Рајнкеов едем (РЕ) неканцерогени хронични поремећај гласних жица који укључује васкуларну конгестију и оток површинске ламина проприје гласних жица, Рајнкеовог простора (који има просечну дебљину од 0,3 мм и садржи лабаво испреплетена колагенска и еластична влакна. РЕ је познат и као полипоидни кордитис, полипоидни ларингитис и полипоидна дегенерација гласних жица, која је снажно повезан са пушењем дувана, често са злоупотребом гласних жица и повремено са ларингофарингеалним рефлуксом. Касна фаза Рајнкеовог едема је полипоидна дегенерација гласних жица у којој се течност едема смањује и замењује фиброзним ткивним септама које узрокују полипоидни изглед гласних жица. Прекомерна маса која се види код полипоидне дегенерације резултује губитком контроле висине тона и храпавим гласом. Уобичајени узрок којим ове лезија утиче на глас је поремећај вибрационе функције слузокоже. Рајнкеов простор има просечну дебљину од 0,3 мм. Овај простор садржи лабаво испреплетена колагенска и еластична влакна.

Етимологија Рајнкеов едем је назив добио по немачком анатому Фридриху Бертолду Рајнкеу .

Епидемиологија Рајнкеов едем погађа <1% популације. Жене се чешће јављају на лечење, јер је карактеристично снижавање висине тона приметније код жена у поређењу са мушкарцима.

Пушење, гастрични рефлукс и хипотиреоза су фактори ризика за Рајнкеов едем.

Етиопатогенеза Идентификовано је више фактора ризика, од којих су најважнији пушење цигарета, ларингофарингеална рефлуксна болест и фонотраума. Прекомерна маса која се види код полипоидне дегенерације резултира губитком контроле висине тона и храпавим гласом. У литератури је предложено више система градације.

Главни фактор ризика за Рајнкеов едем и његово поновно појављивање је употреба дувана. Клиничка манифестација болести повезана је са бројем попушених цигарета дневно и трајањем изложености диму. Дуже трајање изложености диму цигарета доводи до већег степена хистолошког оштећења. Постоји већа преваленција хркања и опструктивне апнеје у сну код пацијената са Рајнкеовим едемом, што су показали Хамдан и др. Поред тога, пацијенти са Рајнкеовим едемом имали су веће резултате на Епвортовој скали поспаности од пацијената са ОСА који нису имали истовремени Рајнкеов едем.

Клиничка слика Рајнкеов едем се може развити једнострано или обострано. Пацијенте са Рајнкеовим едемом муче различити степени дисфоније. Поред тога, неки ће пријавити диспнеју, међутим, то зависи од степена едема и накнадне опструкције дисајних путева. Дисфонија може бити повремена или константна, а карактерише је продубљивање гласа, вокалски замор, смањен вокалски опсег и губитак високих тонова. Ово продубљивање основне фреквенције и лоша издржљивост гласа чешће наводи пацијенткиње у односу на мушкарце да потраже лечење. Жене са Рајнкеовим едемом се често идентификују као мушкарци када разговарају телефоном или говоре, а да их не виде. Ово се приписује нижем F0 који је карактеристичан за пацијенте са Рајнкеовим едемом.

Листа уобичајених симптома је:

„Кешичасти“ изглед гласних жица

Промуклост и продубљивање гласа

Проблеми са говором (дисфонија)

Смањен вокалски опсег са смањеним горњим границама

Истезање слузокоже (дистензија)

Краткоћа даха (диспнеја)

Симптоми Рајнкеовог едема сматрају се хроничним симптомима јер се постепено развијају током времена и зависе од тога колико дуго је појединац изложен фактору ризика. У случају пушења, све док особа наставља са навиком пушења, Рајнкеов едем ће наставити да напредује. То важи и за друге факторе ризика, као што су нелечени гастрични рефлукс и прекомерна употреба гласа, што је уобичајено за професије као што су певачи и радио-спикери.

Дијагноза Отицање гласних жица и снижавање гласа су упозоравајући знаци да појединац има Рајнкеов едем. На микроскопском нивоу, преглед гласних жица код пацијената са Рајнкеовим едемом показаће смањене нивое колагена, еластина и протеина екстрацелуларног матрикса. Ове карактеристике могу се користити за дијагностиковање Рајнкеовог едема. Рајнкеов едем се сматра бенигним тумором или полипом који може постати преканцерозан ако је укључено пушење. Индикатор рака је развој леукоплакије, која се манифестује као беле мрље на гласним наборима.

Терапија Тренутни стандард лечења је хируршка ексцизија, након престанка пушења. Техника микрофлепа остаје приступ избора за обимне лезије. Хируршко лечење Рајнкеовог едема еволуирало је увођењем различитих ласера ​​у оториноларинголошку праксу; неки од њих се сада могу користити у ординацији.

Примарни циљ терапије је смањење едематозне матрице гласних жица без стимулације стварања ожиљака. То се може урадити хладним поступком или ласером. Тренутно се Рајнкеов едем лечи првенствено хируршком ексцизијом, како у операционој сали тако и у ординацији. Алати укључују микродебридер и фотоангиолитичке ласере попут КТП ласера. Појава флексибилног ласерског система и добрих техника локалне анестезије омогућила је да ординационе процедуре замене операционе сале код благих до умерених случајева Рајнкеовог едема. Ово је предност и за пацијента и за хирурга, јер је показано да смањује време и трошкове процедуре, минимизира ризике од анестезије и омогућава пацијентима да мање одсуствују са посла. Избор пацијената за ординационе процедуре зависи од различитих фактора, укључујући обим болести, толеранцију пацијента и искуство хирурга.

Иако је у литератури описано много приступа лечењу, постоји мало директног поређења између тих приступа и нема очигледног супериорнијег метода лечења Рајнкеовог едема. Потребна су додатна истраживања о идеалном приступу лечењу, што може довести до развоја нових приступа.

Прогноза Рајнкеов едем је стање које се може контролисати. Престанак пушења је кључан за смањење рецидива. Показано је да се глас побољшава након престанка пушења и хируршког лечења Рајнкеовог едема.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Поремећаји гласа