Тровачице из Тисазуга (, израз „тровачице из Тисазуга” (Tiszazug) односи се на групу жена из села у региону Тисантул које су између 1911. и 1929. године отровале око 300 људи (мада је тај број споран; историчар Бела Бодо, на пример, процењује да је број жртава износио свега 45–50). Иако је већина ових случајева тровања откривена у селу Нађрев (Nagyrév), што је довело до настанка алтернативног назива за умешане жене, „Творци анђела из Нађрева”, слична тровања су се догодила и у местима Тисакирт, Окечке, Тисафелдвар, Кунсентмартон, Мештерсалаш и Ечед. Штавише, слични инциденти, иако су привукли знатно мање пажње јавности него афера у Тисазугу, забележени су и у жупанијама Бекеш, Чонград и Зала.

Према спроведеној истрази, локална бабица, госпођа Ђулане Фазекаш (рођена као Жужана Олах — 20. мај 1861Keresztelése bejegyezve a nagyrévi ev. ref. keresztelési akv. 25/1861. fsz. alatt – 19. јул 1929)Halálesete bejegyezve a nagyrévi polgári halotti akv. 18/1929. fsz. alattAz életkorára vonatkozó bejegyzés téves. A többi korabeli forrás, pl. a sajtótermékek is 68 évesnek nevezik., подстицала је жене из Нађрева (које су чиниле већину починитељки) да користе арсен, међутим, каснија истраживања су открила да су и друге жене имале улогу у дистрибуцији отрова.Ládonyi Emese: „Átkos lidércként nehezedett a falura…” - A nagyrévi bába, Fazekas Gyuláné szerepe a tiszazugi arzénes gyilkossági ügyekben, epa.oszk.hu На утврђивање чињеница у овом случају, посебно на означавање госпође Фазекаш као главног кривца, очигледно је утицала чињеница да је она извршила самоубиство на самом почетку кривичног поступка (у јулу 1929. године), стога је осталим учесницама било у интересу да пребаце кривицу на жену која, због своје смрти, више није могла бити кривично гоњена.

Осам осумњичених осуђено је на доживотну робију, две особе су добиле краће затворске казне, а шест је осуђено на смрт (три су заиста и погубљене). Арсен им је набавила и подстакла их на његову употребу локална бабица Жужана Фазекаш, рођена Олах (мађ. Fazekas Gyuláné Oláh Zsuzsanna), супруга Ђуле Фазекаша. Њихова прича је тема документарног филма The Angelmakers и играног филма Hukkle.

Госпођа Ђулане Фазекаш живела је у Нађреву а рођена је 20. маја 1861. године. Локални записи је помињу као једну од сеоских бабица почевши од 1893. године. Иако се у почетку бавила искључиво пружањем помоћи при порођају, око 1900. године почела је да се бави и лечењем. Између 1911. и 1921. године, против ње је у више наврата покретан поступак због вршења незаконитих абортуса, али је њен адвокат седам пута успео да издејствује ослобађајућу пресуду. Према доступним изворима, суд је никада није прогласио кривом по оптужби за омогућавање абортуса. Тадашња штампа је опширно извештавала о суђењима поводом тровања у Нађреву, готово демонизујући госпођу Фазекаш, која, пошто је добровољно одузела себи живот како би избегла кривично гоњење, није могла да се брани. Упркос веома китњастом и често преувеличаном тону новинских извештаја, нема сумње да је она била централна фигура ове афере, ипак, у дистрибуцију арсена биле су укључене и друге жене, а откривено је и једно убиство које није било повезано са њом. Иначе, израз „тровачице из Тисазуга” постао је широко познат захваљујући једном таквом утицајном новинском извештају: чланку истог назива, који такође није био нарочито објективан, а који је о судском поступку написао Жигмонд Мориц.

Позадина и злочини Жужана Фазекаш била је бабица средњих година која је у Нађрев стигла 1911. године, док је њен супруг већ био нестао без икаквог објашњења. Између 1911. и 1921. године, десет пута је хапшена због вршења илегалних абортуса, али су је судије сваки пут ослобађале оптужби.

У тадашњем мађарском друштву, будућег супруга тинејџерке бирала је њена породица, а она је била принуђена да прихвати избор својих родитеља. Развод се ретко одобравао чак и ако је супруг био алкохоличар или склон насиљу. Закон је већ тада дозвољавао развод у случајевима тешког злостављања, али је терет доказивања увек падао на жртву таквог односа. Током Првог светског рата, када су војно способни мушкарци одлазили у борбу за Аустроугарску, сеоско подручје Нађрева било је идеално место за смештај савезничких ратних заробљеника. Будући да су заробљеници имали ограничену слободу кретања унутар села, тамошње жене су често имале једног или више страних љубавника док су им супругови били одсутни. Када су се мушкарци враћали, упркос неверству својих супруга, многи су одлучивали да наставе са пређашњим начином живота, што је стварало напету ситуацију. У том периоду, Фазекаш је почела тајно да наговара жене које су желеле да побегну из такве ситуације да отрују своје мужеве арсеником добијеним кувањем папира за хватање мува и сакупљањем смртоносног талога који би испливао на површину.

