Кћи Совјетске Киргизије () је слика совјетског уметника Семјона Чујкова. То је завршно платно серије Киргиска колхозна свита (1939–1948), која према ауторовој замисли одражава промене у животу совјетске Киргизије настале током 1930-их и 1940-их. Према историчарима уметности, попут Д. В. Сарабјанова, Кћи Совјетске Киргизије има средишњу улогу у поменутој серији.
Слика је део колекције Државне Третјаковске галерије. Од 2012. може се видети у сталној поставци једне од сала совјетског сликарства Нове Третјаковске галерије. Ауторске реплике слике припадају Музеју ликовних уметности Гапар Ајтијева у Бишкеку и Националном музеју уметности Румуније у Букурешту.
Слика је у више наврата представљала совјетску ликовну уметност на великим изложбама изван СССР-а и Руске Федерације. На Светској изложби 1958. у Бриселу, Кћи Совјетске Киргизије је награђена златном медаљом (заједно са још једном Чујковљевом сликом, Пастирова ћерка).
Приказ слике Снажна, препланула девојка корача степама Киргизије (историчарка уметности Џамал Уметалијева је писала о спором, сигурном ритму покрета). Изнад њене главе је висока купола плавог неба, а на хоризонту су љубичасте планине. Девојка је обучена у светлу хаљину, плави сомотски јелек и црвену мараму. Јелек баца плаве одсјаје на хаљину. Њено лице је мирно и топло, одражава строге представе о лепоти. Црне плетенице уоквирују њено лице са високим челом. Падају јој низ леђа испод мараме.
Силуета девојке рељефно се истиче на позадини пејзажа. Боја наглашава њено јединство са природом: плавило ваздуха је појачано у светлој плавој боји хероинине блузе. Чујков је користио широк спектар плавих, црвених и окер тонова и њихових различитих суптилних комбинација и пропорција. Сунце обасјава девојчин лик, лице и руке, као и пространу степу којом она корача.
Историја слике Кћи Совјетске Киргизије насликана је 1948. То је завршна слика серије Киргиска колхозна свита, започете 1939. (Чујков је прекинуо рад на серији током Другог светског рата).Друго датирање почетка Чујковљевог рада на циклусу налази се у тринаестотомној Историји руске уметности. У њој се почетак рада рачуна од 1945, када је уметник створио слику Песма (тренутно у Харковском уметничком музеју). Совјетски историчар уметности Поликарп Лебедев је рад уметника на циклусу датирао у 1947–1948. Галина Леонтјева, која је слици посветила посебан велики чланак, назвала ју је кулминацијом читаве уметникове серије, „симболом слободног Истока, пробуђеног за активан, самосталан живот“. По њеном мишљењу, слика преноси „лик новог човека, његов карактер у настајању, црте савременог живота у Киргизији... у најконцентрисанијем, најсажетијем и најизражајнијем облику“.
Према совјетској историчарки уметности Јелени Жидковој, Чујков је првобитно замислио пет главных слика у серији Киргиска колхозна свита: Песма, Јутро, Подне, Вече и Младост (то је био наслов који је уметник првобитно замислио за будућу слику Кћи Совјетске Киргизије). Окружење су требали да буду пејзажи и скице уметникових свакодневних утисака. У серији Киргиска колхозна свита коегзистирају скице, жанр-слике (према академику Дмитрију Сарабјанову, оне се таквима могу сматрати само условно, јер не приказују ни конкретан догађај ни радњу) и пејзажи. Свака слика се истовремено може доживети као самостално уметничко дело. Како је приметио савремени историчар ликовне уметности, многе слике ове серије имале су свакодневне називе попут Јутро, Подне, Вече, и биле су скице свакодневног живота у киргиским селима, а „са праксом колхозне производње нису имале више везе него Ван Гогов Црвени виногради у Арлу или Васњецовљеви жетеоци“. Совјетски историчар уметности Анатолиј Богданов је писао да је назив серије, међутим, уметник свесно одабрао: он није приказивао динамику радне активности, већ је поетски интерпретирао њене резултате. Слике серије стварају широку панораму живота у совјетској републици, али су по садржају и сликарским задацима различите. То је, према Богданову, било условљено великим значајем пејзажа на сликама серије — природа не потискује човека, већ је у јединству са начином живота, обичајима и традицијом народа.
