Школско рвање

Школско рвање (), понекад познато и као фолкстајл рвање (традиционално рвање) и често називано једноставно рвање, представља стил аматерског рвања који се практикује на нивоу средњих и виших разреда основних школа у Сједињеним Америчким Државама. Често се описује као „најтежи спорт на свету” због захтевне физичке кондиције, менталне припреме, комплексности и интензивне природе такмичења један на један."The real reason wrestlers are the toughest athletes in the world", Medium, 27. 3. 2021."Six minutes: 'There's nothing tougher', Hometown Life, 25. 2. 2017."Top 10 toughest high school sports", The Top Tens

Према анкети о учешћу у атлетици коју је у сезони 2006—2007. спровела Национална федерација државних средњошколских асоцијација (NFHS), 9.445 средњих школа имало је мушке рвачке тимове, а 257.246 дечака је учествовало у овом спорту, чиме је рвање постало осми најдоступнији и шести најпопуларнији средњошколски спорт за дечаке у држави. Што се тиче девојчица у средњим школама, у истој сезони 5.408 девојчица такмичило се у 1.227 средњошколских женских рвачких тимова широм земље.

Такмичења у школском рвању на средњошколском нивоу одржавају се у свих 50 америчких савезних држава и у главном граду Вашингтону.

Историја мини|Меч школског рвања у новембру 2006. године мини|У школском рвању се велики нагласак ставља на контролу противника на струњачи, обично контролом противничких ногу или трупа. Када рвач задржи контролу над противником, као што се овде види, каже се да је у позицији предности. Историја школског рвања у САД блиско је повезана са развојем његовог универзитетског пандана. Источна међуколегијална рвачка асоцијација је 1905. године одржала свој први турнир, што је убрзо подстакло организацију многих нових рвачких турнира како на колеџима, тако и на средњошколском нивоу."Wrestling, Freestyle" by Michael B. Poliakoff from Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present, Vol. 3, p. 1191, eds. David Levinson and Karen Christensen (Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, Inc., 1996).

На средњошколском нивоу, током 1930-их и 1940-их година, рвачки програми и првенства су почели убрзано да расту, јер су спортске асоцијације на нивоу савезних држава додавале и званично признавале овај спорт. Средином 20. века, програми рвања на факултетима и у средњим школама значајно су се проширили након што је Национална академска атлетска асоцијација (NCAA) стандардизовала правила колеџ рвања, која су у целини или делимично усвојиле државне атлетске асоцијације за средњошколски ниво.

Стандардизација NCAA правила такође је инспирисала колеџе, универзитете и ниже колеџе да прошире своје дуелне сусрете и турнире, укључујући развој организованих рвачких програма и проширење постојећих. Како је школско рвање наставило да расте 1950-их и током наредних деценија, разне академске спортске конференције су такође повећале број и квалитет својих рвачких програма, уз све већи број средњошколских рвача који су били регрутовани и улазили у такмичења на универзитетском нивоу.

Школско рвање за девојке има мање дефинисану историју. Почело је 1970-их када су се девојке спорадично почеле придруживати мушким рвачким тимовима. Током 1990-их година, почели су да се оснивају средњошколски рвачки програми искључиво за девојке. Међу истакнутим раним такмичаркама у школском рвању је Триша Сондерс, прва жена која је уведена у Националну кућу славних рвања. Први званични женски средњошколски рвачки тим основан је 1993. године у Средњој школи Бруклин у Масачусетсу; тим од 15 девојака постао је званични државни средњошколски тим три године касније, 1996. Прво званично првенство САД за девојке одржано је већ наредне, 1997. године.

Од почетка 20. века, државне средњошколске асоцијације широм Сједињених Америчких Држава организују годишња првенства у рвању, како за појединце тако и за тимове. Некада ученицима нижих разреда основне школе није било дозвољено да се такмиче на средњошколском нивоу, али од 2016. године и млађи ученици могу учествовати у средњошколској конкуренцији уколико то дозволе процедуре њихових државних асоцијација. Као и у свим школским спортовима, након што ученик ниже школе наступи за први (varsity) тим средње школе, више се не може вратити такмичењу на нижем или јуниорском нивоу у том спорту.

