Ружица Борисављевић (1924—2008) била је српска политичка емигранткиња и ауторка лингвистичког рукописа који је називала Речник прасрпског — језика мајке. После Другог светског рата живела је у Италији, а потом у Швајцарској.

Биографија

Према тексту историчара Милослава Самарџића, Ружица је потицала из породице Михајла и Лепосаве Борисављевић из Прибоја. Имала је старију сестру Душицу и млађег брата Светолика. Сестре су завршиле гимназију у Београду, после чега је Ружица започела студије историје и уметности на Београдском универзитету. Била је чланица омладине Српског културног клуба, у којој је била задужена за праћење стране штампе.

Самарџић наводи да се после Априлског рата 1941. вратила у Прибој и прикључила локалној организацији равногорског покрета, у којој је радила на пословима пропаганде и обавештавања.

После рата Ружица и Душица нашле су се у Италији. Ружица је у Риму завршила уметничку академију. Била је представница Српског културног клуба „Свети Сава” за Италију и дописница његовог гласила Српска борба. Сестре су помагале српским политичким избеглицама које су после рата стизале у Италију.

Емигрант Милета Солујић је у сведочењу објављеном 2024. описао како је 1958. ступио у контакт са Ружицом и како су му сестре Борисављевић помогле након што му је у једном италијанском избегличком логору био одбијен захтев за политички азил.

Сестре су се касније преселиле у Швајцарску. Ружица је живела у Лозани, где је наставила рад на свом рукопису. Према Самарџићу, последње године живота провела је у Швајцарској, где је и сахрањена.

Рукопис речника

Борисављевићева је више деценија радила на рукопису под насловом Речник прасрпског — језика мајке. Дејан Радоњин Стевановић је 2007. објавио одломак који јој приписује и навео да је рукопис обухватао више хиљада страница. Према његовој белешци, Борисављевићева тада још није била објавила дело, јер није желела да га објављује у деловима, већ као довршену целину.

У одломку је изнела претпоставку да је српски био првобитни и универзални „језик мајка” и да су првобитне речи биле једносложне. Сматрала је да се њихово значење може реконструисати проучавањем митологије, старих карата, топонима, хидронима и писама. Изнела је и сопствено тумачење назива слова глагољице. Стевановић је напоменуо да без увида у целину рукописа није могао да процени основаност њених тврдњи.

Биографска књига

Драгослава Копривица је 2023. објавила књигу Ружица Борисављевић: кнегиња од Старог Влаха. Књигу је издао Ганеша клуб у Београду, а у систему COBISS заведена је са Ружицом Борисављевић као предметном одредницом. Књига је представљена у Завичајном музеју у Прибоју у октобру 2024.

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Прибојци