Вертебрална артерија (ВА) (лат. arteria vertebralis ) је главна парна артерија врата и грана подкључних артерија. која снабдева крвљу централни нервни систем. Сваки од ових крвних судова пружа се навише дуж бочне стране врата и спаја се унутар лобање, формирајући јединствену базиларну артерију која се налази у средишњој линији. Као део вертебробазиларног васкуларног система, вертебралне артерије снабдевају крвљу горњи део кичмене мождине, мождано стабло, мали мозак и задњи део великог мозга.

Порекло Вертебралне артерије настају из поткључних артерија, по једна са сваке стране тела, затим улазе дубоко у попречни наставак у нивоу 6. вратног пршљена (C6), или повремено (у 7,5% случајева) у нивоу C7. из првог дела подкључне артерије унутар корена врата, пењу се навише кроз врат пролазећи кроз попречне отворе вратних пршљенова.Током овог дела свог тока ВА, даје мале кичмене и мишићне гране, које снабдевају околне структуре.Drake, R. L., Vogl, A. W., & Mitchell, A. W. M. (2015). Gray’s Anatomy for Students (3rd ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone.

Након изласка из трансверзалног форамена првог вратног пршљена (C1), артерија пролази постеромедијално унутар субокципиталног троугла, савија се пут позади око латералне масе атласа, а затим улази у лобањску дупљу преко форамена магнума. Овде се протеже дуж антеромедијалне површине продужене мождине,Moore, K. L., Dalley, A. F., & Agur, A. M. R. (2014). Clinically Oriented Anatomy (7th ed.). Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. да би се завршила у задњој јами формирајући базиларну артерију са супротном ВА.Osborn A.G. Diagnostic Cerebral Angiography. 2nd ed. Lippincott Williams & Wilkins; Philadelphia, PA, USA: 1999.

Просечан дијаметар десне вертебралне артерије је 4,5мм, а леве 4,7мм. Артерија са већим дијаметром (а то је чешће лева ВА) се назива доминантном. Минорнија артерија је понекад хипопластична, па чак и не учествује у формирању базиларног трункуса.

Анатомска подела на сегменте мини|Сегменти вертебралне артерије у предњој пројекцији Ради бољег прегледа ВА, она је анатомски подељена на четири сегмента, три екстракранијална и један интракранијални.

Први (V1) превертебрални сегмент (префораминални) протеже се нагоре и назад између мишића дугог вратног и предњег мишића скаленуса. Испред њега се налазе унутрашња југуларна и вертебрална вена, а укршта га доња тироидна артерија; леви пршљен се такође укршта са грудним каналом. Иза њега се налазе попречни наставак седмог вратног пршљена, симпатички труп и његов доњи вратни ганглион. Ток ВА од њеног почетка до уласка у TF (обично) је између петог или шестог вратног пршљена. мини|Сегменти вертебралне артерије у бочној пројекцији Други (V2) цервикални сегмент (фораминални, трансфораминални), иде навише кроз форамине у попречним наставцима пршљенова C6 до C2 и окружен је гранама из доњег цервикалног симпатичког ганглија и плексусом вена које се спајају и формирају вертебралну вену у доњем делу врата. Налази се испред стабала цервикалних живаца и прати готово вертикалан ток све до попречног наставка аксијалног пршљена. Улази кроз TF од C6 до C2, настављајући се са трећим V3 сегментом. Овај сегмент може бити изложен компресија од стране реуматолошких обољења, остеофита и разних аномалија.

Трећи (V3) атлантски сегмент (екстрадурални или екстраспинални) излази из C2 форамен трансверзаријума на медијалној страни rectus capitis lateralis. Даље се дели на вертикални део V3v који пролази вертикално нагоре, прелазећи корен C2 и улазећи у форамен трансверзаријум C1, и хоризонтални део V3h, који се савија медијално и постериорно иза горњег зглобног наставка атласа, при чему се предња грана првог вратног живца налази на његовој медијалној страни; затим лежи у жлебу на горњој површини задњег лука атласа и улази у вертебрални канал пролазећи испод задње атлантоокципиталне мембране. Овај део артерије је покривен семиспиналис цапитасом и налази се у субокципиталном троуглу - троугластом простору ограниченом rectus capitis posterior major, Obliquus superior и Obliquus inferior. Први вратни или субокципитални живац налази се између артерије и задњег лука атласа.

Четврти (V4) интракранијални сегмент (интрадурални) пробија дуру матер и нагиње се медијално ка предњем делу продужене мождине; налази се између хипоглосалног живца и предњег корена првог вратног живца и испод прве дигитације лигаментума дентикулатума. На доњој ивици моста спаја се са крвним судом супротне стране и формира базиларну артерију. Овај сегмент склон је компресији од стране остеофита.

