Мештерсалаш () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Мезетур јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]
Географија мини|лево|150п|Стуб Свете Тројице мини|лево|150п|Камени крст у црквеној порти Село Мештерсалаш смештено је у јужном делу жупаније Јас-Нађкун-Солнок, на граници са жупанијом Бекеш. Пре радова на регулацији речних токова, његов низијски терен, готово савршено раван, представљао је пространо плавно подручје где су се сливале воде река Берећо (Berettyó) и Кереш (Körös), таложећи карактеристичне речне наносе. Током процеса регулације, пресечени су меандри реке Кереш, који су се од меандара Тисе разликовали само по величини, а њене воде су насипима ограничене на простор унутар речних кривина.Топографске информације
Местерсалаш је село до којег води слепи пут. Насељеном делу се може прићи искључиво путем број 46161, који се одваја ка истоку од пута број 4627 на граници између места Ечед (Öcsöd) и Мезехек (Mezőhék).Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.
Историја Име села се први пут помиње у попису из 1524. године, када је то било куманско насеље у оквиру округа Колбазсек (Kolbázszék). Године 1533. село је било краљевски посед. Почетком децембра те исте године, краљ Јанош Запоља је овде боравио, у пратњи Имреа Цибака, бискупа Варада, и носећи са собом Свету круну, пре него што су наставили пут ка Тиса-Варшању (Tisza-Varsány). Село је било средње величине, с обзиром на то да порески попис из 1549. године бележи уплату од 13 форинти и 20 денара на основу 12 опорезивих кућа (тзв. „капија”). Године 1552. село је плаћало порез Егеру, док је 1558. године, по налогу жупаније, припојено тврђави Ђула (Gyula), којој је плаћало 12 форинти на име ратног доприноса. Остало је у власништву краљевске круне и према попису из 1559. године, приходима села управљао је заповедник замка Ђула. Село је напредовало, јер је као краљевски посед плаћало 17 форинти и 60 денара пореза на основу 16 кућа. Године 1566. поново је припадало области Колбазсек, а тамошњи Кумани су узнемиравали суседне поседе, због чега их је палатин оштро укорио. Куманска насеља су се ширила; порески попис из 1570. године бележи уплату од 14 форинти, утврђену у оквиру посебне куманске капетаније, и наводи 64 становника који су поседовали пуне земљишне парцеле, уз један напуштен посед. Село је плаћало 36 форинти на име тегзеша (tegzes – посебна врста војног пореза). Године 1567. село је било посед Кристофа Унгнада, чији су службеници, Иштван Рац и Иштван Петке, 1570. године терорисали читаву околину. Од малобројног становништва отели су 80 волова и 50 форинти. Османске снаге су 1593. године спалиле село. Касније је османски гарнизон из Јасберења (Jászberény) добио село уместо плате. Они су преостале становнике ослободили плаћања пореза на годину дана. Ипак, село је постепено остајало без становништва. У записима из 1616. и чак 1629. године, наведено је као запустело насеље.Кратка историја насеља str. 1 — 3.
Током Ракоцијевог рата за независност, трупе Лабанца и Раца наметале су становништву тешке дажбине. Године 1719. у село је пристигао велики број досељеника.
Све до 1897. године, место је припадало Кунсентмартону као издвојено насеље, пуста (puszta). Министар унутрашњих послова је 1896. године одобрио његово оснивање као самосталног великог села (nagyközség),A belügyminiszter 1896. évi 50467. sz. rendelete, Belügyi Közlöny 1896. évi 6. szám, 151. oldal. а та одлука је ступила на снагу 1. јула 1897. године.Belügyi Közlöny 1897. évi 8. szám, 183. oldal На основу одлуке коју је одобрио министар, скупштина жупаније Јас-Нађкун-Солнок сврстала је ново село у јараш Доња Тиса (Tiszai alsó járás).A belügyminiszter 1897. évi 18991. sz. rendelete, Belügyi Közlöny 1897. évi 8. szám, 183. oldal
Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари.Скуп података о националности пописа из 2001. године
Према попису из 2011. године, 89,7% становника изјаснило се као Мађари, 0,7% као Немци, а 0,3% као Румуни (10,3% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска структура је била следећа: римокатолици 62,8%, реформисти 8,5%, лутерани 1,2% и лица без верске припадности 12,4% (14,3% се није изјаснило).
Године 2022. 92,1% становништва изјаснило се као Мађари, 0,5% као Немци, 0,5% као Словаци, 0,2% као Румуни, а 1,4% као припадници других националности (7,9% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према вероисповести, 40% су били римокатолици, 8,7% реформисти, 0,6% лутерани, 0,3% гркокатолици, 0,2% православци, 0,9% припадници других хришћанских заједница, 0,5% припадници других католичких заједница, а 12,8% лица без верске припадности (36% није дало одговор).
Референце
Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Mesterszállás a terkepcentrum.hu-n Јанош Ковач: Мештерсалашки крстови
Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок