Џон Френклин Болт (енгл. John Franklin Bolt; Лоренс, 19. мај 1921 — Тампа, 8. септембар 2004) био је пилот морнаричке авијације Маринског корпуса Сједињених Америчких Држава и одликовани ваздухопловни ас који је учествовао у Другом светском и Корејском рату. Једини је амерички маринац који је стекао звање ваздухопловног аса у два рата, а уједно је био једини пилот Маринског корпуса који је то звање стекао на млазном ловцу. Током војне каријере достигао је чин потпуковника.
Рођен у сиромашној породици у Лоренсу, у Јужној Каролини, Болт је за себе говорио да је „радохоличар”, а током читавог живота био је активан у бројним удружењима и друштвеним делатностима. Пошто је 1941. због новчаних тешкоћа напустио Универзитет Флориде, приступио је резерви Маринског корпуса и започео обуку за војног пилота у оквиру програма Ратне морнарице САД. На пацифичком ратишту летео је на ловцу F4U корсер у операцијама на централним и северним Соломонским Острвима и у Бизмарковом архипелагу, укључујући борбе изнад Бугенвила и Рабаула. У тим борбама признато му је шест победа над јапанским ловцима A6M зеро.
Службу је наставио и током Корејског рата. Крајем 1952. стигао је у Кореју, а 1953. је у оквиру програма размене пилота са Ратним ваздухопловством САД прешао у јединицу опремљену авионима F-86 сејбр. Током неколико недеља предводио је борбене групе у окршајима са ловцима МиГ-15 дуж северне границе Северне Кореје, у подручју познатом као Алеја мигова. Остварио је још шест победа, па је каријеру завршио са укупно дванаест потврђених ваздушних победа.
Болт је остао у Маринском корпусу до 1962, а у познијем делу војне каријере радио је као стручњак за конструкцију и употребу авиона, командант и инструктор. По пензионисању је на Универзитету Флориде стекао звање доктора права. Потом се настанио на Флориди и отворио адвокатску канцеларију, специјализујући се за право непокретности; правом се бавио до 1991. Умро је од акутне леукемије 2004. године. Ране године
Џон Болт је рођен 19. маја 1921. у Лоренсу, у Јужној Каролини, као син Томаса Круза Болта и Еме Брус Болт (рођене Багвел). Имао је млађег брата Бруса. Породица се 1924. преселила у Санфорд на Флориди. Пријатељи и чланови породице су Џона још у младости прозвали Џек.Лоренц и Оливер 1999, Породица је била сиромашна, па је од своје десете године углавном сам зарађивао за одећу и друштвене активности.Дор 2005, стр. 164—165 Радио је више хонорарних послова; једно време је, уз похађање школе, проводио између 30 и 40 часова недељно радећи у локалној млекари. Био је и члан извиђача, у којима је достигао ранг Star Scout.
Средњу школу Семинол у Санфорду завршио је у јуну 1939. године. Школски другови су га описивали као скромног и марљивог, а у последња два разреда биран је за председника одељења.
На Универзитету Флориде студирао је рачуноводство и највећи део трошкова плаћао уштеђевином од послова које је обављао током средње школе. Приступио је почасном академском друштву Фи Ета Сигма и студентском братству Алфа Тау Омега. Када је 1941. и његов брат Брус уписао исти универзитет, породични издаци су постали превелики, па је Џон након друге године напустио студије како би брат могао да заврши факултет. У априлу 1941. пријавио се у резерву Маринског корпуса ради обуке за пилота. Почетак обуке је, међутим, одложио пошто му је Марински корпус понудио да доврши студије и упише право, уз годишњу помоћ од 500 долара.Барон и Вајз 2007, стр. 119—120
Други светски рат
Болт је у јуну 1941. отишао на основну војну обуку. Иако је намеравао да ступи у Марински корпус, пријавио се у програм летачке обуке Ратне морнарице, који му је омогућавао да после школовања лети за маринце. По завршетку основне обуке у новембру 1941. изабран је за пилотску обуку, а у фебруару 1942. премештен је у Морнаричку ваздухопловну базу Атланта у Џорџији. У активну службу позван је непосредно пре напада на Перл Харбор и уласка Сједињених Држава у Други светски рат.Астор 2005, После почетног школовања премештен је у Морнаричку ваздухопловну базу Џексонвил на Флориди, где је следећу фазу обуке започео на авиону SNJ тексан. Оспособио се и за школски авион N3N кенари. Завршну фазу летачке наставе прошао је у Морнаричкој ваздухопловној бази Мајами, летећи на двокрилцу граман F3F, тада најсавременијем школском авиону морнарице. Обуку је завршио 18. јула 1942, када је произведен у потпоручника Маринског корпуса САД и добио значку пилота морнаричке авијације.
