Сереп () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у Пишпекладањ јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) Налази се у југозападном углу жупаније Хајду-Бихар, у регији Тисантула. Његови суседи су: Пишпекладањ на северу, Шарретудвари на истоку, Кертессигет на југозападу и Буча на западу (последња два насеља већ припадају жупанији Бекеш). Његово засебно насељено насеље је Хосухат, 3-4 километра западно од центра.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. Таксативни подаци о насељу
Историја Име Сереп, или прецизније Зереп, користи се у неколико значења од раног средњег века, а коришћено је за назив мочваре која окружује село, манастира и припадајућег села за слуге. У 28. делу Гесте Хунгарорум, Анонимус помиње место под називом „Лутум Зереп“ (Lutum Zerep), тј. Сереп-мочвара, које многи људи повезују са данашњим насељем, или са манастиром Сереп, који се налазило у овом подручју.
Сам назив је можда настао од једноставног личног имена са мађарском номенклатуром. Лично име које служи као његова основа свакако је словенског порекла и може се пратити до примене личног имена старословенског придева свереп, који првобитно значи „дивљи, жесток, дрзак“. Можда је то био савремени земљопоседник, или можда оснивач манастира, чије је име пренето на манастир, село за слуге насељено поред њега и мочвару. Потоњи се помиње као Блатна улога (Szerep и Szerep-sár) чак и у 16. веку, и тек након тога се проширила употреба имена Блато, Блатњава ливада, (Sár, Sárrét, Sár rétje), потпуно замењујући ранији облик имена.Историја насеља
Савремене референце означавале су три међусобно повезане, али јасно разграничене ствари под именом Сереп: манастир, село и мочвару. Прилагођавајући се овој чињеници, морамо спровести нашу истрагу узимајући ово у обзир, узимајући у обзир три елемента. Први, сигуран помен манастира датира из 1283. године, када су чланови породице Зовард, поделили имања двојице својих преминулих рођака, а тада су се и расули покровитељством манастира Сереп названог по Светом Ђорђу. Други и последњи податак је из 1322. године, када су синови Будуна поделили своје имање манастира Сереп на три дела. Од тада нема више писаних података о манастиру, отприлике у том периоду, 16. век, становништво је прешло у калвинистичку веру и остали у њој до данас.
Демографија Године 2001, 93% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 7% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године
На попису из 2011. године, 69,3% становништва се изјаснило као Мађари, а 15,9% као Роми (30,5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 2,5%, калвинисти 40%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 22,9% (32,8% није одговорило).
У 2022. години, 94,1% становништва се изјаснило као Мађари, 19,6% као Роми, 0,2% као Немци, 0,1-0,1% као Украјинци, Русини, Грци, Срби и Пољаци, 0,5% као остале, недомаће националности (5,9% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 27,5% су били калвинисти, 2,2% римокатолици, 0,4% гркокатолици, 1,5% остали хришћани, 0,6% остали католици, 0,1% православци, 0,1% израелти, 37,6% неконфесионално (30,1% није одговорило).
Референце
Спољашње везе
Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар