Мери Голда Рос (9. август 1908 — 29. април 2008) била је Чероки и америчка ваздухопловна инжењерка. Радила је у корпорацији Локид од 1942. до пензионисања 1973. године, где је остала највише упамћена по свом раду на ваздухопловном дизајну. Била је једна од 40 инжењера оснивача реномираног и веома тајног пројекта Сканк Воркс током рада у корпорацији Локид. Током свог живота, Росова је била посвећена напретку младих жена и америчких староседелаца у СТЕМ областима. Десет година након њене смрти, 2018. године, Росова је изабрана да буде приказана на кованици од једног долара из 2019. посвећеној америчким староседеоцима коју издаје Ковница новца Сједињених Америчких Држава, славећи тиме њихов допринос свемирском програму.

Рани живот и образовање Мери Г. Рос је рођена у малом граду Парк Хилу у Оклахоми, као друго од петоро деце Вилијама Воласа Роса млађег и Мери Хенријете Мур Рос. Била је праунука поглавице племена Чероки Џона Роса. Џон Рос је имао значајан утицај у стварању новог насеља у Оклахоми након пресељења америчких староседелаца са њихове земље под Ендруом Џексоном. Ово насеље за нацију Чероки било је употпуњено школом и владом.

Као талентовано дете, послата је да живи са бабом и дедом у главном граду нације Чероки, Талекви у Оклахоми, како би похађала основну и средњу школу. Када је имала 16 година, Росова се уписала на Државни учитељски колеџ Нортистерн у Талекви. Дипломирала је математику 1928. године, са 20 година. Године 1938. магистрирала је математику на Државном учитељском колеџу Колорада, који је данас познат као Универзитет Северног Колорада у Грилију. Док је стицала звање магистра, Росова је похађала што је могуће више часова астрономије како би задовољила своју снажну фасцинацију свемиром.

Године 1949, након Другог светског рата, Локид је послао Мери Г. Рос на Универзитет Калифорније у Лос Анђелесу (УЦЛА) на даље усавршавање. Током боравка на УЦЛА, успела је да стекне професионални сертификат из инжењерства. Росова је била прва жена индијанског порекла која је добила овај сертификат.

Каријера Росова је започела своју каријеру предајући математику и науку у руралним школама у Оклахоми током девет година, углавном током Велике депресије.

Године 1936. положила је испит за државну службу како би радила за Биро за индијанска питања у Вашингтону као статистички службеник. Године 1937. премештена је на место саветнице за девојчице у Индијанској школи у Санта Феу, интернату за америчке Индијанце у Санта Феу у Новом Мексику. Док је радила у интернату, Росова је радила на завршетку магистарских студија из математике. Неколико година након стицања магистарске дипломе, преселила се у Калифорнију 1941. године како би потражила посао након што су се САД придружиле Другом светском рату.

Године 1942, Локид је запослио Росову као математичара. Њена примарна улога, на почетку каријере у Локиду, била је рад на развоју борбених авиона. Један од њених задатака током овог периода била је анализа утицаја притиска на авион Локид P-38 лајтнинг. P-38 је био један од најбржих авиона дизајнираних у то време: био је то први војни авион који је летео брже од 640 km/h у хоризонталном лету. Током своје каријере, Росова је помогла у решавању бројних проблема у дизајну везаних за летове при великим брзинама и проблема аероеластичности код борбених авиона. Росова је била у стању да изводи сложене прорачуне како би унапредила област ваздухопловног дизајна користећи само оловку, шибер и Фриденов рачунар.

Након Другог светског рата, када су се мушкарци вратили из рата и потиснули жене са послова које су обављале током сукоба, Локид је одлучио да задржи Росову у свом тиму. Чак су је послали на УЦЛА ради добијања професионалног сертификата из инжењерства, који је стекла 1949. године.

Године 1952. Росова је помогла у оснивању Локидовог Програма за напредни развој, познатог као Сканк Воркс. Била је једна од само четрдесет људи који су радили на овом пројекту и једина жена у тиму. Рад који су обавили Росова и њен тим за пројекат Сканк Воркс био је строго поверљив, а чак и данас, већина детаља је и даље под ознаком тајности. Међутим, познато је да је њен рад на пројекту обухватао „прелиминарне концепте дизајна за међупланетарна свемирска путовања, летове у Земљиној орбити са и без посаде, као и најраније студије орбиталних сателита у одбрамбене и цивилне сврхе.”

