Инсурекција (, ), облик опште војне обавезе који је постојао у Угарској и Хрватској од 15. до 19. века. Слична установа у средњовековној Србији звала се заманица.

Историја По ратном уставу краља Жигмунда (, Закон о масовном подизању народа на оружје) из 1435, сви велики земљопоседници, са њима и црквени, били су дужни да наоружају своју бандерију, према величини поседа. У случају велике опасности за државу, проглашаван је народни устанак (инсурекција), и сви племићи били су дужни да на свака 33 кмета опреме по једног коњаника: тако су Угарска и Хрватска могле да подигну око 80.000 коњаника. Ко се не би одазвао позиву на инсурекцију, кажњаван је губитком имања. Војна моћ Хрватске и Славоније до битке на Крбавском пољу 1493. износила је 20 бандерија са око 10.000 коњаника.

Инсурекција је посебно велики значај играла у Хрватској и Славонији од друге половине 15. века, пошто бандерије великаша, свака за себе, нису биле у стању да се супротставе све чешћим нападима Турака. Одлуку о увођењу општег позива народа под оружје, донео је Сабор Краљевине Славоније у Зденцима 20. јануара 1478. и важио је само за случај одбране земље (за ратовање до реке Саве). Овом одредбом регулисане су обавезе свих земљопоседника (племића) и слободњака у погледу дизања људи под оружје. Инсурекцији се морао лично одазвати сваки племић и слободњак (на сопственом коњу) и на сваких 25 кметова опремити по 1 коњаника (са копљем, мачем и штитом) и 1 пешака (са штитом, луком и мачем или копљем). На сабору у Крижевцима 1528 (после катастрофе на Мохачу) одређено је да на сваки кметовки димњак треба давати по 1 пешака, а на 10 димњака по 1 коњаника. Истим је законом одређено да сваки властелин и поседник мора на сваких 20 кметова опремити по једног коњаника, који ће на позив бановца (подбана) у свако доба поћи у помоћ где затреба, на Крајину или у Штајерску. Законом од 1538, инсурекцијом су обухваћени сви мушкарци способни за оружје. Године 1558. уједињени су Сабори Хрватске и Славоније, а земља се од тада звала Краљевина Хрватска, Далмација и Славонија. Одлуком Хрватског сабора од 1592. предвиђено је да се општем позиву морају лично одазвати сви племићи, земљопоседници и грађани, и са собом повести по 1 коњаника (са штитом и копљем) на сваких 10 кметовских димњака и по 2 пушкара (стрелца) на сваки димњак.

Референце

Литература

Категорија:Историја Хрватске у средњем вијеку