Тисаинока () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|150п|Реформатска црква мини|лево|200п|Харасти курија Насеље се налази се на Великој равници, у југозападном углу жупаније, у региону Тисазуг на левој обали реке Тисе, око 40 километара од Солнока.Топографске информације

Суседна насеља су Тисакирт, Черкеселе, Нађрев и Цибакхаза. Најближи градови су Кунсентмартон и Тисафелдвар, као и Тисакечке на десној обали Тисе (налази се у Бачко-кишкунској жупанији).Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Порекло Тисаиноке се по подацима протеже све до средине 15. века. Насеље је основано око 1440. године као хуситско упориште, о чему сведоче рушевине словенске цркве на његовом старом гробљу. Први писани помен села јавља се 1450. године под именом „Inatha”, када је Јанош Хуњади доделио земљу породици Герче као награду за њихову службу. Село, мештена у историјској области Јасшаг (Jászság) полуаутономној територији у оквиру средњовековне мађарске Краљевине коју су у 9. веку населила мађарска племена, а касније и номадски народ Јаси (Jász) бежећи од монголских инвазија у 13. веку.Кратка историја насеља

Током османске окупације, Тисаинока је претрпела драстично смањење броја становника и постала власништво коњичког гарнизона из Хатвана. Високи порези су нагнали мештане на одлазак, па је 1601. године забележено да је насеље постало ненасељена пустара. Почетни напори за поновно насељавање уследили су након 1618. године, али је заједница остала малобројна, уз додатне потешкоће изазване Текелијевим устанком (Thököly uprising) и разарањима која су 1703. године починиле српске нерегуларне снаге у савезу против мађарских трупа. Тадашња организација насеља заснивала се на ситној пољопривреди у условима несигурних граница, што је одражавало шире немире у области Јасшаг током сукоба Хабзбурга и Османлија.

Осамнаести век је донео период систематског поновног насељавања након демографског пада изазваног османским ратовима, при чему су нови досељеници пристизали углавном из Фелвидека (Горња Мађарска) и жупаније Бекеш (Békés) како би оживели сеоску привреду. До 1715. године број становника се скромно повећао на 5 кметова и 4 сиромашна сељака без земље (тзв. cottagers), који су обрађивали око 63 köböl-а (приближно 3,8 хектара) обрадиве земље, што указује на то да је земљишни посед у том раном периоду био концентрисан у рукама племства. Власништво се мењало укључивањем аристократије, што се види из примера из 1741. године, када је грофица Форгач делила управу са породицом Рецки, док је оснивање Реформисане цркве 1733. године нагласило протестантску оријентацију досељеника и учвршћивање заједнице.

Статус велике општине (nagyközség) добила је 1872. године.

Током периода комунистичке владавине, Тисаинока је крајем педесетих година 20. века прошла кроз процес колективизације, који је у потпуности спроведен до 1959. године. Тај процес је објединио приватна газдинства у задружне целине и изменио друштвену динамику у руралном подручју Тисазуга. Поплава реке Тисе из 1970. године, једна од најтежих у том веку, угрозила је долину Тисе рекордним водостајима и дугим трајањем поплавног таласа, што је подстакло унапређење система одбране од поплава. Након преласка са социјалистичког уређења 1989. године, локална обнова је обухватила и пројекте од значаја за заједницу: 1992. године откривен је споменик жртвама Другог светског рата, док је изворни торањ Реформисане цркве, оштећене током тог рата, реконструисан и поново постављен 2014. године.Мистериозни Тисазуг

Демографија Године 2001. 96% становништва насеља изјаснило се као Мађари, 2% као Роми, 1% као Немци и 1% као Румуни. Према подацима пописа из 2001. године, приближно 34% становништва припада Реформисаној цркви, а око 30,5% Римокатоличкој цркви; око 35,5% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Подаци о етничкој припадности са пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 95,4% становника изјаснило се као Мађари, 9,7% као Роми, 0,7% као Немци, 1% као Румуни и 0,2% као Словаци (4,6% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед вишеструких идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура становништва 2011. године била је следећа: римокатолици 30,6%, реформисани 31,8%, лутерани 0,2% и лица без верске припадности 23,3% (13,6% се није изјаснило о верској припадности).

Године 2022. 92,6% становништва изјаснило се као Мађари, 12,2% као Роми, 1,1% као Украјинци, 0,3% као Немци, 0,3% као Хрвати, а 1,9% као припадници других етничких група које нису домаће (6,9% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед вишеструких идентитета). Што се тиче вероисповести, 16,2% су били реформисти, 13,5% римокатолици, 0,8% гркокатолици, 0,5% православци, 4,2% припадници других католичких заједница, а 30,2% се није изјаснило као припадници ниједне верске заједнице (34,5% није дало одговор).

Галерија

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Тисаинока на maplandia.com Мапе Тисаиноке Тисаинока на utazom.com

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок