мини|За планинаре који се пењу на Монт Еверест, као што је овај пењач, могло би се рећи да имају ентузијазам (живост), јер поседују „мотивацију у изазовним ситуацијама или задацима”.

У позитивној психологији, живост (; или ентузијазам) спада у засебне снаге карактера које људи поседују. Имати живост значи третирати живот као авантуру и осећати мотивацију у изазовним ситуацијама. Људи са живошћу показују ентузијазам, узбуђење и енергију док се суочавају са животним задацима. Живост је компонента врлине храбрости у неким парадигмама позитивне психологије.

Мерење Упитник снага вредности на делу (VIA-IS) јесте упитник за самопроцену који оцењује снагу којом испитаници одговарају на тврдње о себи релевантне за врлине, на Ликертовој скали од 1 до 5. Следеће тврдње у упитнику су осмишљене тако да мере нечију живост: Радујем се сваком новом дану. Једва чекам да започнем пројекат. Желим да у потпуности учествујем у животу, а не само да га посматрам са стране.

Критика Као и код многих других конструката у позитивној психологији, тешко је квантификовати живост. Друге особине попут социоекономског статуса, који се може мерити приходима домаћинства, или конструкти попут страха, који се могу квантификовати променама срчане фреквенције, проводљивости коже и ширењем зеница, имају боље дефинисане и шире прихваћене методе мерења.

Већи део истраживања о снагама карактера спроводи се путем самопроцена. Студија самопроцене је она у којој се од учесника једноставно тражи да пријаве своја сопствена осећања, мисли или процене. Истраживање путем самопроцене је проблематично. Као прво, мере добијене самопроценом су субјективне. Такође, људи могу лажно представити себе или погрешно протумачити постављена питања.

Због таквих проблема, подаци који стоје иза овог истраживања нису толико научно уверљиви колико би могли бити. Истраживања у позитивној психологији имају за циљ развој објективнијих мера за теме попут живости како би се овај проблем решио.

Рад мини|Астронаут Насе Пит Конрад се тушира на свемирској станици Скајлаб. Живост се може подстицати на радном месту са циљем да се допринесе позитивнијем приступу животу код радника. То може индиректно утицати на њихово ишчекивање, узбуђење и енергију на радном месту и тиме можда повећати њихову продуктивност.

У једној студији, 9.803 запослених одраслих особа одговорило је на интернет анкету која је мерила живост, оријентацију према послу као позиву и задовољство радом и животом уопште. За многе анкетиране запослене, посао је био позив и задовољство. Студија је открила да су стручњаци имали највише живости, док су канцеларијски радници и домаћице/домаћини имали најмање. Стручњаци и домаћице/домаћини су чешће посматрали свој посао као позив, док су канцеларијски радници то најређе чинили. Канцеларијски радници су показали један од најнижих нивоа живости јер су у већини случајева свој рад видели само као одскочну даску ка неком бољем позиву. Резултати ове студије се слажу са многим другим студијама.

Живост може бити заразна, као и многе друге снаге карактера. Повезана је са групним моралом, па неке студије из позитивне организационе перспективе истичу њену важност. Психолози су уочили два начина за подстицање живости код радника: физичка кондиција и здравље постављају основу за живост, а она се може одржавати кроз наду и оптимизам. Депресија је добро документовани непријатељ живости и негативно утиче како на продуктивност, тако и на физичко здравље. Превенција или смањење депресије међу радницима такође би могло повећати њихов осећај да је њихов рад животни позив.

Живост је повезана са психолошким благостањем, које је такође кључно у радној организацији. Психолошко благостање предвиђа бољи радни учинак, мањи апсентизам и мању флуктуацију запослених.

Студија из 2009. године спроведена на 228 наставника у Хонгконгу показала је да је живост често повезана са позитивним емоцијама и вишим нивоима задовољства животом. Неговање живости код школских наставника могло би помоћи у борби против синдрома изгарања. Живост је у корелацији са здравим радним понашањем као што су амбиција, креативност, упорност и лидерство. Ово сугерише да интервенције које негују живост могу побољшати радно окружење, повећати задовољство послом (као и опште задовољство животом) и смањити изгарање на радном месту (губитак продуктивности и ентузијазма за рад).

Позитивни развој младих Живост је важна за развој карактера. Промовисање снага карактера као што је живост помаже деци да искусе мање психолошких проблема попут депресије и анксиозних поремећаја. Ово сугерише да неговање живости може ублажити ризик од менталних болести.

Млади са високим нивоом живости обично се истичу у академском смислу и воде срећније животе.

Задовољство животом и живост Виши нивои живости су у корелацији са вишим нивоима задовољства животом међу одраслима, као и међу младима. Живост се може довести у везу са вишим задовољством животом јер је повезана са животним ставом „овде и сада”. Дефиниција живости би такође могла учинити корелацију са задовољством животом таутолошком: тешко је замислити пуне живости (ентузијастичне) људе који су често несрећни. Повећање нечије живости ће вероватно повећати и способност те особе да буде константно срећна.

Демографија Живост спада у оне снаге карактера које су чешће међу младима него међу одраслима. То може одражавати утицај социјалног и когнитивног сазревања и одређених потреба током различитих развојних периода.

Једна студија је указала на мале полне разлике у нивоима живости. За жене, задовољство животом се предвиђало на основу живости, захвалности, наде, уважавања лепоте и љубави. Мушко задовољство животом предвиђало се на основу креативности, перспективе, праведности и хумора. Ови налази потврђују родне стереотипе и сугеришу да задовољство животом може произићи из живота усклађеног са оним снагама које се посебно цене у нечијој култури.

Живост и ментално стање На VIA-Youth подскали живост је у корелацији са вишим нивоима неуротицизма.

Сматра се да посттрауматски раст подстиче живост; измерени нивои живости расту са сваким трауматским догађајем. Ово сугерише да људи могу бити више отпорни него што постојеће теорије претпостављају, с обзиром на корелацију између трауматских догађаја и повећања снага карактера као што је живост.

Примена Један од начина да се негује живост јесте понашање „као да” — вођење живота заснованог на вери, а не на доказима. Ово значи веровати у ствари за које можда нема много доказа или потврда. Поред тога, усвајање снажног говора тела може помоћи, као и „претварање док се то не оствари” (енгл. fake it 'til you make it; понашати се као да особа има више живости све док тај повећани ентузијазам не постане стварност).

Групе које су биле обучене да негују снаге које су у високој корелацији са задовољством животом (као што је живост) имале су значајна побољшања у самопроцењеном задовољству животом након обуке.

Види још Character Strengths and Virtues Преплављеност

Референце

Литература

Категорија:Позитивна психологија Категорија:Осећања