Отприлике у то време почео је да се забавља са Дороти Е. Вигинс, коју је познавао из Санфорда. Венчали су се после две године везе, а касније су добили двоје деце, Роберта и Барбару.Лоренц и Оливер 1999, Много година касније, током Корејског рата, Болт је у част супруге на бок свог авиона F-86 сејбр дао да се испише Darling Dottie („Драга Доти”).
После добијања официрског чина распоређен је за инструктора летачких питомаца у базама Џексонвил и Грин Коув Спрингс на Флориди. На тој дужности остао је до децембра 1942, када је јединица расформирана. До маја 1943. обучавао се на палубном ловцу F4F вајлдкет ради припреме за распоред у борбену јединицу.Гембл 1998, Наредних неколико месеци провео је у Морнаричкој ваздухопловној бази Гленвју у Илиноису, где је обавио шездесеточасовну обуку на палуби паробродског носача авиона Вулверин. Пошто се оспособио за употребу палубних авиона, распоређен је у Ваздухопловну базу Маринског корпуса Мирамар код Сан Дијега. У јуну 1943. са својом класом је на транспортном броду Рошамбо отпловио на пацифичко ратиште. Оснивање ескадриле VMF-214
На путу ка фронту Болт је прошао кроз више острвских база, пошто се Рошамбо заустављао у Новој Каледонији и на Новим Хебридима како би избегао јапанске подморнице. По доласку на Еспириту Санто распоређен је у групу нових официра намењених попуни губитака у више ескадрила. Како су губици били мањи од очекиваних, од ове групе образована је нова ловачка ескадрила. Добила је ознаку VMF-214 и назив „Црне овце”, јер њени пилоти првобитно нису били распоређени ни у једну ескадрилу. Јединицом је командовао мајор Грегори „Папи” Бојингтон, а била је опремљена авионима F4U корсер. После неколико месеци премештена је на Раселова острва и до 13. септембра била спремна за борбу.Лоренц и Оливер 1999, Болт је летео кад год му се указала прилика. Иако је био нов на пацифичком ратишту, до септембра је на корсеру сакупио више од 700 часова налета, више него многи борбени пилоти током две борбене туре.Астор 2005,
мини|лево|Болт у јужном Пацифику 1943. године
Ескадрила је 14. септембра започела задатке пратње бомбардера B-24 либерејтор. Јапанци су на аеродрому Кахили и острву Балале имали око 200 авиона, док су им америчке ескадриле у том подручју могле супротставити свега педесетак. Првих неколико задатака протекло је углавном мирно, али је 16. септембра VMF-214 напала група од 35 ловаца A6M зеро. Ескадрила је одбила напад и уништила једанаест јапанских авиона, уз губитак једног сопственог. Уследило је више скупих окршаја са снажним јапанским јединицама. Болт у тим борбама није остварио победу, али је истог месеца унапређен у поручника.Лоренц и Оливер 1999,
Бугенвил и централна Соломонска Острва
Прве победе у тој борбеној тури Болт је остварио 23. септембра. Био је у групи од петнаест авиона VMF-214 који су пратили либерејторе при повратку из напада на Кахили. Бомбардере је пратило између двадесет и тридесет ловаца зеро, па је убрзо дошло до ваздушне борбе.Гембл 1998, У окршају изнад Бугенвилског мореуза Болт је оборио два авиона,Гембл 1998, а његов пратилац Ед Харпер пријавио је још једну победу. Наредних неколико недеља ескадрила је дејствовала са аеродрома Мунда на Соломонским Острвима.