Тежинске категорије

Школско рвање је регулисано од стране Националне федерације државних средњошколских асоцијација (NFHS). Свака државна средњошколска асоцијација усвојила је своја правила за рвање, уз одређене модификације. Очекује се да свака средња школа практикује рвање на два нивоа: први тим (varsity) и други/јуниорски тим (junior varsity), иако такмичења на нивоу бруцоша (девети разред) постају све распрострањенија. NFHS генерално поставља стандард за тежинске категорије на средњошколским дуелним сусретима, вишеструким дуелима и турнирима. У већини држава, средњошколски рвачи се могу такмичити у 14 различитих тежинских категорија, у распону од 106 фунти (око 48 кг) до тешке категорије до 285 фунти (око 129 кг).

Неке државе имају додатне или модификоване тежинске категорије, попут категорије до 96 фунти (око 44 кг) у државама као што је Њујорк, категорија од 98 фунти (око 44 кг) и 105 фунти (око 48 кг) у Монтани, те категорије до 180 фунти (око 82 кг) у Тексасу.

Категорије за друге тимове, бруцоше и ниже школе могу се разликовати од државе до државе. Свака државна асоцијација која регулише рвање такође има дефинисан план контроле тежине који забрањује прекомерни губитак тежине и дехидратацију током сезоне. План забрањује пад испод седам процената телесне масти за мушкарце и 12 процената за жене како би се достигла нижа тежинска категорија. Ови планови контроле тежине укључују одредбе за процену тежине од стране школског спортског медицинског особља, као и сертификацију најниже дозвољене тежинске категорије коју потписују главни тренер тима и особа која врши процену. То се често ради путем интернета на сајтовима државних асоцијација или преко Националне асоцијације рвачких тренера (NWCA).

Након датума сертификације, у неким државама је дозвољен раст од две фунте у свакој тежинској категорији. Многи турнири нуде толеранцију од једне или две фунте, омогућавајући рвачима да се такмиче у одређеној категорији ако су унутар дозвољеног одступања. Све ово се ради како би се заштитило здравље рвача.

Званичне тежинске категорије NWCA за сезону 2024—2025. су: 106, 113, 120, 126, 132, 138, 144, 150, 157, 165, 175, 190, 215 и 285 фунти.

Структура сезоне мини|На овој фотографији са турнира Оружаних снага САД (U.S. Military Duals) из 2012. године у Колумбији, на којем учествују рвачи из Пенсилваније, Јужне Каролине, Тенесија и Вирџиније, горњи рвач покушава да обори противника на струњачу како би га спречио да освоји поене из доње позиције и како би сам лакше освојио поене из горње позиције. Сезона школског рвања обично траје од октобра или новембра до марта. Регуларна сезона почиње крајем октобра или почетком новембра и траје до фебруара. Постсезона се обично наставља од фебруара до марта, у зависности од тога да ли се појединци или тимови квалификују за регионална, секцијска или државна првенства.

Рвачки тимови из две различите средње школе нормално се такмиче у такозваном „дуелном сусрету” (dual meet). Такође је могућ и „вишеструки дуел”, где се више од два рвачка тима такмичи међусобом на истом догађају истог дана. На пример, један средњошколски тим може се суочити са другим у првом дуелу, а затим са трећим у другом. Такође, та два рвачка тима могу се такмичити и међусобно. Средње школе се често такмиче и у регионалним, градским или окружним лигама.

Дуелни сусрети Дуелни сусрети се обично одржавају увече током радне недеље, или суботом ујутру, поподне или увече током сезоне. Почињу мерењем тежине рвача, које се обавља раме уз раме, највише сат времена пре почетка сусрета. Рвачима је дозвољено да се такмиче само у једној тежинској категорији изнад оне у коју су сврстани, уз неке изузетке. Уколико рвач не прође мерење, мора или да преда меч или да се мери за вишу категорију. Ако судија или тренер посумњају да рвач има заразно кожно обољење, он може бити дисквалификован или мора приложити писану потврду лекара да обољење није заразно. Ако је лекар присутан на лицу места, његова процена надјачава такву документацију.

