Дивногорје („Дивас“) је висоравan и музеј-резерват у Лиском округу Вороњешке области Русије. Налази се 10 км западно од окружног центра на десној обали реке Дон и 80 км јужно од Вороњежа, у близини истоименог засеока и села. Музеј је овде основан 1988. године, а 1991. године је добио статус музеја-резервата. Тренутно је Природни, архитектонски и археолошки музеј-резерват Дивногорје једна од најпопуларнијих и најпрепознатљивијих знаменитости у Вороњешкој области. Сваке сезоне, од маја до октобра, посећује га преко 60.000 туриста.

Од 2020. године је кандидат за упис на УНЕСКО-ву листу светске баштине.

Опис Музеј-резерват покрива површину од преко 11 квадратних километара. Геолошки гледано, резерват се састоји од кречњачких изданака. Максимална надморска висина висоравни достиже 181 метар, док је њена релативна надморска висина 103 метра (ушће реке Тихаја Сосна, која тече у подножју висоравни, налази се на надморској висини од 78 метара на ушћу у реку Дон). Због значајне разлике у надморској висини између висоравни и поплавне равнице Дона и Тихаје Сосне, њена микроклима се значајно разликује од микроклиме околне поплавне низије. Уздигнута, сува површина висоравни се брзо загрева. Узлазне струје врућег ваздуха гурају формирајући грмљавине према ниским поплавним земљиштима. Као резултат тога, већ ниска просечна годишња количина падавина у региону (у просеку 480 мм годишње) смањује се за 1,5-2 пута изнад висоравни. Лето је посебно суво. Ово успорава ерозију водом и смањује вероватноћу крашких вртача. Шупљине унутар слоја креде постоје и детектују се на следећи начин: људски кораци производе карактеристичан звук зујања када се хода по његовој површини. Горњи слој се састоји од 15-20% креде. Испод 80 центиметара налази се слој чисте креде. Горњи слој је подложан ерозији ветром (временским утицајима). Упркос релативно стрмим падинама, плато је био подложан антропогеним променама: 1860. године, део је дигнут у ваздух динамитом ради изградње железничке пруге. Штавише, резерват је претрпео значајну штету од овчарства и вандализма.

Топонимија Подручје је добило име, Дивногорје, по стубовима од креде познатим локално као „диве“ (од „диво“ - чудо). Први писани доказ је извештај Игњатија Смољанина, који је пратио митрополита Пимена 1389. године:

Отпловили смо до Тихе Сосне и видели смо беле камене стубове, дивно и лепо стојећи један поред другог, попут малих, белих и веома светлих стубова, изнад реке, изнад Сосне.

Флора и фауна Резерват се налази на ободу северне степске зоне и разликује се од шумско-степског региона Вороњежа. Дуго времена, плато и његове падине су коришћене за фарме оваца, што је резултирало тешком деградацијом већег дела степске вегетације. До 2013. године, захваљујући престанку испаше стоке и регулисању људског присуства, степска вегетација на већем делу платоа је враћена у првобитно стање. На висоравни расте више од 250 врста ксерофитних и петрофитних биљака, укључујући: висећу жалфију, кредасту мајчину душицу, лишај, зељак, дистахију ефедру, шиверекију подолику, клематис интегрифолију, пасквилу, протозое оносме, патуљасту перунику и безличну перунику, шумску анемону и пролећни адонис. Скоро 40% биљних врста у Дивногорју ботаничари класификују као калцифите (то јест, „љубитеље креде“). Ендем за изданке креде јужне руске равнице је Козо-Пољански кањон и неке друге врсте. Површина висоравни је такође дом јединственог желатинозног лишаја рода Collema, који се суши по сувом времену, а бубри по влажном времену. Велике дропље и сури орлови, оба наведена у Црвеној књизи, повремено се срећу у резервату. Пчеларе и сове орлови су чешћи. Зечеви и лисице су уобичајени сисари. Слепи мишеви насељавају пукотине. Ентомолошка фауна је богата, а најчешћи су бумбари, вилини коњици, осе, јеленци, љускавице...

Атракције и посете Дивногорје је центар православног ходочашћа. Музеј-резерват и његова непосредна околина укључују цркве у кречним пећинама из 19. века (црква Сицилијанске иконе Богородице, црква Светог Јована Крститеља и црква у Дивногорску).

Дивногорски Успенски манастир (17. век), као и Мајатско насеље из 9.-10. века (остаци средњовековне хазарске тврђаве и некрополе), Мајатски грнчарски комплекс из 9.-10. века и археолошки парк. Музеј-резерват је слободно доступан јавности, а широк спектар излетничких програма доступан је за групе и туристичке групе.

Музеј има камп и хотел. Излетничке стазе и атракције унутар музеја-резервата обележене су информативним знаковима и пружају туристичке информације. Територија музеја-резервата је под заштитом. У 2019. години планирано је отварање неколико подземних музеја, који се стварају на основу преосталих подземних пролаза и пећина.

Референце

Категорија:Светска баштина у Русији