Волфганг Хендлер (; Потсдам, 11. децембар 1920 – 19. фебруар 1998) је био немачки математичар, водећи рачунарски научник и професор. Познат је по свом раду у областима вештачке интелигенције, паралелне обраде, теорије израчунљивости, човек-машина интерефејсима и графикама.

Биографија Рођен је 11.децембра 1920. године у Потсдаму, Немачка. Студирао је поморско инжењерство на Техничком Универзитету у Гдањску од 1941. до 1944.године након чега је одслужио у немачкој морнарици. Након завршетка другог светског рата уписује студије математике и физике на Универзитету у Киелу.

Од 1948. до 1956.године радио је у немачкој северозападној радио-дифузној корпорацији, бавећи се теоријом комуникација и применом рачунара за побољшање телевизијске слике. Од 1956. до 1959. године је радио у фирми Телефункен где је био главни архитекта првог Телефункен компјутера TR4 , у том моменту најбржег компјутера у Европи. Године 1958. је завршио докторске студије с дисертацијом "Ein Minimisierungsverfahren zur Synthese von Schaltkreisen Minimisierungsgraphen" ("Метод минимизације за синтезу кола: графови минимизације").

Од 1959. до 1963. године је био асистент на Сарланд Универзитету (Universität des Saarlandes), након чега је био и редовни професор науке рачунара на Универзитету Хановер (Leibniz University Hannover). Почетком 1966.године почиње и да оредаје на Универзитету Ерланген-Нурнберг (Friedrich-Alexander-Universität Erlangen-Nürnberg) где је формирао "Institut fur Mathematische Maschinen und Datenverarbeitung (Informatik)" - Институт за математичке машине и обраду података (рачунарство).

Преминуо је 19.фебруара 1998.године у својој 77. години живота.

Научни рад Његов научни рад био фокусиран на неконвенционалне рачунарске архитектуре, организацију паралелног рачунања, микропрограмирање и историју математичких инструмената. Поред практичног пројектовања и имплементације рачунара, значајан допринос дао је развоју теоријских принципа у овој области, што је 1974. године резултирало креирањем Ерлангенског класификационог система (ECS), који данас носи његово име.

Хендлер је аутор више од стотине научних публикација, књига и патената. Међу њима се посебно истиче рад „Innovative Computer Architecture - How to Increase Parallelism But Not Complexity”, објављен као уводно поглавље утицајног зборника Parallel Processing Systems, у коме је помоћу свог класификационог система дао анализу савремених рачунарских архитектура. Његови радови поставили су основе за нови правац у рачунарској науци заснован на интеграцији различитих рачунарских модела унутар јединствене структуре.

Хендлер је 10.фебруара 1992. године постао први научник коме је Научно веће Универзитета у Новосибирску доделио титулу почасног доктора наука (Ehrendoktorwürde). Ово признање му је уручено у знак захвалности за његов пионирски рад на пољу рачунарских наука.

Референце

Категорија:Немачки математичари Категорија:Немачки информатичари