мини|усправно=1.4|Данкелфлауте у трајању од три дана у Немачкој 2023. (ветар светлоплаво, соларна жуто) У сектору обновљиве енергије, данкелфлауте (, дословно „тамна затишја” или „мрачна затишја”, множина данкелфлаутен) је период током којег се не може произвести готово никаква енергија из ветра и сунца, јер нема ни ветра ни сунчеве светлости. У метеорологији, ова појава је позната као антициклонска тмурност.
Метеорологија мини|Облачно и магловито јануарско вече у Аустрији, сат времена пре заласка сунца За разлику од типичног антициклона, данкелфлаутен нису повезана са ведрим небом, већ са веома густом облачношћу (0,7–0,9), коју чине стратуси, стратокумулуси и магла. не постоји усаглашена квантитативна дефиниција данкелфлаутеа. Ли и сарадници дефинишу га као период од 60 минута у коме су и ветар и соларна енергија испод 20% капацитета. Висок албедо ниских стратокумулусних облака — понекад је висина базе облака само 400 метара — може да преполови соларну ирадијацију.
У северној Европи данкелфлаутен настају из статичког система високог притиска који узрокује изузетно слаб ветар у комбинацији са облачним временом са стратусима или стратокумулусима. Годишње се јавља 2–10 догађаја данкелфлаутеа. Већина тих догађаја дешава се од октобра до фебруара; обично трају од 50 до 150 сати годишње, а појединачни догађај најчешће траје до 24 сата.
С друге стране, у Јапану се данкелфлаутен јављају лети и зими. Летњи су узроковани стационарним фронтовима током раног лета и јесењих кишних сезона (званих баиу и акисаме), док су зимски последица пролазака циклона са јужне обале.
Утицај на обновљиву енергију Ови периоди су велики проблем у енергетској инфраструктури ако се значајна количина електричне енергије производи из варијабилних обновљивих извора (ВОИ), пре свега соларних и ветроелектрана. Данкелфлаутен могу истовремено да захвате веома велику област, али су мање корелисана између географски удаљених региона, па мултинационалне електроенергетске мреже могу бити од помоћи. Догађаји који трају дуже од два дана на већем делу Европе јављају се отприлике једном у пет година. Да би се обезбедило напајање током таквих периода, могу се користити флексибилни извори енергије, енергија се може увозити, а потражња прилагођавати.
За алтернативне изворе енергије, земље користе фосилна горива (угаљ, нафту и природни гас), хидроелектране, нуклеарке, а ређе и складиштење енергије како би спречиле нестанак струје. Дугорочна решења обухватају дизајнирање тржишта електричне енергије тако да подстичу чисту енергију доступну када је потребна. Група земаља, надовезујући се на Мисију иновација, ради заједно на чистом, нискоугљеничном решењу проблема до 2030. године, укључујући разматрање хватања и складиштења угљеника и водоничне економије као могућих делова решења.
Суше По аналогији са хидролошким сушама, које се дуго користе у планирању хидроелектрана, истраживачи будућих електроенергетских мрежа са високим уделом ВОИ почели су 2020-их да користе термин суша варијабилне обновљиве енергије (ВОИ суша или једноставно енергетска суша), што је готово синоним за данкелфлауте. За разлику од данкелфлаутеа, суша може бити низ изолованих неповољних догађаја, при чему су најтежи прогнозирани управо овог серијског типа, те би планирање адекватности ресурса требало да обухвати више година. Кител и сарадници наводе године 1996–1997. као посебно лош пример ВОИ суше и позивају на додатно складиштење енергије на нивоу ЕУ од 50 до 170 TWh (поред тренутних пројекција) како би се акомодирао низ догађаја ове величине.
Види још Пачја крива Варијабилна обновљива енергија
Референце
Литература
Категорија:Производња електричне енергије Категорија:Антициклони