Слике фалуса у Бутану су езотерични симболи, који имају своје порекло у манастиру Чими Лхакханг близу Пунаке, бившег главног града Бутана. Сеоски манастир је изграђен у част ламе Друкпа Кунлеја који је живео на прелазу из 15. у 16. век и који је био познат као „Луди светац" (њонпа) или „Божански лудак" због својих неортодоксних начина подучавања, који су били бизарни и шокантни.

мини|десно|Симболи фалуса приказани на кућама у Бутану

Ове експлицитне слике постале су непријатне многим становницима градова ове земље, а овај облик народне културе се неформално обесхрабрује у урбаним центрима док се модерне аврамске културне норме стида према људском телу и сексуалности шире у урбаним центрима Бутана.

мини|Слике фалуса на зидовима у Бутану, где је то свети симбол.

Међутим, слике фалуса се још увек могу видети на зидовима кућа и зграда широм Бутана, посебно у селима, и приписују се Кунлеју. Традиционално, симболи усправног пениса у Бутану имали су за циљ да отерају зло око и злобне трачеве. Симболи фалуса се углавном не приказују у храмовима заједнице и џонговима, који су места богослужења где живе ламаи или будистички монаси и монахиње који су усвојили целибатски начин живота. Међутим, сеоске и обичне куће их настављају приказивати.

Док се историја употребе симбола фалуса генерално прати до Друкпа Кунлеја, студије спроведене у Центру за бутанске студије (ЦБС) су закључиле да је фалус био саставни део ране етничке религије повезане са Боном која је постојала у Бутану пре него што је будизам постао државна религија. У Бону, фалус је био саставни део свих ритуала. Дашо Лам Санга, бивши директор Института за језичке и културне студије (ИЛЦС), иако признаје да нема писаних докумената о овој теми, позива се на усмену историју: „Али се веровало да је обожавање фалуса било у пракси чак и пре доласка Гуруа Ринпочеа и Шабдрунга Нгаванга Намгјала... Оно што знамо о томе је оно што смо чули од наших предака."

Историја Често помињано порекло симболичног фалуса је као наслеђе популарног бутанског свеца Друкпа Кунлеја (1455–1529). Кунлеј је емигрирао из Тибета, школовао се у Ралунг манастиру у Тибету, и припадао је периоду Пема Лингпа и био његов ученик. Био је луди светац који је много путовао по Бутану, који је волео жене и вино, и прихватио богохулне и неортодоксне начине подучавања будизма. Његови сексуални подухвати укључивали су његове домаћине и покровитеље. Био је потпуно лишен свих друштвених конвенција и називао се „Лудак из Кјишодрука."

Намера Друкпа Кунлеја била је да шокира свештенство, које је било охоло и претерано стидљиво у свом понашању и учењима будизма. Међутим, његови начини су се допали лаицима. Он је ширио легенду о сликању фалуса на зидовима и качењу висећих фалуса са кровова кућа да отерају зле духове и покоре демонице. Он се, стога, такође назива „светац плодности", јер манастир који је изградио, Чими Лхакханг, посећују не само Бутанске жене већ и људи из Сједињених Америчких Држава и Јапана.

Кунлејев орган, како је насликан, назива се „Гром пламене мудрости" јер је узнемиравао демоне и демонице и покоравао их. Такође се каже да је он „можда једини светац у религијама света који је готово искључиво идентификован са фалусом и његовом креативном моћи". Због тога је његов фалус, као симбол, приказан на сликама на зидовима кућа, а он је приказан на тхангка сликама како држи „дрвени штап са главом пениса".

мини|Чими Лхакханг, који је основао Друкпа Кунлеј и који је познат по својим дрвеним фалусима.

Њонпа је живео на месту познатом као Лобеса близу Чими Лхакханга да отера демонице и заштити локално становништво. Према легенди, користио је да удара зле силе својим пенисом (или је општио са њима) и претвара их у заштитна божанства. Чими Лхакханг је изграђен у част лудог свеца од стране његовог рођака на хумци (ову хумку је Кунлеј назвао „женска дојка") у долини за добра дела учињена његовом народу покоравањем злих сила и демоница његовим „магичним громом мудрости". Изграђен је 1499. године са квадратним планом и златним торњем. Прилази му се из села Јовакха, а све куће на путу су осликане симболима фалуса.

Манастир данас садржи неколико дрвених фалуса укључујући фалус са сребрном дршком („Ламин гром"), који је луди светац наводно донео из Тибета. Ово сада често користи тренутни лама манастира да удара жене по глави као благослов за рађање деце. Манастир је такође украшен статуом Ламе Кунлеја са његовим псом Сачијем. Слике Нгаванга Намгјала, Гаутаме Буде и Авалокитешваре су такође обожене у манастиру. Жене долазе у манастир тражећи благослове деце тако што их председавајући лама удара по глави дрвеним и костаним фалусима. Име још нерођеног детета такође се бира одабиром бамбусових листића постављених на олтару исписаних именима дечака и девојчица. Такође се каже да је мали ступа на олтару направио сам Кунлеј.

