мини|десно|250п|Микроконтролер типа ПИК (-{PIC}-), фирме Микрочип (-{Microchip}-)
Микроконтролер је дигитална електронска направа у облику интегрисаног кола. Намјена микроконтролера је управљање уређајима и процесима, па у себи има интегрисан микропроцесор, меморију, дигиталне и аналогне улазе и излазе, дигиталне сатове („тајмере“), бројаче („каунтере“), осцилаторе, комуникационе склопове („интерфејсе“) и друге додатке за које је некада био потребан низ посебних интегралних кола („чипова“). Микроконтролер нормално ради у контролној петљи, дакле очитава улазе и затим подешава излазе у складу са својим програмом. Петља се стално понавља док траје контрола процеса. Брзина микроконтролера се мери у посебним јединицама-Флопсовима.
Микроконтролер или микропроцесор Главна разлика између модерних микропроцесора и микроконтролера је да су први оптимизовани за брзину и перформансе код рачунарских програма, док су микроконтролери оптимизовани у правцу интеграције већег броја кола, управљања процесима у стварном времену (-{real-time control}-), масовну производњу, ниску цијену, и малу потрошњу струје. Микроконтролери су отпорнији и на варијације напона, температуре, влажности, вибрације и тако даље.
Историја Са појавом првих микропроцесора 1971. године, почела је и њихова употреба у контролне сврхе. Међутим типичан систем је захтијевао велики број додатних кола за рад, као што су били АД претварачи (-{A/D converters}-), бројачи, осцилатори и друго. Временом је дошло до интегрисања потребних компоненти у једно коло, и тако је створен модерни микроконтролер.
Један од првих је био Моторола 6801 микроконтролер, развијен од 6800 микропроцесора. Касније, 1985. године је од 6801 створен популарни -{68HC11}- са тад новом -{HCMOS}- технологијом, која је омогућила мању потрошњу, мању осјетљивост на сметње и бржи рад.
Данас многи модели могу да раде и врше контролу мањих уређаја без икаквих спољних дијелова, или са минималним бројем истих. Производња микроконтролера износи неколико милијарди годишње и знатно премашује производњу микропроцесора, типичних за личне компјутере (-{personal computers}-).
Дијелови Разне врсте ће имати разне модуле интегрисане у микроконтролер. Ипак већина укључује као минимум сљедеће дијелове: Микропроцесор РОМ (-{ROM}-), ЕПРОМ (-{EPROM}-) или флеш меморију (-{flash memory}-) РАМ (RAM) меморију Осцилатор Сат (-{timer}-) Бројач (-{counter}-) Вочдог тајмер (-{watchdog timer}-) Дигиталне улазе и излазе
Већина уз те посједује и: Аналогне улазе и излазе Комуникациони склоп (интерфејс), УСАРТ (-{USART}-), ССП (-{SSP}-) и друге Аналогне поређиваче напона (напонске компараторе) Модулатор ширине пулса (-{PWM modulator}-) за контролу мотора и друге.
Употреба Користе се у најразличитијим модерним уређајима. У роботима, телекомуникационим уређајима, сателитима, аутомобилима, инструментима, мобилним телефонима, камерама, кућним уређајима као што су машине за прање рубља, микроталасне рерне, кућним пекарама хлеба и другдје.
Будућност Микроконтролери су од седамдесетих година прошлог вијека имали брз развој. Све више и више раније одвојених кола је интегрисано, програмирање је олакшано увођењем „флаш“ (-{flash}-) меморија (које се могу много пута брисати и писати), смањена је потрошња струје (важно за батеријске уређаје), а понуда различитих контролера је невјероватно широка. Данас такође постоје и 8, 16, 32 и 64 битни модели, као и ДСП (-{DSP}-) модели подешени за брзе математичке операције са проширеним сетом инструкција.
Види још Микропроцесор
Референце
Произвођачи Микрочип (-{Microchip}-) Интел (-{Intel}-) Атмел (-{Atmel}-) Моторола (промијенила име свом одјелу контролера у Фрискејл (-{Freescale}-)) Тексас Инструментс (-{Texas Instruments}-) Зилог (-{Zilog}-)
Категорија:Микроконтролери Категорија:Рачунарство Категорија:Информатика Категорија:Дигитална електроника Категорија:Централна процесорска јединица