Галактикон Бјелојезерски је блажени, јуродиви и локално поштовани светац Терапонтског манастира. Био је ученик и келијник Светог Мартинијана Бјелојезерског и савременик архиепископа Јоасафа (Оболенског) Ростовског, још једног ученика Светог Мартинијана.

Живот Блаженог Информације о животу светог Галактикона црпе се првенствено из житија његовог ментора, Мартинијана Белозерског. Познато је да је пореклом из Белозерског краја. У младости је служио војску. Положио је монашке завете у Терапонтовском манастиру.

Када је Свети Мартинијан ослабио од старости и болести и више није имао снаге да хода, Галактион га је носио у цркву на општу молитву. Опонашајући пример свог ментора, био је веома ревностан у аскетизму и молитви и није познавао физички одмор. Светитељ га је благословио да постане јуродив Христа ради, и блажени се прославио због овог подвига, који је спојио са задивљујућом видовњаштвом.

Једног дана, блажени Галактион је дошао са братијом у новоизграђену манастирску трпезарију. Братија су почела да хвале нови храм, али Галактион, глумећи лудило, приметио је: „Добро је, али не траје.“ Братија није обраћала пажњу на речи блаженог, али су се обистиниле већ следећег дана. Ћелија једног брата у манастиру се запалила; ватра се проширила на друге зграде, затим на трпезарију, и она је потпуно изгорела. Братија се плашила да ће се звоник запалити, али блажени је рекао: „Овај неће изгорети.“

У то време, Јоасаф Оболенски, бивши архиепископ ростовски, живео је у пензији у Терапонтовском манастиру. Када се келија бившег епископа ростовског запалила, сетио се да је у њој остало „извесно благо“. Када је Јоасаф почео да тугује, Галактион га је прекорио због кукавичлука, а Јоасаф је одговорио да не жали због свог губитка, већ због губитка манастира. Блажени га је тада замолио да покаже тачну локацију блага и, прекрстивши се, неустрашиво је ушао у запаљену келију. Узевши благо, положио га је пред епископа у присуству запрепашћене браће и рекао Јоасафу: „Види, не тугуј, тугујеш због злог дела.“

Један брат, који је живео у манастиру, очајао је и хтео је да оде. Блажени Галактион је дошао до њега, сео на праг келије и рекао: „Шта смишљаш, брате? Да слушаш нашег непријатеља? Али нећеш избећи његов прогон, чак и ако побегнеш од нас. Нигде не можеш избећи замке лукавог.“ Монах је био задивљен блаженом проницљивошћу, његовим увидом у његове тајне мисли и остао је у Терапонтовом манастиру. Служио је као његов игуман 30 година.

Године 1506, велики кнез Василије Иванович послао је војску у Казањ под командом свог брата, кнеза Дмитрија. Вест о томе стигла је до Терапонтовског манастира. Блажени Галактион је рекао: „Велики кнез ће се дуго бринути о Казању. Родиће се кнез Иван: он ће преузети контролу над Казанским царством.“ Браћа су годину за годином чекала рођење сина, Ивана, у великокнежанској породици. Али пошто се предвиђање блаженог дуго није остварило, био је заборављен. Сетили су га се тек када је Иван Васиљевич Грозни освојио Казањ 1553. године.

Више од 20 година након смрти Светог Мартинијана, блажени Галактион се трудио у Терапонтовском манастиру. Разболевши се од неизлечиве болести, много дана унапред је предвидео своју смрт и предвидео њено време. Монах Сава, пекар просфора, који је имао користи од савета и смерница блаженог, дошао је да посети болесног старца. Сава је почео да оплакује своју болест, а блажени је одговорио: „Не тугуј, брате, што ћу те оставити: за осам дана ћеш и ти доћи по мене.“ Сава је био збуњен његовим речима и пренео их је братији. Али оне су се обистиниле са потпуном тачношћу: блажени је умро, а осам дана касније, умро је и његов духовни пријатељ Сава. Блажени Галактион је умро 1506. године.

Референце

Категорија:Светитељи