Оратнице су један од најважнијих традиционалних празника код Шопа. Познат је и као велике или сирне покладе. Одржавају се на беле покладе, последњег дана пре почетка васкршњег поста. Верује се да је настао од паганских ритуала којима се призивала родна година. Данас су део културне баштине бугарске националне мањине у Босилеграду и представљају важан део локалног идентитета. Прославља се кроз јединствене обичаје који комбинују верске и народне елементе. Сличан празник, истог имена, део је и бугарске народне традиције.
О обичају Оратнице се одржавају на беле покладе, односно пред почетак васкршњег поста. Овај празник мења датум, али је увек око краја зиме. Пошто је реч о планинским селима, мештани се окупљају на оближњем брду, које се види из целог села и са којег се види цело село. На том брду припремају се дрва за велику ватру. У први сумрак, почињу да пристижу мештани и свако носи оратницу – штап дугачак 1,5 – 2 m са рачвастим врхом, коју је сам за себе направио. Ова ракља се напуни сламом и добро увеже, како слама не би испала. Када се сасвим смрачи, пали се велика ватра. Онда оратничари запале сламу, а оратнице се врте у круг око ватре. Током овог ритуала узвикују се традиционални стихови који симболично означавају протеривање зиме и долазак пролећа. Један од таквих стихова гласи:
На месту одржавања обреда износи се мезе и ракија, као и музички инструменти, па се по завршетку обреда организује и народно весеље.
У селима око Пирота ватре се пале у самом селу, а оратници по завршетку обреда прескачу пламен.
Некада се овај народни обичај одржавао у сваком селу око Босилеграда али се, као и многи други, временом све мање упражњава. Традиција се одржава захваљујући појединцима, ентузијастима, који се труде да их отргну од заборава. Прослава оратница организује се широм Србије, у градовима где живе људи пореклом из Шоплука, а обичај је познат и шире у региону.
Порекло обичаја и веровања Верује се да овај обичај има корене у древним паганским ритуалима, када су ватра и магијски ритуали упражњавали како би се отерале лоше силе и призвала плодност и родна година. За ове култне ватре се веровало да доносе напредак у пословима и утичу на плодност стоке и здравље људи. Ватри се у овом случају може приписати и чистилачка моћ пре поста. У селима око Пирота постоји веровање да онај ко успе да прескочи ватру током следеће године неће имати вашке. У неким областима ове ватре се прескачу како би се људи сачували од пожара.
Види још
Шопи Лилање Мавање кумбаре
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Култура Шопа Категорија:Српски народни празници Категорија:Бугарски фолклор