Блатноград (мађарски: Mosaburg, словачки: Blatnohrad, немачки: Mosapurc, Moosburg, словеначки: Blatograd) био је главни град древне словенске кнежевине Блатно у Панонији, на реци Зала, 9 км југозападно од језера Балатон. Село Залавар (жупанија Зала, Мађарска) сада заузима место овог раносредњовековног словенског града.
Историја Блатноград је основао моравски кнез Прибина око 839–847. године. Године 850. овде су изграђене и освећене прва црква, црква Свете Марије, и тврђава. Освећао ју је надбискуп Љупрам из Салцбурга. Ћирило и Методије су боравили у Блатнограду 867. године. Неколико година касније, Методије се вратио на позив кнеза Коцела и основао Панонску архиепископију.
Године 901. Блатноград су заузели Мађари. Мало касније, под именом „Залавар“, постао је центар жупаније Зала. Била је то стратешки важна тврђава. Године 1702, тврђава Зала је дигнута у ваздух како би се спречило да падне у руке Куруца. Од тада, град је пропао, а данашње село Зала има само 900 становника.
Археолошка истраживања Остатке цркава и утврђеног насеља (150 x 200 метара) открио је словачки научник Јан Колар у 19. веку. Према ископавањима, чак и након што је постао део Краљевине Угарске, становништво Блатнограда је остало претежно словенско до 11. века. Мађаризација се интензивирала у 12. и 13. веку, а посебно током 19. века. Данас је село претежно мађарско.
Референце
Категорија:Историја Словена Категорија:Историја Словачке Категорија:Великоморавска кнежевина Категорија:Древни градови