Никшићи су старо српско племе и историјска племенска заједница која је потекла из области средњевековног Оногошта (данашњи Никшић) и Жупе Никшићке, одакле се кроз векове расељавала по разним крајевима Црне Горе, Херцеговине, Србије и Босне.
Племе је одиграло изузетно важну улогу у војној, политичкој и демографској историји српског народа у раном и познатом новом веку.
Историјат и порекло Према усменом народном предању, родоначелник племена био је Никша (Никша Илић), за кога традиција наводи да је живео у 14. веку и да је био син жупана Илије (а према неким народним предањима се везује и за династију Немањића преко женске линије, односно са ћерком Вукана Немањића).
У историјским изворима, Никшићи се као влашка/племенска заједница први пут изричито помињу у дубровачким документима крајем 14. и почетком 15. века. Први сачувани писани помен самог имена Никшића датира из 1399. године у вези са трговачким караванима који су пролазили кроз њихову територију.
Током 15. века, Никшићи су запосели пространу област Оногошта и околних жупа. Са доласком Османлија, Никшићи су задржали одређени степен аутономије кроз статус влака-филуриџија, али су истовремено пружали јак отпор турској власти, због чега су често водили борбе засноване на ускочким и хајдучким акцијама.
Родоначелник и гранање племена Према предању, Никша је имао неколико синова од којих су се развила главна племенска стабла и велика братства:
Радоје Војин Лауш Драгоје Ђорђе
Из ових основних грана развио се велики број презимена и братстава. Међу најпознатијим братствима која воде порекло од Никшића налазе се:
Требјешани (из чувеног насеља Требјеса код Никшића, познати по вишевековном пркосу Османлијама и коначном исељавању у Русију и Србију), Жупљани (братства из Жупе Никшићке), Тарски Никшићи (огранак који се од средине 15. века населио дуж реке Таре и у Полимљу), Ровца (део становништва Роваца који води порекло од Никшића), као и бројна друга братства у Црној Гори, Херцеговини, Златиборском и Ваљевском крају и Шумадији.
Генетика (ДНК порекло) Захваљујући савременим генетичким истраживањима (пре свега у оквиру Српског ДНК пројекта), утврђено је да племе Никшића чини веома хомогену генетичку целину.
Праотац свих родбинских Никшића носио је Y-ДНК хаплогрупу I2a-PH908, односно специфичну подграну познату под ознаком Y134578 / FT14506 (често називаном и „Никшићка генетичка грана”). Ова генетичка потврда омогућила је тачно утврђивање и идентификовање свих родова који су у протеклима вековима сачували предање о пореклу од племена Никшића.
Крсна слава Традиционална и заједничка крсна слава највећег броја братстава која потичу од племена Никшића је Свети Лука (31. октобар), као и преслава Свети Петар Цетињски или Ђурђевдан код појединих исељених грана.
Миграције и распрострањеност Због сукоба са Турцима, као и услед демографског ширења и оскудице са обрадивом земљом, Никшићи су се масовно исељавали са матичног простора:
16. и 17. век: Расељавање према Тари, Полимљу и Санџаку (Тарски Никшићи). 18. век: Масовне миграције Требјешана и других родова ка Ваљевској Колубари, Азбуковици, Златибору и Шумадији. 19. век: Исељавање дела Требјешана у Руску Империју (Одеса и околина).
Данас потомци племена Никшића живе широм Србије, Црне Горе, Републике Српске и у дијаспори.
Види још
Никшић Жупа Никшићка Тарски Никшићи Требјешани Српска племена
Референце
Литература
Категорија:Српска племена