Гране мини|Слика леве вертебралне артерије начињена дигиталном субтракционом ангиографијом. У врату, вертебрална артерија даје гране ка кичменој мождини (лат. rami spinales ) и мишићима врата (лат. rami musculares ), а током свог интракранијалног тока, из ВА настаје неколико кључних грана:

Предња кичмена артерија (лат. arteria spinalis anterior) Задња кичмена артерија (лат. arteria spinalis posterior) Доња задња артерија малог мозга (лат. arteria cedrebelli inferior) - снабдева мали мозак и латералну продужену мождину. Менингеалне гране (лат. ramus meningeus) - снабдевају дуру матер. Базиларна артерија (лат. a. basilaris) - која настаје спајањем леве и десне вертебралне артерије, доприноси снабдевању крвљу задњег дела великог мозга.

На споју продужене мождине и моста (понтомедуларни спој), вертебрална артерија се завршава спајањем са својим контралатералним панданом и формирају базиларну артерију (лат. arteria basilaris), која учествује у формирању Вилсовог артеријског круга (лат. circulus arteriosus cerebri).

Функција Вертебралне артерије (ВА), лева (ЛВА) и десна (ДВА), снабдевају горњи део кичмене мождине, мождано стабло, мали мозак и задњи део мозга оксигенираном крвљу, што чини 28% његовог снабдевања. [ 1 , 2 ].

Клинички значај Вертебралне артерије, као компонента вертебробазиларног васкуларног система, снабдевају крвљу горњи део кичмене мождине , мождано стабло , мали мозак и задњи део мозга.

Мождани удар Васкуларна мрежа задњег циркулаторног система коју чине вертебралне артерије подложна је исхемијским и хеморагичним инсулима који могу довести до цереброваскуларног инцидента ( можданог удара ). Пошто вертебралне и базиларне артерије углавном доприносе васкуларизацији можданог стабла, оно ће бити најтеже погођено.

Цереброваскуларни инциденти (исхемијски) су обично узроковани тромбом који зачепљује артеријски лумен и блокира проток крви до циљног ткива. У недостатку артеријске крви, ткиво подлеже исхемији, што на крају доводи до његове некрозе (инфаркта).

Обично се оклузије дешавају унутар малих перфорирајућих грана које снабдевају продужену мождину, мост или мезенцефалон. Инфаркт можданог стабла доводи до дисфункције кранијалних нерава. Кранијални нерви се не укрштају, осим CN II, CN IV, CN VII и CN XII. То значи да ако лезија захвати језгра остатка кранијалних нерава, манифестоваће се или као губитак осећаја или атрофија мишића исте стране као и место инфаркта.

Један од уобичајених синдрома који се јављају током инфаркта мезенцефалона је Веберов синдром , код кога инфаркти погађају језгра окуломоторног нерва. Симптоми су спуштање горњег капка (птоза) на истој страни, са хемиплегијом или хемипарезом контралатералне стране тела, због оштећења влакана кортикоспиналног пута пре него што се декусирају.

Инфаркт у понсу изазива Милард-Гублеров синдром, који се манифестује као ипсилатерална парализа мимијске мускулатуре (због оштећења језгара CN VI) и контралатерална хемипареза/хемиплегија (оштећење кортикоспиналног тракта).

Ако се инфаркт налази у продуженој мождини, узроковаће Валенбергов синдром, који се састоји од ипсилатералне парезе меког непца са дисфагијом (због оштећења nucleus ambiguus-а), ипсилатералне атаксије удова (због оштећења доњег церебеларног педункула), ипсилатералног дефицита бола и осећаја температуре лица (због оштећења спиналног тригеминалног једра) и контралатералног дефицита бола и осећаја температуре тела (због оштећења латералног спиноталамског тракта).

Повреде Повреде вертебралних артерија код трауме вратног дела кичменог стуба завршавају се летално у случају обостране оклузије и инфаркта у задњој лобањској јами.

Највећу опасност за настанак билатералних лезија вертебралних артерија представљају преломи вратне кичме и њених продужетака са дислокацијом. Билатерална посттрауматска оклузија вертебралних артерија може да доведе до испољавања клиничке слике квадриплегије.

Уколико због повреде настане дисекција артерије, неуролошке манифестације настају после слободног интервала различите дужине. Инфаркција малог мозга може да се манифестује и после неколико недеља након повреде главе због оклузије вертебралне артерије на бази дисекције у атлантоаксијалном нивоу. Испољава се нагло повраћањем и поремећајем свести.

Референце

Категорија:Анатомија кардиоваскуларног система Категорија:Крвни судови