Mreža Žene protiv nasilja je koalicija specijalističkih ženskih nevladinih organizacija iz Srbije koje pružaju individualnu podršku ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja i zajednički rade na promeni društvenog konteksta radi smanjenja nasilja nad ženama. Mreža trenutno broji 28 ženskih organizacija civilnog društva iz cele Srbije.
Istorijat Mreža je kao neformalna kolacijia nastala 2005. godine, u kontinuitetu ranijeg ženskog umrežavanja u Srbiji oko pitanja suzbijanja nasilja nad ženama, sa osnovnim ciljem osnaživanja i povezivanja specijalističkih ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje: SOS telefone, savetovališta, centre, skloništa, sigurne kuće i krizne centre.
Povod za jednu od njenih najznačajnijih inicijativa bili su zločini počinjeni u maju 2015. godine, kada je tokom samo tri dana, od 16. do 18. maja, u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu ubijeno sedam žena. Na inicijativu Mreže, koju je potpisima podržalo oko 8.000 građanki i građana iz 25 gradova, Vlada Srbije je 2017. godine odlukom ustanovila 18. maj kao nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici (kasnije obeležavan i kao Dan borbe protiv femicida).
Od 2018.godine rad Mreže je organizovan po regionima koji su formirani po teritorijalnom principu. Mreža funkcioniše kroz rad šest regiona: Vojvodina, Jug, Nišavsko-Pčinjski, Centralna Srbija, Jugo-zapadna Srbija i Beograd.
07.jula.2023. Mreža Žene protiv nasilja je formlizovana i registrovana kao Savez ženskih nevladinih organizacija Mreža Žene Protiv Nasilja i trenutno okuplja 28 ženskih organizacija civilnog društva iz cele Srbije.
Među članicama Mreže su, između ostalih, Autonomni ženski centar i organizacija Fenomena iz Kraljeva, koja je ujedno članica evropske mreže Women Against Violence Europe, akcija protiv trgovine ljudima Astra, organizacija za zaštitu prava i podršku ćenama sa invaliditetom ...iz kruga, romski centar Daje, Žene za mir i mnoge druge koje svojim delovanjem neguju feministički pristup nasilju nad ženama i femicidu kao društvenom i političkom pitanju. Mreža je i sama članica Evropskog ženskog lobija.
Misija i celjvi Mreža je zamišljena kao otvoren prostor za pridruživanje svih organizacija i pojedinki koje rade na smanjenju nasilja nad ženama, bilo direktnim radom sa žrtvama, bilo posredno kroz istraživanja, zagovaranje ženskih ljudskih prava, edukaciju i lobiranje za zakone o zaštiti od nasilja. Delovanje Mreže usmereno je na tri pravca: jačanje kapaciteta i resursa Mreže i njenih članica, unapređenje i ujednačavanje metodologije rada i prikupljanja podataka specijalističkih organizacija, kao i jačanje uticaja Mreže na relevantne nacionalne i lokalne politike i institucije koje donose i sprovode zakone.
Aktivnosti i kampanje Mreža redovno prati i saopštava podatke o ubistvima žena u Srbiji, pozivajući nadležne državne institucije da pravovremeno reaguju, sprečavaju nasilje i ubistva žena te da uspostave i vode sistematsku evidenciju o takvim slučajevima, njihovim uzrocima i posledicama. Prema podacima koje su aktivisti Mreže prikupili iz medijskih izveštaja zajedno sa Autonomnim ženskim centrom, u periodu od dve decenije do 2020. godine u porodično-partnerskom nasilju u Srbiji ubijeno je više od 300 žena, a više od 400 dece ostalo je bez majki. Mreža takođe sistematski prati i analizira način na koji domaći mediji izveštavaju o ubistvima žena.
Mreža svake godine učestvuje u obeležavanju globalne kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama", koja traje od 25. novembra (Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama) do 10. decembra (Međunarodni dan ljudskih prava). Tokom kampanje njene članice organizuju ulične akcije, medijska gostovanja i kampanje na društvenim mrežama u gradovima širom Srbije. Mreža takođe organizuje regionalne okrugle stolove i tribine o izazovima u pružanju podrške ženama sa iskustvom porodičnog i partnerskog nasilja. Mreža je 2016. godine, kao članica Evropskog ženskog lobija, uputila apel , koja funkcioniše unutar Narodne skupšrine Srbije, da se u srpsko zakonodavstvo uvede kažnjavanje korisnika usluga prostitucije, obrazlažući da prostituciju smatra oblikom iskorišćavanja žena i dece.
Na međunarodni dan SOS telefona, 16. maja 2024. Mreža je pokrenula prvi zajednički SOS telefon za žene sa iskustvo rodno zasnovanog nasilja.
Reference
Категорија:Невладине организације у Србији