Дуелни сусрети често укључују толеранцију од једне или две фунте, али како би се квалификовали за првенство лиге, од рвача се захтева да се мере без ове толеранције, што се назива „чиста тежина” (scratch weight), одређени број пута током сезоне.

Након мерења, судија организује насумично извлачење које одређује редослед тежинских категорија за тај сусрет. Након извлачења, судија позива рваче из сваког тима који су одређени за капитене. Један од капитена ће бацити диск (новчић). Диск ће пасти на под и одредити који тим има право избора позиције на почетку друге рунде, и који од чланова тима мора први да се појави за записничким столом када га судија позове за сваку категорију. Капитен који победи у бацању диска може изабрати парне или непарне тежинске категорије (распоређене од најниже ка највишој). Прва категорија извучена у насумичном жребу сматра се непарном. Остале се редом означавају као парне и непарне. На пример, ако је извучена категорија од 120 фунти, онда би категорије од 120, 132, 145 фунти итд. биле непарне, док би 126, 138, 152 фунти итд. биле парне.

Током дуелног сусрета, такмиче се и први и други тимови (јуниори) две школе. Формат такмичења је следећи:

Најбољи рвачи других тимова из сваке школе боре се међусобно према редоследу одређеном жребом. Ако постоји више од једног рвача у другој постави за одређену категорију, тренери понекад организују „егзибициони меч”, који се не рачуна за екипни резултат али омогућава рвачима стицање искуства. Након паузе, почињу мечеви првих тимова у истом формату. Међутим, на нивоу првих тимова нема егзибиционих мечева.

Турнири Средње школе у Сједињеним Америчким Државама често учествују на турнирима који омогућавају школама да успоставе свој ранг. Турнире обично спонзорише средња школа или државна асоцијација, а одржавају се петком, суботом, недељом или било која два дана током викенда. Турнирски одбор обично управља догађајем и након што се верификују пријаве, званичници одређују редослед мечева, звани жребање, уз формирање костура турнира.

Приликом жребања, узима се у обзир однос победа и пораза сваког рвача, претходни пласмани и други фактори. Најбоље рангирани рвачи се распоређују тако да се не сретну у раној фази такмичења, што се назива „повлашћивање” (seeding). Турнир почиње мерењем највише два сата пре почетка такмичења. За сваки наредни дан турнира одобрава се толеранција од једне фунте, до максимално две фунте.

Већина средњошколских рвачких турнира користи систем двоструке елиминације. Последња два рвача у горњем (шампионском) костуру боре се за прво место у финалу, док поражени осваја друго место. Рвач не може бити пласиран више од трећег места уколико испадне у доњи (репасажни) део костура. Ово је углавном због временских ограничења: једнодневни турнири често трају до касно у ноћ.

За турнире који су превелики да би на прави начин примили све рваче, неке школе домаћини примењују систем „преноса” (carry-over) како би се турнир завршио у стандардном временском оквиру.

Свака држава или географско подручје организује два или три елитна турнира сваке године. Ови догађаји су само по позиву и називају се „позивни турнири” (Invitationals). Многи елитни турнири трају два или три дана. Један од најелитнијих и најстаријих турнира ове врсте организује Средња школа Игл Гроув у Игл Гроуву у Ајови.

Изглед струњаче Меч се одвија на дебелој гуменој струњачи која апсорбује ударце ради безбедности. Велики спољни круг пречника најмање 28 стопа (око 8,5 метара) означава простор за рвање. Линија обима тог круга назива се гранична линија. Простор за рвање је окружен сигурносним подручјем широким најмање 5 стопа (око 1,5 метара). Простор струњаче означава се контрастним бојама или линијом ширине 2 инча.