Приватизација у Хрватској односи се на политичке и економске реформе које укључују приватизацију државне имовине у Хрватској. Првобитно истакнута крајем 1980-их, већина приватизације се догодила током 1990-их, када је Хрватска прогласила независност од Југославије. Ове периоде су надгледали југословенски премијер Анте Марковић и хрватски председник Фрањо Туђман, као и његова политичка странка, Хрватска демократска заједница (ХДЗ). Приватизација у Хрватској је била контроверзна због негативног економског утицаја који је њихов рат (1991–1995) имао на расподелу државне имовине.
20. век мини| Југословенски премијер Анте Марковић 1990. године Процес приватизације у бившој Југославији је покренут током владе југословенског премијера Анта Марковића.Patrick Heenan, Monique Lamontagne: , Routledge, 2014, Године 1990. увео је програм приватизације, а новоусвојени савезни закони о приватизацији омогућили су управним одборима компанија да покрену приватизацију, углавном кроз интерне шеме власништва над акцијама, које у почетку нису биле доступне за трговање на берзи.Milica Uvalic: Investment and Property Rights in Yugoslavia: The Long Transition to a Market Economy, То је значило да је закон ставио нагласак на „инсајдерску“ приватизацију за раднике и менаџере компаније, којима су акције могле бити понуђене са попустом. Југословенске власти су користиле термин „трансформација својине“ када су говориле о процесу претварања јавног власништва у приватно.
Одвојени закони о приватизацији у појединачним републикама заменили су савезни закон средином 1990-их. Хрватска влада је заменила савезни закон о приватизацији сопственим законом о приватизацији у априлу 1991. године. Нови закон је предвиђао обавезну приватизацију и укидање јавног власништва, док је предузеће у јавном власништву требало трансформисати у акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу. Ови нови закони у Хрватској и Словенији протумачени су као прећутна национализација, тенденција обе владе да прво поново национализују јавну имовину како би касније наставиле са приватизацијом.Milica Uvalic: Investment and Property Rights in Yugoslavia: The Long Transition to a Market Economy, У време када је Хрватска стекла независност, њена економија, као и цела југословенска економија, била је усред рецесије. Као резултат рата 1991–95, инфраструктура је претрпела огромну штету, посебно туристичка индустрија која је доносила велике приходе. Приватизација и трансформација из планске у тржишну економију била је стога спора и нестабилна.
Током владавине Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), Хрватска је покренула свој програм приватизације 1992. године када су компаније почеле да организују продају акција својим запосленима. Приходи од приватизације и две трећине непродатих акција су потом пребачени у Фонд за развој, док је преостали део непродатих акција пребачен у Пензијски фонд и Фонд за инвалидско осигурање, који су оба под контролом државе. Приватизација је често подразумевала именовање нових менаџера блиских ХДЗ-у, или чак водећим члановима странке, тренд који је обесхрабривао стране инвеститоре. Држава је такође преузела потпуно власништво над преко 100 важних великих компанија и тамо именовала нове менаџере, који су често били и чланови владајуће странке.
Са завршетком рата 1995. године, хрватска економија се умерено опоравила, али корупција, кронизам и општи недостатак транспарентности ометали су економске реформе и стране инвестиције, праћени јавним неповерењем када су многа државна предузећа продата политички добро повезаним људима по ценама нижим од тржишних, што је све било уобичајено за реформе које су се одвијале у већини посткомунистичких транзиционих економија. лево|мини| Председник Хрватске Фрањо Туђман Примарни метод приватизације у Хрватској био је откуп акција од стране менаџмента и запослених, док је секундарни метод коришћена ваучерска приватизација. Године 1991, удео приватног сектора у БДП-у био је 25 процената, а његов удео у запосленој радној снази био је 22 процента. Метод приватизације је допринео повећању државног власништва јер су непродате акције пребачене у државне фондове. Удео приватног сектора у БДП-у је 1999. године достигао 60 процената, што је било знатно ниже у поређењу са другим бившим социјалистичким земљама. Влада је задржала 1-30% удела у приватизованим фирмама у 33,4% фирми, а преко 30% у 7,6% фирми, што је много више него у другим земљама.
Године 1995. основано је Министарство за приватизацију са Иваном Пенићем као првим министром. Програм приватизације су критиковали хрватски економисти који су га окарактерисали као крони капитализам. Владајућа странка је посебно критикована због преноса предузећа групи привилегованих власника повезаних са странком.William Bartlett: , Routledge, 2007, Председник Хрватске Фрањо Туђман такође је био мета критика и оптужби за непотизам и вероватноћу да је лично профитирао. Наводна изјава о 200 богатих породица које би управљале хрватском економијом понекад се приписује њему, иако други напомињу да нема доказа да је Туђман то икада рекао.Roman Domović: Autentičnost sintagme "200 obitelji"
Приватизација великих државних предузећа је практично заустављена током рата и у годинама непосредно након закључења мира. Од 2000. године, отприлике 70 процената главних хрватских компанија је и даље било у државном власништву, укључујући водоснабдевање, електричну енергију, нафту, транспорт, телекомуникације и туризам.
Економски утицај Година Раст БДП-а Дефицит/Суфицит* Дуг према БДП-у Приходи од приватизације* 1994. 5,9% 1,8% 22,20% 1995. 6,8% -0,7% 19,30% 0,9% 1996. 5,9% -0,4% 28,50% 1,4% 1997. 6,6% -1,2% 27,30% 2,0% 1998. 1,9% 0,5% 26,20% 3,6% 1999. -0,9% -2,2% 28,50% 8,2% 2000. године 3,8% -5,0% 34,30% 10,2% 2001. 3,4% -3,2% 35,20% 13,5% 2002. 5,2% -2,6% 34,80% 15,8% *Укључујући капиталне приходе *кумулативно, у % БДП-а Извор: 1994–2002
Види још Историја Хрватске Привреда Хрватске Мирослав Кутле
Референце
Литература
Категорија:Хрватска у 20. веку Категорија:Влада Хрватске Категорија:Привреда Хрватске Категорија:Политичке контроверзе у Хрватској