Након убиства супруга, неке жене су наставиле да трују своје родитеље, који су им постали терет или чије су наследство желеле да се дочепају. Друге су тровале своје љубавнике, а неке чак и сопствене синове. Бабица је наводно питала жене које су починиле тровања: „Зашто да их трпите?”

Хапшење и суђење Прво тровање у Нађреву догодило се 1911. године, оно није било дело Фазекашове. Убрзо су уследиле смрти других супруга, деце и чланова породице. Тровања су постала својеврсни тренд, а до средине двадесетих година 20. века Нађрев је стекао надимак „округ убистава”. Процењује се да је током 18 година колико је Фазекаш живела у том крају почињено између 45 и 50 убистава. Била је најближе што је село имало лекару, а њен рођак је био службеник који је архивирао све потврде о смрти, омогућавајући тако да убиства остану неоткривена.

Наведена су три међусобно противречна описа догађаја који објашњавају како су тровачице коначно откривене. Према једној верзији, Сабо (Szabó), једна од припадница ове групе, ухваћена је на делу од стране две особе које су преживеле њен покушај тровања. Она је затим оптужила жену по презимену Букеновески (Bukenoveski), која је потом именовала Жужану Фазекаш (Fazekas). Према другој верзији, студент медицине из суседног града открио је високу концентрацију арсена у телу које је вода избацила на речну обалу, што је покренуло истрагу. Међутим, према речима Беле Бодоа (Béla Bodó), мађарско-америчког историчара и аутора прве стручне књиге о овој теми, за убиства се коначно сазнало 1929. године, када је уреднику мањих локалних новина упућено анонимно писмо у којем су жене из региона Тисазуг (Tiszazug) оптужене за тровање чланова својих породица.

Надлежни органи су извршили ексхумацију десетина лешева са локалног гробља. На оптуженичкој клупи нашло се 28 особа (све осим две биле су жене), а осуђене су за укупно 162 убиства. Иако је случај детаљно истражен и у периоду између 1929. и 1931. године одржано 12 суђења, не постоје прецизни подаци о броју жртава, с обзиром на то да су други извори процењивали тај број на око 300. Власти су водиле одвојене судске поступке како би избегле велику медијску пажњу. Суђења су на крају резултирала са шест смртних казни (три особе су погубљене вешањем, док су остале три казне преиначене: једна особа је ослобођена оптужби, а две су осуђене на доживотну робију), осам казни доживотног затвора и две краће затворске казне.

Сама госпођа Ђулане Фазекаш никада није изведена пред суд, ујутру 19. јула 1929. године, видевши жандаре како се приближавају њеној кући да је ухапсе, извршила је самоубиство, према матичној књизи умрлих, „тровањем каустичном содом”.

Одломак из дела Жигмонда Морица *Тровачице из Тисазуга* Ауторово сећање на суђење, засновано на сведочењу једне жене:

Адаптације Роман, драма Háy Gyula: Tiszazug (драма) Kosáryné Réz Lola: Különös ismertetőjele: nincs (роман, 1941) Mikes Imre: Arzén (роман; остао у рукопису и није објављен)Mátay Mónika (szerk.): Méregkeverők. Korall, Budapest, 2016. 117. oldal Saád Katalin: Csupaszon (роман, 1997) Jessica Gregson: Angyalcsinálók (роман) Patti McCracken: The Angel Makers: Arsenic, a Midwife, and Modern History's Most Astonishing Murder Ring (роман, 2023) Филм Dömölky János: Holtág (1968) Pálfi György: Hukkle (филмсатира, 2002) Astrid Bussink: A komp nem üzemel (2005) Az angyalcsinálók (документарац, 2005)

Литература

Bodó, Béla. Tiszazug: A Social History of a Murder Epidemic. Columbia University Press East European Monographs, 2003. . Gómez, Fernando. Veneno, drama en cuatro actos. Editorial Los Libros del Mississippi, 2024. Gregson, Jessica. The Angel Makers. PaperBooks Ltd. 2007. . McCracken, Patti. The Angel Makers: Arsenic, a Midwife, and Modern History's Most Astonishing Murder Ring. William Morrow and Company. 2023. . Newton, Michael. The Encyclopedia of Serial Killers. 2nd edition. Checkmark Books. 2006. . pp. 1–2.

Референце

Спољашње везе Библиотека криминала CLEWS: Блог о историјским случајевима стварних злочина Веб-сајт филма „Angelmakers” Подкаст о стварним злочинима „Evidence Locker”: „Творци анђела из Нађрева” | Hungary http://www.szabadfold.hu/lakohelyem/mereggel_megoldott_ugyek_arzenos_gyilkossagok http://www.szoljon.hu/jasz-nagykun-szolnok/bulvar/arzennal-irtottak-ki-sajat-csaladjukat-245930 http://www.szoljon.hu/jasz-nagykun-szolnok/bulvar/akadtak-akik-megbantak-a-tettuket-247944 http://www.szoljon.hu/jasz-nagykun-szolnok/kozelet/1929-az-arzenes-gyilkossagok-nyomaban-80135 Јудит Дорош: Стигматизовано село Озлоглашене мађарске серијске убице Филм Филм творци анђела Astrid Bussink: The Angelmakers, 2005 (33 min).

Категорија:Мађарске серијске убице Категорија:Убице