Navicula teodorae је врста дијатомеје из рода Navicula, породице Naviculaceae и класе Bacillariophyceae. Описана је као нова врста 2026. године на основу материјала сакупљеног у термоминералним изворима у Србији. Формално име врсте је Navicula teodorae Milićević, Jakovljević, Popović et Van de Vijver.

Разликовање од сродних врста

Navicula teodorae се од сродних врста рода Navicula разликује комбинацијом облика и димензија валве, густине стрија, грађе средишњег подручја и облика врхова.

Најсличнија јој је Navicula cryptotenella. Иако се димензије валви и густина стрија код две врсте делимично преклапају, N. teodorae има конвексне ивице које се благо издужују према врховима, док су код N. cryptotenella ивице равне, а врхови нису продужени. Средишње подручје код N. teodorae је мало и правоугаоно, обично ограничено са по две јасно скраћене стрије, док је код N. cryptotenella окружено већим бројем радијалних стрија.

Од Navicula veneta разликује се пре свега по врховима валви. Код N. veneta они су јасно издужени и кљунасти, док су код N. teodorae веома слабо продужени. Navicula breitenbuchii има знатно веће и шире валве, мању густину стрија и готово паралелне, равне ивице. Navicula similecataracta-rheni има шире валве, док се њихов облик и грађа средишњег подручја више приближавају N. cryptotenella него N. teodorae.

Navicula vandevijveri има више кљунасте врхове, уочљиве ареоле при светлосној микроскопији и радијалније стрије. Navicula staffordiae има мање и заобљеније средишње подручје и мање конвексне ивице, док N. teodorae има изразито конвексне ивице и врхове који се постепено сужавају од средине валве.

Типски материјал

Холотип је означен као TM0005 и представља цео трајни препарат који се чува у влажној колекцији Департмана за алгологију и микологију Биолошког факултета Универзитета у Београду, у оквиру Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац у Београду. Као изотип је означен препарат BR-4934, који се чува у Ботаничкој башти Мејзе у Белгији.

Типски локалитет је природни термоминерални извор у Омољици у Србији, на координатама 44°45′39,84″ N, 20°45′10,62″ E. Материјал је сакупила Ана Милићевић 26. новембра 2023. године.

Име

Врста је добила име teodorae у част Теодоре Милићевић, сестре прве ауторке, у знак захвалности за њену сталну подршку и инспирацију. Станиште и распрострањење

Navicula teodorae је први пут пронађена у термоминералном извору у Омољици. Током теренског истраживања у новембру 2023. године узорци су сакупљани са потопљених површина и из зоне прскања воде. Епилитски узорци добијени су стругањем са пет потопљених каменова на месту где вода излази из базена, док су седиментни узорци узимани са муљевитог дна.

На типском локалитету температура воде износила је 22 °C, pH вредност 8,1, електрична проводљивост 1.804 µS/cm, а укупна количина растворених материја 1,2 ‰. Врста је пронађена и у епилитским и у епипеличним узорцима. Узорак је био доминантан по присуству врста Nitzschia palea, Navicula veneta и N. teodorae, док су међу честим, али недоминантним врстама биле Achnanthidium exiguum и Gomphonema parvulum.

Врста је забележена и у другим термоминералним изворима у Буковичкој Бањи, Овчанској Бањи, Пољанама и Бањи Врујци. На тим локалитетима најчешће је налажена у термоминералним водама умерено до повишене температуре, благо алкалне реакције и са високим садржајем минерала. Температура воде на местима на којима је забележена достизала је до 25,1 °C, док су вредности pH биле између 7,8 и 8,2.

На локалитетима на којима је врста забележена концентрација силицијума кретала се од 22 до 81 mg/L, укупног азота од 2 до 19 mg/L, а укупног органског угљеника од 1,6 до 5,6 mg/L. Аутори њено присуство повезују са минералима богатим термоминералним водама, као и са повишеним садржајем силицијума и хранљивих материја.

Откриће и научни опис

Врста је уочена током истраживања флоре дијатомеја термоминералних извора у централној Србији. Непознати таксон рода Navicula није било могуће идентификовати на основу тада доступне литературе. Детаљна анализа светлосном и скенирајућом електронском микроскопијом, као и поређење са доступном литературом и сродним таксонима, показали су да се ради о до тада неописаној врсти.

За процену морфолошке варијабилности анализирано је најмање 25 валви нове врсте. Релативна бројност дијатомеја одређивана је пребројавањем 400 валви по трајном препарату. Ултраструктура нове врсте испитана је скенирајућом електронском микроскопијом у Ботаничкој башти Мејзе у Белгији.

Формални научни опис објављен је у часопису Fottea 9. септембра 2026. године под именом Navicula teodorae Milićević, Jakovljević, Popović et Van de Vijver, sp. nov. Рад су написали Ана Милићевић, Слађана Поповић, Божица Васиљевић, Јелена Кризманић, Барт ван де Вејвер и Олга Јаковљевић.

Референце

Спољашње везе

DOI: 10.5507/fot.2026.007 Рад у часопису Fottea

Категорија:Дијатомеје Категорија:Врсте описане 2026. године Категорија:Алге Србије