорт биљних хранљивих материја, отпада и одржавање воденог баланса, „у суштини ниједна од тих функција није остала веродостојна и нема емпиријску подршку“.
Примене мини|усправно|Опијумски мак лучи свеж латекс из посекотине
Латекс многих врста може се прерадити за добијање многих материјала. Балата и гутаперка латекс садрже нееластичан полимер сличан каучуку. Латекс стабала чикл и јелутонг коришћен је у жвакаћој гуми.
Производи за личну негу и здравство Природни каучук је најважнији производ добијен од латекса; преко 12.000 биљних врста даје латекс који садржи каучук, мада код велике већине тих врста каучук није погодан за комерцијалну употребу. Овај латекс се користи за израду многих других производа, укључујући душеке, рукавице, капе за пливање, кондоме, катетере и балоне.
Опијум и опијати Осушени латекс из опијумског мака назива се опијум, извор неколико корисних аналгетика алкалоида, као што су кодеин, тебаин и морфин, од којих се последња два могу даље користити у синтези и производњи других (обично јачих) опиоида за медицинску употребу, и хероина за илегалну трговину дрогом. Опијумски мак је такође извор медицински корисних не-аналгетичких алкалоида, попут папаверина и носкапина.
Одећа
Латекс се користи у разним врстама одеће. Када се носи на телу (или директно наноси фарбањем), тежи да буде припијен, стварајући ефекат „друге коже“.
Превлаке и лепкови Синтетички латекси се користе у премазима (нпр. латекс боја) и лепковима зато што очвршћу коалесценцијом полимерних честица док вода испарава. Ови синтетички латекси стога могу формирати филмове без ослобађања потенцијално токсичних органских растварача у животну средину. Друге примене укључују адитиве за цемент и скривање података на греб-картицама. Латекс, обично на бази стирена, користи се и у имуноесејима.
Здравље и безбедност
Неки људи доживљавају само благу алергију када су изложени латексу, са симптомима као што су екцем, контактни дерматитис или оспи.
Други имају озбиљну алергију на латекс, и излагање производима од латекса као што су латекс рукавице може изазвати анафилактички шок. Латекс из гвајуле има само 2% нивоа протеина присутних у латексима Hevea, и истражује се као замена са мањим алергеним потенцијалом. Поред тога, хемијски процеси се могу користити за смањење количине антигеног протеина у Hevea латексу, дајући алтернативне материјале као што је Vytex Natural Rubber Latex који обезбеђују значајно смањено излагање латекс алергенима.
Око половине људи са спином бифидом такође је алергично на природни каучуков латекс. Људи који су имали вишеструке операције и дуготрајно излагање природном латексу такође су подложнији алергији на латекс.
Многи људи са алергијом на латекс такође доживљавају алергијске реакције на одређено воће. Ова повезаност довела је до истраживања о синдрому латекс-воће (LFS). То је феномен који карактерише унакрсна реактивност између алергена из природног каучуковог латекса и одређених алергена из воћа, што доводи до алергијских реакција код сензибилисаних особа. Први пут су га описали Бланко и сарадници 1994. године.
У свеобухватном прегледу из 2024. Громека и сарадника, сумирано је последњих 30 година истраживања LFS-а, са фокусом на преваленцију, уобичајене унакрсне реакције и клиничке манифестације. Преглед је утврдио да се преваленција LFS-а код пацијената алергичних на латекс веома разликује, крећући се од 4% до 88%, у зависности од дијагностичких метода, географских региона и испитиваних популација. Најчешће умешано воће у LFS укључује банану, авокадо, киви и папају. Клиничке манифестације су претежно системске, са 73% хиперсензитивних симптома системским и 27% локализованим. Громек и сарадници су такође истакли потребу за стандардизованим дијагностичким критеријумима и системима оцењивања тежине ради побољшања тачности дијагнозе и лечења LFS-а.
Микробна разградња Неколико врста микробних родова Actinomycetes, Streptomyces, Nocardia, Micromonospora и Actinoplanes способно је да разграђује каучуков латекс. Међутим, брзина биодеградације је спора, а раст бактерија које користе каучук као једини извор угљеника такође је спор.
Референце
Категорија:Материјали Категорија:Материјали за вајарство Категорија:Гума
Категорија:Тапкање дрвећа