Како се фокус нације преусмерио према Хладном рату и новој технологији наоружања у виду пројектила, Локид је препознао ову промену и основао огранак Локид мисилс енд спејс компани. Росова је одиграла важну улогу у истраживању и процени перформанси балистичких ракета и других нових одбрамбених технологија за ову нову филијалу. Такође, током овог периода Росова је дошла до важних открића за унапређење технологије везане за свемирске летелице лансиране са подморница и одбрамбене системе који ће бити примењени на пројекту Поларис.

Још један велики допринос који је Росова дала док је била у Локиду био је за пројекат ракете Аџена. Ракета Аџена је била велики део мисије Џемини, која је представљала свемирско истраживање са посадом чији је циљ био тестирање опреме и различитих процедура у Земљиној орбити. Аџена је коришћена као место за састајање и спајање за тим мисије Џемини. Овај пројекат је остварен 1966. године када је лансиран у свемир са успешном мисијом. Овај пројекат је означио почетак укључивања Сједињених Америчких Држава у свемирско доба. Главна улога Росове у овом пројекту била је у развоју специфичних критеријума за саму ракету, користећи своје опсежно истраживање у области хидродинамике. Ово јој је помогло у напредовању ка успостављању прелиминарних концепата дизајна за мисије прелета Венере и Марса.

До касних 1960-их, Росова је унапређена на позицију вишег инжењера за напредне системе. Ово је довело до тога да се Росова придружи тиму који је радио на пројектилима Посејдон и Трајдент. Росова је допринела писању приручника .

Каснији живот десно|мини|200п|„Мери Г. Рос: научница, инжењерка, америчка Чероки Индијанка” у част Мери Г. Рос, аутор Лоренс Кини, Бафало Стејт колеџ. Након одласка у пензију 1973. године, Росова је живела у Лос Алтосу у Калифорнији, и радила на регрутовању младих жена и омладине америчких староседелаца за инжењерске каријере. Од 1950-их година била је један од оснивача Друштва жена инжењера. Ово друштво се фокусира на помоћ у развоју других младих жена у њиховој тежњи ка инжењерској каријери пружањем менторства, стипендија и заједнице младим женама.

Такође је подржавала Друштво америчких Индијанаца у науци и инжењерству (AISES) и Савет енергетских ресурса племена проширивањем њихових образовних програма.

У доби од 96 година, носећи своју „прву традиционалну Чероки хаљину” од зеленог калика коју јој је сашила нећакиња, Росова је учествовала у церемонији отварања Националног музеја америчких Индијанаца у Вашингтону. Након своје смрти 2008. године, оставила је музеју задужбину од 400.000 долара. Ова задужбина је остављена како би се наставило њено наслеђе подршке и одавања признања америчким староседеоцима.

Награде, признања и важни доприноси

Кућа славних инжењерског савета Силицијумске долине, 1992. Ауторка приручника Жена године полуострва, од стране женског комуникационог друштва Тита Сигма Фи Награде за достигнућа од стране Друштва америчких Индијанаца у науци и инжењерству и Савета енергетских ресурса племена Награда новина Сан Франциско егзаминер за изузетну жену (Woman of Distinction), 1961. Награда за достигнућа жена, Калифорнијска државна федерација пословних и професионалних клубова, 1961. Члан и доживотни члан Друштва жена инжењера. Године 1992, одсек долине Санта Кларе основао је стипендију која носи њено име. Гугл дудл посвећен њој 9. августа 2018. Росова је приказана на полеђини кованице Сакагавеа долара из 2019. године.

Види још Хронологија жена у науци

Референце

Спољашње везе Мери Г. Рос (Служба националних паркова САД) Мери Голда Рос: Досегла је звезде (NMAI Magazine) Мери Рос (mathwomen.agnesscott.org) Мери Голда Рос: Ваздухопловна инжењерка, едукаторка и заговорница

Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 2008.