Оригинална слика Кћи Совјетске Киргизије тренутно се налази у колекцији Државне Третјаковске галерије у Москви. Изведена је у техници уља на платну, димензија 120 × 95,5 cm (према совјетској историчарки уметности Евелини Полишчук, 120 × 95 cm). Доле лево налазе се уметников потпис и датум настанка платна: С. Чујков 1948. Слику је Третјаковска галерија откупила од самог уметника 1949. године.
Чујков је слику створио у предграђу главног града совјетске Киргизије, Фрунзе (данас Бишкек). Довршио ју је у свом атељеу, где се данас налази Меморијални музеј куће С. А. Чујкова (портрет у угљену Ајжамал Огобајеве, модела за слику, налази се у поставци тог музеја). Чујковљев циљ био је да створи колективни лик човека новог друштва. Истраживачи наводе да овога пута није створио велики број припремних скица и студија за платно, иако је мукотрпан рад на скицама, студијама и композицији био одлика његовог стваралачког метода.Сам Семјон Чујков је о неопходности строгог поштовања правила да се почне са скицама, затим пређе на студије, па тек онда прихвати слике, говорио у књизи Белешке уметника. Према њима, припремним радовима за ову слику Чујков је сматрао слике настале у различитим годинама на којима су приказане киргиске девојчице: Девојчица са памуком (1936), Девојчица са сунцокретом (1939) и Девојчица са књигом (1946). Галина Леонтјева је то објаснила чињеницом да је он дуго година радио на стварању „уопштеног, типичног лика“. Све те слике су, према њеним речима, прекретнице на путу ка стварању лика девојке са платна Кћи Совјетске Киргизије. Свака слика садржи црте које ће бити обједињене у овом завршном платну. Чујков се није ограничио на понављање већ пронађеног: у свакој новој слици је брусио карактер своје хероине, „чинећи га дубљим и вишеслојнијим“.
Историчари уметности примећују да је једна од карактеристика Чујковљевог рада преношење истог лика из слике у слику, уз његово усавршавање, дотеривање и чињење свестранијим док не буде довршен. Једна од ретких познатих скица за слику налази се у колекцији Пермске државне уметничке галерије. Још једна скица поменута је у каталогу уметникових дела Дмитрија Сарабјанова. Изведена је уљем на картону у формату 34 × 26 cm. Ова студија се налази у колекцији Бугарске националне уметничке галерије у Софији. Још једна скица из 1948. наведена је на сајту Министарства културе Руске Федерације (Госкаталошки број 4071982). Насликана уљем на картону, димензија 33 × 25 cm, део је колекције Брјанског обласног уметничког музеја и изложбеног центра (инв. Ж 847), и чува се у њеној архиви. У лето 2007, у оквиру пројекта обележавања 250. годишњице Руске академије уметности, музеј је скицу представио широј публици на једној од изложби серије 20. век очима уметника.
Сам Чујков је веома волео слику Кћи Совјетске Киргизије. Татјана Попова, шефица одељења сликарства у Музеју ликовних уметности Гапар Ајтијева, сматра да је за њега она била симбол новог живота киргиског народа. На овој слици је Чујков изнео своје разумевање новог хероја, новог човека своје домовине, персонификацију совјетске Киргизије.
Ауторске реплике слике За Музеј ликовних уметности Гапар Ајтијева Чујков је 1950. израдио ауторску копију (такође 120 × 95,5 cm).Семён Афанасьевич Чуйков и его эпоха. 1902–1980 [Семјон Афанасјевич Чујков и његово доба. 1902–1980] (на руском). Бишкек: Курама АРТ. 2007. Она се тренутно излаже у сали Семјона Чујкова истог музеја.
