мини|Хебрејски текст са „Ја сам онај који јесам” је уобичајени превод на енглески и друге језике хебрејске фразе (; ), која се појављује у Хебрејској Библији (Књига изласка 3:14).Излазак 3:13–15 Ова фраза се такође преводи као „Ја сам који јесам”, „Бићу оно што изаберем да будем”, „Ја сам оно што јесам”, „Бићу оно што ћу бити”, „Стварам шта год стварам”, или „Ја сам Онај који постоји”.

Етимологија

() је први од три одговора дата Мојсију када тражи име Бога у Књизи изласка 3:13–15. Реч () је облик имперфекта првог лица једнине глагола (), „бити”, и због специфичности хебрејске граматике може значити и „ја сам” и „ја ћу бити”. О значењу дуже фразе се расправља, и може се посматрати као обећање („бићу са тобом”) или као изјава о неупоредивости („ја сам без премца”).

Граматичко време у библијском хебрејском језику било је искључиво аспектуално, а не темпорално; односно, глаголи нису морфолошки указивали на то када су се десили, већ само да ли су завршени. Перфекат је означавао сваку радњу која је завршена, док је имперфекат означавао радње које још нису завршене. Додатно, ако је глаголски облик имао префикс () (вав-консекутивни), његов аспект се обртао; глагол конјугован у имперфекту са префиксом читао би се као перфекат, док би се глагол у перфекту са тим префиксом читао као имперфекат. Реч () је облик првог лица једнине имперфекта глагола , „бити”, што у модерном хебрејском означава будуће време „бићу”; међутим, недостаје јој префикс који би захтевао овакво читање у библијском хебрејском.

У преводима на друге језике често је неопходно приписати време глаголу, па се ehyeh мора присилити на једно могуће значење у преводу. Стога се може превести као „ја сам”, „ја сам био” или „ја ћу бити”, али и као модални облик попут „можда сам”, „био бих”, „могао бих бити”, итд. Слично томе, релативна заменица אֲשֶׁר (asher) једнако може значити „који”, „шта”, „да” или „што”. Сходно томе, пошто систем глаголских времена „никако не одговара оном у модерним језицима”, цела фраза се може превести не само као „Ја сам онај који јесам” већ и као „Бићу онај који ћу бити”, „Ја сам онај који опстаје” или „Показаћу се као шта год да се покажем”, па чак и „Бићу јер ћу бити”.

Аутори Новог завета избегавају овај проблем у преводу на коине грчки позивајући се на садашњост, прошлост и будућност заједно: Ἐγω εἰμι [...] ὁ ὠν και ὁ ἠν και ὁ ἐρχομενος („Ја сам онај који јесте, који је био и који долази”).Откривење 1:8

Остали преводи укључују: „Бићу оно што ћу бити” у Лисеровој Библији, „Постаћу шта год желим” у Наглашеној Библији, и „Ја сам Биће” ( ()) у Септуагинти.

Реч () је релативна заменица чије значење зависи од непосредног контекста, тако да су „да”, „који”, „шта” или „где” све могући преводи те речи.Seidner, 4.

Тумачење Према Хебрејској Библији, приликом сусрета код горућег грма (), Мојсије пита шта да каже Израелитима када га упитају који богови ('Elohiym) су га послали њима, а ЈХВХ одговара: „Ehyeh Asher Ehyeh” што се преводи као „Ја сам онај који јесам” додајући: „Кажи овако синовима Израиљевим: 'Ја сам' посла ме к вама”. Након што је рекао Мојсију да то каже Израелитима, ЈХВХ му затим налаже да каже следеће: „ЈХВХ Елохим ваших предака, Елохим Авраама, Исака и Јакова, послао ме је к вама. Ово је моје име заувек. Ово је моја титула кроз све генерације.” Упркос овом разговору, нигде није записано да су Израелити икада питали Мојсија за Божје име. Затим постоји низ вероватно неодговоривих питања, укључујући и то ко не зна Божје име, Мојсије или Израелити (већина коментатора сматра да је Мојсије тај који не зна, што значи да ће га Израелити питати за име како би доказао свој ауторитет), као и шта тачно та изјава значи.

Последњем се може приступити на три начина: „Ја сам онај који јесам” – избегавање Мојсијевог питања; „Ја сам ја који јесам” или „Ја сам онај који јесте” – изјава о природи израелског Бога, а тиме и његово право име. Научници верују да се ово односи на Божју вечну природу, што је уобичајено у древним блискоисточним културама и није ограничено само на хеленистичку филозофију. Ово би могла бити реакција на мотив богова који произвољно нестају у хананској митологији; „'Ја сам' је оно што јесам” или „Ја сам јер јесам” – ова верзија није играла значајну улогу у научним расправама о овој фрази, али је прва варијанта укључена у Нову енглеску Библију. Троструко новозаветно тумачење дато у Откривењу 1:8 указује на разумевање фразе ehyeh asher ehyeh из првог века као описа вечности Бога Израела. Хришћани су такође дуго тумачили овај троделни опис самог себе као повезан са теологијом Свете Тројице.

Католичанство Августин Хипонски и Тома Аквински, црквени учитељи, поистоветили су Биће из Књиге изласка 3:14 са , што је сам Бог, и, у метафизици, Бићем у јаком или интензивном смислу у којем неко поседује све детерминације сваког бића у њиховом највишем степену савршенства. Стога, ово Биће је актуелност сваке актуелности (или чисти Чин) и савршенство свих савршенстава. У Њему се једино суштина и постојање () поистовећују. Док је Свети Августин имао општу интуицију о Њему, Његова филозофска формулација дошла је тек са Светим Томом Аквинским.У делу , I.13.11: "God revealed his name to Moses as HE WHO IS. And this is a most appropriate name since it derives not from any particular form but from existence itself [ipsum esse], and its manner of expression does not, as other names do, delimit God's substance, and represents God's existence in the present tense as knowing neither past nor future." Како је цитирано у

Остала гледишта Јужноиндијски мудрац Ramana Maharši напомиње да од свих дефиниција Бога, „ниједна није тако добро срочена као библијска изјава 'Ја сам онај који јесам'”. Тврдио је да, иако хиндуистички списи садрже сличне изјаве, Махавакје, оне нису тако директне као што је дато у Књизи изласка у Хебрејској Библији.Talks with Ramana Maharshi, Разговор 106, 29. 11. 1935. Надаље, Шри Нисаргадата Махараџ објашњава „Ја сам” као апстракцију у уму Стања без стања, Апсолута или Врховне Стварности, назване Парабраман: то је чиста свест, пре мисли, ослобођена перцепција, асоцијација, сећања. Парабраман се често сматра сродним термином за Врховно Биће у хиндуизму.

Виктор П. Хамилтон предлаже „неке легитимне преводе...: (1) 'Ја сам онај који јесам'; (2) 'Ја сам онај који сам био'; (3) 'Ја сам онај који ћу бити'; (4) 'Био сам онај који јесам'; (5) 'Био сам онај који сам био'; (6) 'Био сам онај који ћу бити'; (7) 'Бићу онај који јесам'; (8) 'Бићу онај који сам био'; (9) 'Бићу онај који ћу бити'.”

У Бахаи вери, референца на „Ја сам” може се наћи на страници 316 књиге Гласници зоре:

Види још Буди, и бива Cogito ergo sum Ego eimi Ја сам (библијски термин) Имена Бога Имена Бога у исламу Самореференца Тат твам аси Непокренути покретач Тања (јудаизам)

Референце

Литература

Категорија:Речи и фразе у Хебрејској Библији Категорија:Божја имена у хришћанству Категорија:Божја имена у јудаизму