Јасболдогхаза () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасберењ јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|170п|Поглед на насеље 1982. Насеље које се налази у западном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, на јужној граници региона Јасшаг. Лежи око 15 km јужно од Јасберења.

Суседна насеља су му Јаношхида (5 km) и Тапиођерђе (8 km).Таксативни подаци о насељуMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Подручје познато као „Чикош” (Csíkos) посебно је богато археолошким налазима, који обухватају предмете из бакарног и бронзаног доба, као и из периода Сармата и Велике сеобе народа. Од посебног значаја било је ископавање аварске некрополе са 251 гробом.

Име насеља се први пут јавља у документу из времена владавине краља Матије (1458. године) као Болдогхаза (Boldoghaza). Каснији записи бележе варијанте као што су Болдогхаз (Bódogház) (1550), Болдог Залаш (Boldogh Zallas) (1567), Болдогхаза (Boldogháza) (1699) и Јасболдогхаза (Jászboldogháza) (1960). По свему судећи, првобитно је било реч о насељу народа Јаси (Jász), на шта указује назив Болдогсалаш (Boldogszállás — „Благословено насеље” или „Болдогов логор”). Према сазнањима, префикс „болдог” (Boldog) потиче од личног имена „Газдаг” (Gazdag) (што значи „Богат”), док суфикс „-хаза” (háza) означава устаљен начин живота, дом. Попис санџака Хатван из 1550. године забележио је 26 мушких становника у насељу; до 1567. године, у њему је живело 14 земљопоседника и две породице беземљаша (котара). Тачан датум уништења села није познат, али се оно не појављује у каснијим пописима. Поново се помиње 1667. године као удаљени посед пусту (puszta) који припада месту Берењ (Berény).

Током процеса redemptio (откупа привилегија 1745. године), Јасберењ (Jászberény) је платио 8.000 рајнских форинти потребних за откуп Болдогхазе.

Током 18. века, ово подручје је често било ненасељено и коришћено искључиво као пашњак. Иако су до 1852. године тамо већ била успостављена пољопривредна газдинства (tanyák), насеље и даље није имало стално становништво. Број становника на овом удаљеном поседу (puszta) почео је значајније да расте тек педесетих година 19. века, након завршетка комасације земљишта. Приметна промена уследила је након седамдесетих година 19. века. Изградња железничке пруге између Хатвана и Солнока (1873. године) позитивно је утицала на развој насеља. Број становника је наставио да расте све до средине 20. века, што је ово насеље усмерило ка даљем развоју. Формирана је мрежа удаљених салаша, груписаних око пет локација (Чикош, Тапио, Алшоболдогхаза, Болдогхаза и Шошида), где су основане школе и читаонице. На тим просторима је у 500 породичних кућа живело око 3.000 људи. Становници су 1946. године одлучили да поднесу захтев да Болдогхаза постане самостална општина, захтев који је одобрио др Иштван Бибо, са ступањем на снагу 1. јула.

Модерна историја овог насеља почиње управо од тог периода.Кратка историја насеља

Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари. Према подацима са пописа из 2001. године, већина становника овог насеља, око 86%, се изјаснило да су римокатолици. Око 5% су реформисти, а приближно 0,5% су гркокатолици. Око 8,5% не припада ниједној цркви или није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Током пописа становништва 2011. године, 87,5% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Роми, а 0,4% као Румуни (12,4% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Верска структура становништва 2011. године била је следећа: римокатолици 66%, реформисани 3,2%, лутерани 0,2%, без верске припадности 6,3% (23,5% се није изјаснило о својој припадности).

Године 2022. 94,5% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, 0,2% као Румуни, по 0,1% као Словаци, Грци, Јермени и Пољаци, а 1,3% као припадници других националности које нису домаће (5,5% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког националног идентитета). Према вероисповести, 2022. године 46,9% чинили су римокатолици, 3,9% реформисани хришћани, 0,6% гркокатолици, 0,5% лутерани, 0,1% православци, 0,7% припадници других хришћанских заједница, 1% остали католици, а 9,7% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (36,5% није одговорило).

Литература

Konkoly Béláné–Zrupkó Ferencné (szerk.): Jászboldogháza régen és ma, Jászboldogháza Község Önkormányzata, 1996. Évek könyve

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Jászboldogháza térképe

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок