Фауст Корнелије Сула Феликс (22–62. године н. е.) био је једна од мање познатих личности Јулијевско-клаудијевске династије у старом Риму.
Живот Феликс је био син Домиције Лепиде Млађе и суфектног конзула из 31. године, Фауста Корнелија Суле Лукулa, потомка диктатора Луција Корнелија Суле. Његови баба и деда по мајци били су Антонија Старија и Луције Домиције Ахенобарб. Његова баба по мајци, Антонија Старија, била је нећака цара Октавијана Августа, док је његова мајка, Домиција Лепида, била Августова пранећакиња, будући да је била унука Августове сестре Октавије Млађе и тријумвира Марка Антонија. Феликс је био млађи полубрат по мајци царице Валерије Месалине.
Године 47. цар Клаудије I, који је био рођак његове мајке, организовао је да се Феликс ожени његовом кћерком Клаудијом Антонијом. Антонија је Феликсу родила сина, који је, према наводима, био слабашног здравља и умро пре него што је напунио две године. Први рођендан дечака прослављен је у приватном кругу. Феликсова повезаност са царском породицом донела му је рано именовање за конзула 52. године.
Године 55, годину дана након ступања цара Нерона на престо, царски ослобођеник Палада и преторијански префект Секст Афраније Бур ухапшени су под оптужбом да су се заверили како би Феликс био проглашен за цара.„LacusCurtius • Тацит, Анали — Књига XIII, поглавља 1–30“ Завереницима је суђено, али изгледа да Феликс није био умешан. Нерон је, међутим, почео пажљиво да надзире свог шурака, страхујући због његове повезаности са царском породицом.
Године 58. други царски ослобођеник лажно је оптужио Феликса да је ковао заверу за напад на Нерона, вероватно на Неронов подстрек. Нерон је Феликса третирао као доказано кривог, наредио да 59. године буде протеран и заточен у Масилији (данашњем Марсеју у Француској).
Погубљење Коначно, 62. године, дворски стражар Тигелин послао је убице да погубе Феликса. Феликс је убијен за време вечере, пет дана након што је Тигелин издао наређење, а његова глава је потом однета у царску палату. Нерон је понекад задиркивао Феликсову главу због његове ћелавости и седе косе. Историчар Тацит описао је Феликсов карактер као „плашљив и презрен“, а такође је навео да Феликс није био способан да кује заверу против Нерона.
Сада удовица, Клаудија Антонија постала је предмет Нероновог интересовања за брак након смрти његове друге супруге, царице Попеје Сабине. Када је Клаудија Антонија одбила Неронову понуду, он ју је оптужио за покушај побуне и наредио да буде погубљена.
Референце
Категорија:Умрли 62. Категорија:Династија Јулијеваца-Клаудијеваца Категорија:Корнелијевци