Такође се тврди од стране истраживача друштвених наука да је фалус репрезентација „световне илузије жеља", и каже се да је као симбол моћи и плодности анимиста Бон религије, репрезентација фалуса спојена са будизмом у Бутану. Слични прикази фалуса могу се наћи у Тајланду, Балију и у другим културама.

Анегдоте и праксе Неколико анегдота се прича о луцкастим начинима Друкпа Кунлеја. Каже се да му је једном приликом поклоњена света нит да стави око врата. Међутим, шокирао је људе рекавши да ће везати нит око свог пениса са надом да ће му то донети „срећу са дамама".

Међу неким заједницама у источном Бутану, сваке године током одређеног периода, фалуси се обожавају цвећем, црвеном аром и млеком, у настојању да се тражи заштита од злих духова. У централном Бутану, дрвени фалус се урања у чаше пре него што се пића понуде гостима. Неки фалуси, посебно у руралном Бутану, опремљени су комичним очима.

Слика фалуса се такође назива институционализовани графити. Види се осликан у различитим дизајнима, а необичан дизајн који се види је онај са змајем који јаше фалус. Једна уобичајена карактеристика која се примећује је да се фалус увек види како ејакулира.

Симболизам мини|300px|Фалична слика на зидовима ресторана „Bhutan Kitchen" у Тимбуу.

Веровање да такав симбол доноси срећу и тера зле духове толико је укорењено у психу обичног становништва у Бутану да се симболи рутински сликају изван зидова нових кућа и чак се сликају на регистарским таблицама камиона. Резбарени дрвени фалуси се каче (понекад укрштени дизајном мача или бодежа) напољу, на стрехама нових домова, на четири угла.

Дрвени фалуси се такође постављају у пољопривредна поља као својеврсно страшило, када усеви почну да ничу. Атсаре (маскирани кловнови) такође украшавају своју опрему за главу тканином осликаном фалусом, током популарног фестивала Тшечу који се одржава сваке године у различитим манастирима широм Бутана. Ови кловнови такође плешу са својим светим бичевима и дрвеним фалусима. На путу од аеродрома Паро до Тимбуа ове експлицитне слике фалуса су уобичајен призор на „окреченим белим зидовима домова, продавница и ресторана."

У манастиру Чими Лхакханг, светилишту посвећеном Друкпа Кунлеју, види се неколико дрвених пениса који се користе за благосиљање људи који посећују манастир на ходочашћу тражећи благослове за рађање детета или за добробит своје деце. Упадљиво приказан фалус у манастиру је смеђи дрвени комад са сребрном дршком, религијска реликвија која се сматра да поседује божанске моћи и стога се користи за благосиљање духовно оријентисаних људи. Такође се каже да спречава свађе међу члановима породице у кућама које су осликане овим симболима.

Ритуал усељења алт=Обожавање фалуса у Бутану|мини|299x299px|Село поред храма плодности Чими Лхакханг где су фалуси осликани на зидовима

Као део церемоније усељења нових кућа, традиционални ритуал укључује подизање симбола фалуса на четири угла стреха куће и један унутар куће. Корпа пуна резбарених дрвених фалуса се подиже на кров куће да би се фиксирали на четири кардинална угла. Групе и мушкараца и жена ангажује власник куће за подизање корпе на кров.

Док мушкарци вуку корпу горе конопцем чврсто везаним са крова, жене покушавају да је повуку доле; током овог процеса, певају се развратне фалусне песме и са сваким повлачењем људи који гледају вичу „ласо". Мушки изводе лажну вежбу као да нису успели да подигну корпу и корпа се испушта на земљу. Намера је да се добију бесплатна алкохолна пића од власника куће да „енергишу" мушкарце. Након пијења, мушкарци коначно подижу корпу на кров и фиксирају фалусе на четири угла крова на крајевима стреха.

Фалуси су такође везани бодежом (реди) и осликани у пет различитих боја; каже се да су боје ознаке пет божанских израза: „Бели бодеж који представља мир, чистоћу и хармонију, црвени бодеж који представља богатство и моћ постављен је на запад, жути бодеж који представља благостање постављен је на југ, а на север се поставља зелени бодеж који представља заштиту. Пети бодеж постављен унутар куће је обично плаве боје и симболизује мудрост." Популарно веровање у постављању ових симбола је да тера зле духове, а не као симбол плодности.

Види још Бутанска уметност Лингам Фалична архитектура Фалус Фалични графити

Референце

Литература

Спољашње везе Божански лудак — Узвишени живот и песме Друкпа Кунлеја Фалус: Луда мудрост из Бутана Слике фалуса на Flickr-у Зидна слика у Чими Лхакхангу Зидна слика у Чими Лхакхангу Удата за Бутан

Категорија:Бутанска уметност Категорија:Бутанска култура Категорија:Фалични симболи Категорија:Будистички симболи