Још једна реплика слике Кћи Совјетске Киргизије израђена је за Национални музеј уметности Румуније у Будимпешти. Техника је уље на платну, димензије: 120 × 95 cm. У монографији о Чујковљевом делу, академик Руске академије наука и дописни члан Руске академије уметности Дмитриј Сарабјанов ово платно помиње два пута, али не датира његову израду. У каталогу Јелене Жидкове датирана је у 1951.
У децембру 2006. часопис Комерсант Weekend известио је о још једној верзији слике, понуђеној на аукцији Пола века совјетске уметности у Москви. Комерсант Weekend је платно назвао „чувеном девојком са књигама“. Објављена је информација да је уз утврђену предаукцијску цену од 16–20 хиљада долара, након дугог надметања купца присутног у сали и његовог конкурента који је са особљем аукције комуницирао телефоном, цена порасла на 85 хиљада долара. Међутим, на званичном сајту аукцијске куће SovCom као лот број 45 приказана је потпуно друга слика са истим насловом (Кћи Совјетске Киргизије). Она је из 1940-их, малог је формата (47,5 × 31,5 cm) и представља уље на картону. На слици је приказана млада жена која се осмехује посматрачу, носећи на левом рамену корпу пуну воћа. Каталог Музеја руске уметности у Минеаполису (САД), објављен 2006, помиње ауторску верзију Чујковљеве слике Кћи Совјетске Киргизије (платно, уље, 47 × 37 cm). Она је дошла из приватне колекције (када се то догодило није наведено у каталогу). Настанак ове верзије слике у каталогу је датиран у 1950.
Признања и награде Киргиска колхозна свита била је посвећена личној изложби Семјона Чујкова у Москви 1948. Серија (у Уредби Савета министара СССР „О додели Стаљинових награда за изузетна дела у области уметности и књижевности за 1948. годину“ названа је Серија слика о колхозима Киргизије), која је укључивала и ову слику, награђена је Стаљиновом наградом другог степена за 1948. (Чујков је добио за то време велику суму новца, 50.000 рубаља).Постановлении Совета Министров СССР «О присуждении Сталинских премий за выдающиеся работы в области искусства и литературы за 1948 год» [Уредба Савета министара СССР „О додели Стаљинових награда за изузетна дела у области уметности и књижевности за 1948. годину“] (на руском). Правда: Газета. 1949. Ликовни критичари и гледаоци су одмах издвојили Кћи Совјетске Киргизије из уметникове серије слика. Приметили су лепоту слике и уметничку вештину њеног извођења.
Слика је у неколико наврата представљала совјетску уметност на иностраним изложбама: у Немачкој Демократској Републици (у Берлину и Дрездену) на изложби шесторице академика Академије уметности СССР — Александра Дејнеке, Николаја Томског, Алексеја Пахомова, Георгија Верејског, Гелија Коржева и Семјона Чујкова. У јануару 1965. немачки лист Sächsische Zeitung је писао: „Чујков је изузетан сликар... живо преноси лепоту своје домовине, осећања и мисли људи које приказује... Његови људи су пуни мира, њихова чар непосредности тако је верно ухваћена и пренета да је, на пример, слика Кћи Совјетске Киргизије постала персонификација совјетске омладине и њеног потврђивања живота“.
На Светској изложби 1958. у Бриселу, две Чујковљеве слике, Кћи Совјетске Киргизије и Пастирова ћерка, награђене су златном медаљом. Историчари уметности су приметили да се слике допуњују — на слици Кћи Совјетске Киргизије Чујков синтетизује друштвено значајне црте модела, а на Пастировој ћерки Чујков „комбинује дубоку генерализацију са непосредним емоционалним утиском о природи“.
Модел На неколико скица Чујковљеву пажњу привукао је лик трију киргиских девојака. Лице једне од њих, „пуно унутрашње усредсређености, живог духа и на свој начин лепо, посебно је привукло уметникову пажњу“. Њега није толико занимао њен спољашњи изглед колико могућности које је њен „особени спољашњи и духовни изглед“ пружао за стварање дуго планиране слике посвећене киргиској омладини и завршетку циклуса.