Битка код Лерина (или Чеганска офанзива) била је офанзивна операција бугарске војске вођена између 17. и 28. августа 1916. године, током Првог светског рата, у којој су Бугари заузели град Лерин (у данашњој Грчкој), али нису успели да заузму Чеган.
Позадина У августу 1916. године, Румунија је одлучила да ступи у рат на страни Антанте. Савезници су планирали велику офанзиву на Солунском фронту за средину августа како би подржали улазак Румуније у рат и везали што више бугарских снага. Бугарска висока команда је сумњала да се спрема офанзива, а борбе око Дојрана које су избиле 9. августа само су потврдиле те сумње. Са своје стране, Бугари су још од почетка године инсистирали на офанзиви у Македонији, планирајући удар са Првом и Другом армијом на оба савезничка крила.
Сструмска операција на источном крилу, коју је извела бугарска Друга армија под командом генерала Георгија Тодорова, била је велики успех, углавном зато што је грчка влада наредила својим трупама да не пружају отпор.
Чеганска операција Напредовање на десном крилу требало је да изведе бугарска Прва армија, која је у јулу 1916. године имала следећи борбени поредак:
+ Борбени поредак Прве армије Батаљони Људство Пушке Митраљези Топови Штаб армије, позадинске службе итд. 13.361 5.524 Осма „Тунџанска” пешадијска дивизија 22 41.376 22.538 36 48 3/6 пешадијска бригада 10 8.029 6.491 12 12 Трећа коњичка бригада 1.892 1.310 4 Трећа „Балканска” пешадијска дивизија 21 42.777 26.953 36 48 Армијске јединице (15. пешадијски пук, резерве итд.) 4 7.946 7.000 20 66 Немачке јединице 1.987 987 24 12 Укупно 57 117.368 70.803 128 190
Немци су се коначно сложили да је офанзива неопходна, па је 12. августа генерал Бојаџијев примио наређења од штаба Армијске групе „Макензен”. Десно крило армије, које се састојало од ојачане 8. пешадијске дивизије (четири и по пешадијске бригаде), имало је задатак да напредује и заузме Лерин, док су делови 3. дивизије требали да напредују према планинском венцу Чеган и истоименом селу (данас Агиос Атанасиос, северозападно од Островског језера, у грчком округу Пела). Генерал Бојаџијев се сложио да нападне, али је изразио забринутост у погледу коначних резултата офанзиве, јер је његова армија била развучена на фронту дужине од 140 km и недостајало јој је довољно брдске и тешке артиљерије.
Насупрот Бугарима налазило се шест пешадијских и једна коњичка дивизија из састава три српске армије.
Офанзива је започела 17. августа 1916. године, када су Бугари заузели Лерин и Баницу. Међутим, напредовање је убрзо наишло на тешкоће и значајно успорило услед повећаног српског отпора. Борбе су биле посебно жестоке на голим каменитим падинама планине Чеган и на планини Ниџе. Српске снаге су се константно појачавале новом артиљеријом и свежим трупама захваљујући железници која је водила до бојишта, док су Бугари убрзо почели да исцрпљују своје залихе муниције. Ово, као и споро напредовање, приморало је бугарску високу команду да 27. августа обустави све нападе и нареди трупама да се утврде на заузетим положајима између Островског језера, Петерског језера и дуж гребена планине Ниџе. Током наредних неколико дана, бугарски положаји били су изложени снажној артиљеријској ватри и неколицини српских напада који су одбијени.
Последице Чеганска офанзива, позната и као Леринска офанзива, није успела. Није успела да утиче на Румунију, која је ушла у рат на страни Антанте, али није успела ни да оствари свој коначни војни циљ — заузимање села Чеган и пролаза северно од Островског језера.
Француски генерал Морис Сарај потом је припремио противнапад против Прве бугарске армије, који ће се касније развити у Битољску офанзиву. Француске снаге су поново заузеле Лерин 23. септембра 1916. године.
Види још Прва бугарска армија
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Србија у Првом светском рату Категорија:Грчка у Првом светском рату Категорија:Бугарска у 1916. Категорија:Србија у 1916. Категорија:Солунски фронт Категорија:Грчка у 1916.