Болт, који је сам себе називао „радохоличарем”,Волтон 1986, важио је међу пилотима за најенергичнијег члана ескадриле. Сакупљао је предмете из свакодневног живота на фронту и слао их кући. Због мноштва сувенира које су прикупили и отпремили, он и још двојица пилота били су познати као „интендантски клинци”. Често је динамитом ловио рибу у луци крај писте, а приређивао је и бројна печења прасади и забаве уз пиво.Волтон 1986,
У слободно време је испитивао различите распореде муниције за митраљезе калибра 0,50 инча (12,7 mm) на корсеру. Пуцао је у бурад од 50 америчких галона, делимично напуњену бензином, и у расходоване авионе на отпаду у Еспириту Санту. Закључио је да су запаљива зрна делотворнија. Уверио је најпре своју ескадрилу, а потом и већину ваздухопловних ескадрила на Пацифику, да уместо дотадашњег односа један према један користе шест запаљивих метака на сваки панцирни или обележавајући метак.Волтон 1986, Гембл 1998, стр. 332—333
Болт је постао познат, али је истовремено навукао гнев команданта ескадриле, током једног задатка који је започео као пратња либерејтора.Лоренц и Оливер 1999, Бомбардери су се изгубили у облацима, а лоше време је приморало ловце да се врате. Амерички пилоти су на повратку уочили густ јапански поморски саобраћај, али због времена нису напали. Пошто је један авион имао квар, група у којој је био Болт морала је да слети на аеродром Баракома на Вела Лавели. Покушао је да наговори остале да се врате и нападну уочене бродове, али су они то одбили.Гембл 1998, стр. 290—291 Болт је допунио гориво и, противно Бојингтоновом наређењу, поново полетео. Уништио је четири непријатељске барже и митраљирао више положаја у близини луке Тонолеј, па се вратио у Мунду. Бојингтон се разбеснео због непоштовања непосредног наређења,Астор 2005, стр. 233—234 али је већ сутрадан стигао телеграм адмирала Вилијама „Була” Халзија: „Онај рат једног човека... који је поручник Болт водио против јапанских циљева код Тонолеја, загрејао ми је срце (стоп). Халзи.”Гембл 1998,
У последњем задатку пре планираног одмора у Сиднеју, 17. октобра, Болтову ескадрилу су из заседе напали јапански ловци изнад аеродрома Кахили. Болт је оборио један непријатељски авион.
Вела Лавела и Рабаул
„У прошлом рату корсери су морали да изводе брзе нападе на јапанске ловце зеро и да пазе да се не упусте у праву маневарску борбу, јер је зеро могао да заокрене готово у месту. У Кореји су мигови изводили нападе, а ми смо заокретали, нарочито на већим висинама.”— Болт о својој тактици из Другог светског рата, 1953.
До повратка ескадриле са одмора Болт је унапређен у капетана, а јединица је премештена на Вела Лавелу. Нова база налазила се око 240 km од Рабаула, средишта јапанских операција на Новој Британији и следећег главног циља ескадриле. Рабаул је био од великог стратешког значаја због луке и више аеродрома, а бранило га је око 98.000 јапанских војника и приближно 400 авиона. Операције VMF-214 вођене су у областима Соломонских Острва и Бизмарковог архипелага.
Шеснаест корсера из VMF-214 било је 23. децембра у саставу групе од 120 америчких ловаца и бомбардера која је напала Рабаул. Удар на град и луку дочекала је велика група јапанских авиона. Штитећи бомбардере, Болт је оборио још два авиона и постао шести ваздухопловни ас своје ескадриле. Два дана касније учествовао је у новом задатку, током којег су остали пилоти ескадриле пријавили четири победе, чиме је број потврђених победа VMF-214 порастао на 76.
Ескадрила VMF-214 је 3. јануара 1944. учествовала у нападу 75 америчких авиона у околини Рабаула, када их је изненадило око 300 јапанских авиона. Бојингтон је оборен и искочио је падобраном изнад Канала Светог Ђорђа. Наредног дана Болт је повео четири корсера у потрагу за њим. Упркос измаглици и потреби да заобиђу јапански радар, довео је групу до подручја претходног окршаја. Бојингтона нису пронашли, али су открили и напали флотилу јапанских баржи, уништивши шест. Болт је пријавио и шесту победу, над јапанским авионом који је покушао да заштити барже.