Ференц Чик (), рођен као Ференц Ленгвари (; Капошвар, 12. децембар 1913 — Шопрон, 24. март 1945), био је мађарски пливач, специјалиста за трке слободним стилом, Олимпијски победник и двоструки европски првак.

По професији је био лекар опште праксе.

Биографија Ференц је веома рано остао без оца, који је погинуо у Србији током Првог светског рата, и одрастао је под старатељством свог ујака Ласла Чика, чије презиме је касније и званично узео. Године 1924. заједно са мајком се преселио у градић Кестхељ где је и почео да се бави пливањем на језеру Балатон као члан локалног пливачког клуба.

Након завршене средње школе, преселио се у Будимпешту где је уписао студије медицине, које је успешно завршио 1937. године. Радио је као лекар на Интерној клиници Универзитета и у здравственом осигурању Мађарских државних железница. Од 1943. године предавао је анатомију на Високој школи за физичко васпитање, а истовремено је постао и издавач медицинског часописа „-{Orvosi Közlemények}-“ („Медицинска саопштења“).

По доласку у Будимпешту постао је члан универзитетског спортског друштва, а његов први тренер био је у то време чувени мађарски пливач Иштван Барањ.

На Европском првенству 1934. године освојио је златне медаље у дисциплини 100 метара слободним стилом и у штафети 4×200 метара слободно (Јунг, Забрак, Ленђел и Чик). Године 1935. поставио је европски рекорд на 100 метара слободним стилом временом 57,8 секунди, а 1936. године и европски рекорд у штафети 4 × 200 метара слободно.

Највећи успех у пливачкој каријери постигао је на Летњим олимпијским играма у Берлину 1936, где је неочекивано освојио златну олимпијску медаљу у трци на 100 метара слободним стилом. Заједно са Немешом, Грофом и Ленђелом освојио је и бронзу у трци мушких штафета на 4×200 слободно.

Током 1937. и 1938. године је као члан мађарске штафете, заједно са Зољомијем, Керешијем и Грофом, испливао и нове светске рекорде у тој дисциплини. У својој спортској каријери освојио је укупно осамнаест титула првака Мађарске. Од активног такмичарског спорта повукао се 1938. године.Пливачку каријеру је званично окончао 1938. године.

Од 1939. године учествовао је у уређивању спортског часописа „-{Képes Sport}-“, који је основао Иштван Барањи. У априлу исте године, после Барањија, накратко је обављао дужност селектора мађарске пливачке репрезентације. Године 1940. постао је генерални секретар спортског друштва БЕАЦ, а 1942. године изабран је за члана председништва Мађарског пливачког савеза.

У октобру 1944. године добио је позив за војну службу. Као резервни војни лекар у чину водника служио је у Солноку, Кестхељу и Шопрону. У марту 1945. године успео је да евакуише супругу и двоје деце у Швајцарску. Погинуо је 29. марта током савезничког бомбардовања обављајући своју лекарску дужност. После смрти сахрањен је у заједничкој гробници са осталим жртвама ваздушног напада у Шопрону. Године 1947. његови посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Кестхељ, где је сахрањен у почасном гробном месту на гробљу Светог Николе.

Године 1983. постхумно је примљен у чланство Међународне куће славних водених спортова у категорији заслужних пливача.

Види још Пливање на Летњим олимпијским играма 1936.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1913. Категорија:Умрли 1945. Категорија:Мађарски пливачи Категорија:Мађарски олимпијци Категорија:Мађарски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1936. Категорија:Пливачи на Летњим олимпијским играма 1936. Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1936. Категорија:Освајачи олимпијских медаља у пливању Категорија:Олимпијски победници у пливању Категорија:Освајачи златних олимпијских медаља за Мађарску Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Мађарску Категорија:Европски прваци у пливању Категорија:Освајачи медаља на европским првенствима у пливању Категорија:Светски рекордери у пливању